Директор Института за савремену историју проф. др Предраг Марковић изјавио је да је српска војска дала одлучан допринос у победи савезника над Централним силама у Првом светском рату и додао да је Дан примирја у Великом рату једини празник који Србија обележава заједно са својим западним савезницима.
Примирје у Првом светском рату потписале су силе Антанте – Велика Британија, Француска и Русија са Немачком 11. новембра 1918. године, у железничком вагону у Компијену, а потписивањем је Велики рат окончан.
До примирја, како је испричао Марковић за Танјуг, дошло је због потпуног распада Немачке изнутра, глади која је владала и недостатка капацитета за вођење рата.
Марковић је додао да је постојао и страх од револуције те да је зато Немачка потписала то примирје.
Дан примирја у Првом светском рату у Србији се обележава као државни празник од 2012. године. „То је једини празник који обележавамо са нашим савезницима – тај празник се обележава у Великој Британији, у великим државама, у Аустралији, Француској, на Новом Зеланду, тако да то је једини празник који нас повезује са западним савезницима у Првом светском рату“, рекао је Марковић, истичући да је српска војска дала кључан допринос у победи над Централним силама.
Како је навео, фронтови Централних сила почели су да пропадају ударом српске војске 15. септембра. „За два месеца, захваљујући тој ланчаној реакцији која је наступила од Солунског фронта, пропали су сви фронтови Централних сила“, навео је Марковић.
Указује да је током рата Србија постигла невероватне ствари и подсећа да је два пута поразила огромну аустроугарску војску у првој години рата. Као једну од невероватних чињеница наводи и повлачење српске војске преко Албаније чиме је, како додаје, сачувана цела држава. „То се скоро никад није десило у људској историји, да се једна државна војска уз огромне губитке на тај начин сачува. Ми имамо државу на Крфу, имамо војску на Солунском фронту, и то није успело ниједној другој држави у људској историји“, нагласио је.
За пробијање Солунског фронта, Марковић каже да представља блиставу завршницу једног победоносног рата који је однео много жртава, али који је на крају био вероватно највећа победа у историји српског народа.
Наводи и да се број жртава српског становништва мора ревидирати и додаје да број погинулих зависи од тога који део Србије се узме у обзир.
„Највише су страдали делови Србије пре 1912. године, али та прича с трећином становништва шаље једну песимистичку поруку. Шаље поруку да је наша држава била неодговорна и да је жртвовала трећину становништва у рату. Заправо, према истраживањима која се врше у 21. веку, број жртава тог рата је између 750.000 и 900.000, а не 1.250.000, што смо учили деценијама“, казао је Марковић.
Како је појаснио, број од 1.250.000 жртава коришћен је на Париској мировној конференцији која је почела у јануару 1919. године, а завршена је у јануару 1920. године. „Ми смо се држали тог броја, али, на срећу, изгубили смо мање. Неко ће ме напасти да умањујем српске жртве, али ја се радујем да је 300.000, 400.000 Срба остало живих, за које смо мислили да су погинули. Тих 300.000 или 400.000 данас имају милионе потомака“, казао је.
Марковић је указао да је већ средином двадесетих година 20. века број становника у Србији премашио онај од пре Првог светског рата и додаје да је разлог за то велики наталитет. „Наталитет је био огроман у земљи. Ако гледате статистику, 1924. године су већ ти губици надокнађени, међутим квалитативно губици су огромни“, навео је Марковић.
Истакао је да су нестале читаве генерације, као и да су највише страдали они који су рођени 1892. и 1893. године. Подсећа да ратној генерацији припадају и нобеловац Иво Андрић, који је рођен 10. октобра 1892. године, као и књижевник Милош Црњански, који је рођен 24. октобра 1893.
„Можете замислити, то је генерација која је скоро потпуно нестала. Много је талентованих, великих људи нестало у том рату“, рекао је Марковић.
Извор: Танјуг