Председник Одбора за одбрану и унутрашње послове Скупштине Србије Милован Дрецун разговарао је са послаником Бундестага и председавајућим Одбора за одбрану Томасом Ровекампом о безбедносној ситуацији на Западном Балкану, са посебним освртом на Косово. Дрецун је истакао да је основна безбедносна претња за Србију процес насилног отцепљења Косова, наводећи да комплексност ситуације додатно повећава „противправно наоружавање Приштине“ и стварање регионалних војних савеза.
Дрецун је критиковао неуспех у имплементацији Бриселског споразума у делу који се односи на формирање Заједнице српских општина, истичући противправно наоружавање Приштине и стварање регионалних војних савеза.
„Специфична позиција Србије у процесу европских интеграција додатно је усложњена захтевом за усклађивање спољне политике са Европском унијом, као и тзв. нормализацијом односа са Приштином, при чему Бриселски споразум, потписан пре више од десет година, до данас није имплементиран у делу који се односи на обавезу Приштине да формира Заједницу српских општина. Комплексност ситуације додатно повећава противправно наоружавање Приштине и стварање регионалних војних савеза“, рекао је Дрецун према саопштењу Скупштине Србије.
Он је додао да је немачки контингент Кфора активно укључен у реализацију заједничких активности са Косовским безбедносним снагама и да активно помаже стварање илегалне војне формације „Војске Косова“.
Осврнувши се на сарадњу Србије и Натоа, Дрецун је истакао да се она налази на најнижем нивоу од прикључења Програму „Партнерство за мир“ 2006. године, што је последица инструментализације догађаја у Звечану и Бањској 2023. од стране појединих држава Натоа. Он је нагласио да томе сведоче и изазови у вези са наоружавањем КБС, као и подршка процесу трансформације у Војску Косова од стране одређених држава чланица Натоа.
Дрецун је упозорио да, уколико се правно-институционални вакуум продужи, постоји могућност да Србија изгуби прилику за учешће у активностима практичне сарадње са Натом.
Говорећи о пуноправном чланству Србије у Европској унији, Дрецун је подвукао да то остаје главни стратешки циљ Србије, као и да је унапређење националне безбедности и одбране неодвојиво од процеса европских интеграција. У складу са тим циљевима, приоритет Министарства одбране и Војске Србије је ангажовање у оквиру Заједничке безбедносне и одбрамбене политике ЕУ.
„Србија даје конкретан допринос у очувању међународног мира и безбедности учешћем у мировним операцијама УН и ЕУ“, рекао је Дрецун.
Томас Ровекамп је истакао да су билатерални односи Србије и Немачке одлични.
Оценио је да последњих неколико година нема довољног напретка у очувању мира у региону.
„Немачка не учествује у било каквим хибридним ратовима, нити испоручује оружје странама у конфликтима на Западном Балкану“, рекао је Ровекамп.
Говорећи о присуству Немачке у оквиру мандата Кфора, нагласио је да је донета одлука да оно буде повећано, јер је Немачка заинтересована да да већи допринос као партнер у оквиру тог мандата. Ровекамп је поздравио посвећеност Србије процесу приступања Европској унији, али је указао да је неопходно уложити значајне напоре како би се остварио напредак у областима које су негативно оцењене у Извештају о напретку Србије за 2025. годину.
„Разочарани смо што је процес нормализације односа са Приштином дошао у застој. Критиковали смо кршење и прекорачење споразума , како на косовској, тако и на српској страни“, рекао је Ровекамп, додајући да се не слаже са тврдњама да се Немачка или Европска унија једнострано сврставају уз једну страну, јер није у њиховом интересу да дође до ескалације.
Апеловао је да се уложе додатни напори како би постојећи споразуми били у потпуности имплементирани, те да се кроз европске интеграције створе предуслови да на европском континенту не дође до даљих безбедносних и војних ескалација.
„Желимо да се испуне услови за мирни суживот“, поручио је Ровекамп.
Извор: Косово Онлине