У Гњилану је 8. новембра отворена прва фабрика војних дронова, укључујући и дронове камиказе. И док се Аљбин Курти хвали како ће се тамо правити и продавати софистициране летилице домета и до 20 километара, аналитичари истичу да је у овом тренутку цела прича о дроновима „мејд ин Косово“ у домену маркетинга и 3Д дизајна.
На представљању првог из серија „мејд ин Косово“ дронова бренда „Скифери“ („Соко“), Курти је медијима приказао два. Први је дрон камиказа „К1“ за који је објаснио да достиже максимално 180 километара на сат и висину од 2.500 метара. За другу, напреднију верзију дрона „Скифери“ рекао је да достиже 5.000 метара висине и оперативни домет од 20 километара, са брзином од 270 километара на час.
Према доступним подацима фабрика је настала на основу сарадње „Future Minds Academy“ и MIGA SkyShield MAR.
Много занимљивија за јавност је друга суоснивачка фирма – финансијер читавог пројекта. На званичној Интернет страници „MIGA SkyShield“ наводи се да је продавац „Скифтери“ производа и да „доноси најсавременију технологију дронова одбрамбеним организацијама, безбедносним агенцијама и тактичким оперативним тимовима широм света“.
„Специјализовани смо за обезбеђивање беспилотних летелица војног нивоа које пружају неупоредиве перформансе, поузданост и оперативне могућности за најзахтевније мисије“, стоји у опису ове компаније.
На сајту је представљено шест типова дронова: MIGA M1, војни тактички дрон, MIGA K1, борбени дрон, као и тактички дрон MIGA FPV – 10, MIGA VTOL – систем за вертикално полетање и слетање, борбени дрон „следеће генерације“ MIGA FPV – 5 и дрон MIGA ISR – 1 за обавештајне службе.
Овакав асортиман производа не би чудио да фирма и постројења нису почели с радом тек пре нешто више од месец дана. Према подацима Агенције за регистрацију предузећа из Приштине, „MIGA SkyShield“ регистрована је 1. октобра ове године. У регистру је наведено да има само једног власника, Мухамет Ајрулахуа, а да је оснивачки капитал – 750.000 евра. Као главна делатност наводи се производња војних борбених возила, а тек на другом месту је „производња авиона и свемирских летелица, као и сличних машина“. Такође, у секундарне активности наведена је производња техничког и индустријског текстила, производња паркетних подова, грађевинске столарије, дрвених контејнера, али и штампање новина.
Радић: За сада видимо само 3Д принтове, макете, презентације жеља
За војног аналитичара Александра Радића већи део презентације војних дронова је маркетинг, али са јасном политичком поруком.
„Једна врста људи на Косову заправо живи од тога што граде позицију нетрпељивости према Србима. Њихова порука је једноставна албанском јавном мњењу: ‘Ми смо ту да вас штитимо од Срба’. Ту проналазе послове у обавештајном сектору, наравно косовским безбедносним снагама. И сада је нови талас, нова идеја је производња наоружања и војне опреме“, сматра Радић.
Коментаришући понуђене моделе дронова овај војни аналитичар није одушевљен. „Много тога је заправо за сада маркетиншки трик. Дронови који се показују, као ‘Скафатери’ су 3Д принтови, макете, презентације жеља“, тврди Радић.
Додаје да је „прилично необично“ да једна стартап компанија из Гњилана одмах може да производи највише класе летелица које могу да остану у ваздуху и до 24 часа. „За тако нешто су потребни летећи релеји који имају велике носивости. То је највећа светска класа дронова и то може да ради само неколико земаља света“, објашњава Радић.
Истиче да је сасвим друга прича у масовној производњи дронова камиказа који би се базирали на технологији „Скајдагера“, дронова које је Приштина недавно добила од Турске. „Вероватно у Гњилану могу да освоје производњу нечега сличног турском дрону камикази, средству које се базира на комерцијалним елементима. Купите оно што вам треба, од моторчића до система за контролу и вођење на отвореном тржишту. Кина снабдева све којима је то потребно и купите дословце преко Алиекспреса“, тврди Радић.
У таквој продукцији потребно је, додати неко убојно средство из војног складишта. „Рецимо граната за бацач граната је сасвим довољно средство и то се показало у рату у Украјини где се од почетка користе управо таква средства: комерцијалне компонентне или комерцијални дронови са гранатама за бацач граната, минобацачким минама малог калибра итд“, прецизира Радић.
Оцењује да иза свега стоји јака жеља Приштине да створи сопствену војну индустрију.
„У нормалним околностима власти из Приштине не би требало да подржавају ни приватне ни акције које се финансирају са владиним парама, а односе се на набавке наоружања. Имају довољно за оно што би КБС требало да ради, добили су донације у лаким оклопним возилима, у основи војно-полицијској техници, од Американаца, Немаца. Турци им испоручују теже наоружање и то би требало да буде тачка на развој и амбиције Приштине. Али, у сенци постоји јака жеља да се направи домаћа војна производња, да се иде корак даље“, наглашава овај аналитичар.
