Министар пољопривреде Драган Гламочић изјавио је да је више од половине свих субвенција у Србији усмерено у пољопривреду, указујући да укупне субвенције у Србији износе 214,4 милијарде динара а да Министарство пољопривреде учествује са 116,5 милијарди и да је од тог износа 110,8 милијарди динара намењено подстицајима у аграру.
„Више од половине свих субвенција у овој земљи усмерено је у пољопривреду. То је најјаснији одговор на сваку тезу да држава нема слуха за пољопривреднике“, рекао је Гламочић за данашње издање „Политике“.
Указао је да је 89,1 милијарда динара планирана за директне подстицаје, што обухвата плаћања по хектару и грлу, премију за млеко, подршку тову, квалитетним приплодним грлима, кошницама пчела, док је 12,85 милијарди динара опредељено за мере руралног развоја, а за највећи број газдинстава која ће користити ова средства биће неопходно правдање рачунима.
Истакао је да је то највећи развојни пакет у пољопривреди у Србијиу протеклој деценији. „Рурални развој више није споредна ставка. То је место одакле долазе инвестиције у механизацију, у подизање нових воћњака и винограда, у наводњавање и сеоску инфраструктуру. Управо те мере најдиректније смањују ризик од суше и климатских екстрема“, казао је Гламочић.
Наглашава да Предлог закона о буџету за Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде за 2026. годину који је усвојио скупштински Одбор за пољопривреду јасно показује да држава пољопривреду не доживљава као трошак, већ као стратешку инвестицију.
„За наредну годину имамо 136,5 милијарди динара, а уз рефакцију од 11 милијарди за акцизе за гориво то је укупно 147,5 милијарди динара, што је 7,1 одсто пореских прихода. Говоримо о готово истом нивоу подршке, уз чињеницу да је структура буџета данас много више усмерена ка развоју него пре годину дана“, рекао је министар.
Према његовим речима, новац у новом буџету усмерен је тамо где је отпорност производње најважнија.
„Климатске промене су нас натерале да се мењамо. Суша коју смо имали последњих година, као и све чешће олује и екстреми, најбољи су доказ да не можемо више да се ослањамо на старе моделе. Ако не улажемо у наводњавање, борбу против поплава, модерну механизацију, објекте и сточни фонд, ризикујемо да из године у годину гледамо исте штете“, рекао је Гламочић.
На питање колико је буџет за 2025. годину до сада реализован, навео је да је динамика исплата континуирана и да се захтеви измирују по редоследу обраде, те да је већ сада реализован веома висок ниво планираних обавеза – готово 99 милијарди динара, односно 94 одсто буџета је исплаћено.
Додао је да ће јавности бити представљен и детаљан извештај по свакој мери, како за ову, тако и за 2026. годину.
„Желимо да пољопривредници тачно знају где је отишао сваки динар. Посебна пажња посвећује се руралном развоју и најављеним повећањима улагања у овој области. То значи да новац иде у тракторе, механизацију, противградне и системе за заштиту од мраза, изградњу и опремање објеката, подизање вишегодишњих засада, винарије и дестилерије, осигурање и инфраструктуру у селима. То су мере које мењају слику села и дају шансу да млади остану на земљи“, рекао је Гламочић, позивајући се на структуру мера у вредности од 12,85 милијарди динара.
Указује да паралелно са пољопривредом, јача и водопривреда па ће у наредној години Републичка дирекција за воде имати више од 11,3 милијарде динара, од чега је више од седам милијарди намењено уређењу водотокова и заштити од штетног дејства вода. „То је директна инвестиција у сигурност њива, кућа и села“, навео је.
Како наводи, посебно место у новом буџету има и дигитализација и предвиђена су средства за систем праћења субвенција у пољопривреди, као и за прилагођавање Регистра пољопривредних газдинстава европском ИАКС систему.
„То може да звучи сувопарно, али је у пракси веома једноставно. Када знамо тачно шта смо платили, коме и када, онда можемо да правимо бољу политику. То значи брже исплате, мање грешака и више правичности. Зато смо и тражили, и добили, додатна средства за ова два капитална пројекта“, навео је Гламочић.
Истиче да Предлог буџета тог министарства за идућу годину није настао преко ноћи нити као реакција на политичке притиске, већ да су свака мера и сваки број прошли кроз разговор са струком и анализу последица суше, поплава и тржишних шокова.
„Наш циљ је да у 2026. години пољопривредник има стабилнију подршку, више развојних шанси и мање неизвесности. Клима се мења, и ми морамо да се мењамо са њом. Ово је буџет који ту промену ставља у центар аграрне политике“, закључио је Гламочић.
Извор: Танјуг