Србија има разлога да страхује зато што на Косову постоји снажан притисак који је усресређен на српско питање, сматра овај аналитичар. „Идеја да се развија војна компонента, да се опрема наоружањем и војном опремом и страног, а сада очигледно и домаћег порекла с обзиром на хвалисање отварања погона у Гњилану за производњу дронова камиказа. То је заправо проблем. Постоји идеја, а када имате средства онда се идеја претвара у реалну опасност“, упозорава Радић.
Упитан колико је отварање овакве војне фабрике, али и производња дронова камиказа у складу са надлежностима из мисије КФОР, али и Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН, Радић каже да и Резолуција и Војно-технички споразум подразумевају разоружавање албанских побуњеничких снага, а да се касније то претворило на „часну реч“.
„Знамо шта се све дешавало у прошлости и да су једно време постојале јако развијене терористичке организације“, наглашава Радић. Додаје да су Косовске безбедносне снаге „уоквирене у закону“ препознате само као „формација за подршку цивилним властима“.
„Када су у Приштини 2018. године донели нови закон који дефинише КБС као војску кроз задатке: заштиту територијалног интегритета и суверенитета КиМ, КФОР је заузео став да се то на њих не односи. Они поштују оне раније прописе који предвиђају да Албанци на Косову могу да поседују само лако наоружање. Нигде ту не постоји домен који би препознао војну индустрију, и дронови нису препознати. Наиме, дронови камиказе краћег домета данас, колико год да су опасни, третирамо као средство које припада пешадији, то су лака средства. А, у време када је 1999. године писана Резолуција 1244 наравно да дронови као средство није препознато“, прецизира Радић.
Интернет портал РТС покушао је да од надлежних у КФОР-у добије одговор колико је отварање војне фабрике дронова у складу са њиховом мисијом заснованој на Резолуцији 1244 СБ УН, али га до објављивања овог текста нису добили.
Вујиновић: Има разлога за обазривост
Истраживач студија безбедности Никола Вујиновић каже да је свима јасно да војне фабрике на Косову, а посебно производња дронова камиказа нису у складу са Резолуцијом 1244 и мисијом КФОР-а, али да то не занима оне који су ову резолуцију писали и изгласали.
„Као што не би требало да постоје Косовске безбедносне снаге, као што не би требало да постоји било каква оружана сила самозване републике Косово, тако не би требало да постоји ни њена војна индустрија. Чињеница да она постоји говори нам две ствари. Прво да има пуну подршку западних савезника који су само изгласали Резолуцију 1244, а опет да се не осврћу на било које правне норме међународног права“, истиче Вујиновић.
Отварање војне фабрике дронова види и као „нормалан след догађаја“ институција у Приштини у настојањима да постану оружана сила, али и као јасну политичку поруку Србији.
„Оно што треба узети у обзир је ко даје подршку томе. Свесни смо да је подршка пре свега од стране Турске и других западних савезника Косова, тако да ово треба да тумачимо и додатно као политичку поруку Србији. Показује се да се од Косова прави нека оружана сила која треба да прети некоме у региону, а имајући у виду све суседе који окружују Косово, сасвим је јасно ко је тај сусед коме се прети“, сматра Вујиновић.
Разлога за страх нема, али за обазривост има разлога, поручује.
„Ма која количина дронова да се произведе они захтевају операторе, а ми имамо информације да је само неколико десетина људи у КБС прошло ту обуку. Наравно, може се обучити и додатни број обучити, али српска војска не треба да страхује из простог разлога што је наш систем противелектронске одбране много бољи него што ти дронови на било који начин могу да утичу“, каже Вујиновић.
Упозорава да домет од 20 километара имплицира да би могући циљеви могли да буду унутар копнене зоне безбедности, као и војне базе на југу Србије, али и потенцијалне терористичке акције усмерене према српској заједници на Косову.
Косовске безбедносне снаге 2023. године купиле су флоту турских дронова „Бајрактар“, а у октобру ове и дронове камиказе „Скајдагер“.
Курти је навео да је реч о „хиљадама“ тих летелица.
Уговор о њиховој набавци потписан је у децембру прошле године када је потписан и споразум са Турском о изградњи прве фабрике муниције.
Вучић: Брутално се крши Повеља УН и Резолуција 1244
Председник Србије Александар Вучић је у реакцији на куповину дронова камиказа навео да се тиме брутално крши Повеља УН и Резолуција 1244 СБ УН.
„Згрожен сам понашањем Турске и бруталним кршењем Повеље УН и Резолуције 1244 савета безбедности УН, као и континуираним наоружавањем власти у Приштини. Сада је потпуно јасно да Турска не жели стабилност на Западном Балкану и да поново сања о обнови Османског царства. Србија је мала земља, али разумемо њихове праве намере“, написао је Вучић на друштвеној мрежи X.
Извор: РТС