Министар за европске интеграције Немања Старовић изјавио је данас да у јавности постоје различите интерпретације везане за годишњи извештај Европске комисије (ЕК), али да у њему у области напретка који је остварен у претходних годину дана по питању Србије није забележено назадовање, а да када је реч о општој припремљености држава кандидата за чланство у ЕУ, која се сагледава кроз 33 преговарачка поглавља, Србија је и даље иза Црне Горе најспремнија и испред је осталих кандидата.
„Морамо јасно да укажемо на чињеницу да годишњи извештај за сваку државу која је кандидат, па тако и за Србију, садржи две врсте оцене. Једна је оцена напретка која је остварена у претходних годину дана, а друга је општа оцена припремљености државе кандидата за чланство у Европској унији. Када говоримо о тој општој оцени спремности, Србија је и даље најспремнија иза Црне Горе, и испред свих осталих кандидата. О томе говори метрика која је просто исказана у самом извештају“, рекао је Старовић за Танјуг.
Додао је да је Црна Гора најспремнија за чланство и да је иза ње Србија, док је иза Србије Северна Македонија која није отворила ниједно преговарачко поглавље до сада.
„Ту се говори о општој оцени спремности која је достигнута у досадашњем процесу. Северна Македонија, тада још као Република Македонија, је постала кандидат још 2005. године пре него и Хрватска, рецимо. На нама је, као на кандидатима, да спроводимо реформе у свим областима које су заступљене у преговарачком процесу, свих 33 поглавља која се анализирају, а на државама чланицама Европске уније је да ли ће то валоризовати кроз отварање поглавља или њихово затварање“, навео је Старовић.
Друга метрика која се оцењује, објаснио је Старовић, јесте напредак који је остварен у претходних годину дана.
„Иако смо чули у интерпретацијама да се спомиње назадовање и тако даље – назадовање је најнижа од шест оцена која се даје. Ми нити у једном од 33 поглавља немамо забележено назадовање као оцену. Назадовање, стагнација, ограничен напредак, одређени напредак, добар напредак, веома добар напредак. Дакле, назадовања нема“, нагласио је Старовић.
Подсетио је да је претходних година било ситуација када је Србија имала у одређеним поглављима назадовање.
„Тога у извештају за 2025. годину заправо нема. Е сад, оно где се спомиње у наративном делу назадовање, јесте подобласт медијских слобода у оквиру поглавља 23, али укупно посматрано поглавље 23 није оцењено назадовање“, рекао је Старовић.
Указао је да извештај обухвата период од септембра 2024. до септембра 2025. године и да сама ЕК констатује у извештају а то су потврдили и Кос, Копман и висока представница за спољну и безбедносну политику ЕУ Каја Калас напредак који је учињен у претходних неколико седмица, након што је завршен пресек на основу којег је извештај сачињен 1. септембра ове године, а који се огледа у чињеници да су пре неколико дана усвојене Измене и допуне Закона о јединственом бирачком списку и да је приведен крају процес избора чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ).
„Да је тај пресек прављен неколико седмица касније, убеђен сам да не бисмо ни у тој подобласти медијских слобода имали забележено назадовање, већ би та оцена била боља“, навео је Старовић.
Он је истакао да је мали број оних који коментаришу извештај ЕК заправо и прочитало читав извештај, указујући да је у питању документ од више од стотину страница а који је веома детаљан и свеобухватан.
„Заједно са председницом Народне скупштине (Аном Брнабић) прошле седмице примио тај извештај од амбасадора Европске уније, потом сам имао и видео-разговор са комесарком Мартом Кос, био сам у Бриселу, разговарао са директором Генералног директората ЕК за проширење Гертом Јаном Копманом, урадили смо прилично детаљну анализу извештаја и сасвим јасно и недвосмислено морам да кажем да се ни у ком случају не ради о најгорем извештају као што поједини медији веома тенденциозно пласирају“, навео је Старовић.
Ултиматум за признавање Косова значио би крај евроинтеграција Србије
Министар за европске интеграције Немања Старовић изјавио је данас да постоје очекивања појединих држава чланица ЕУ да Србија призна независност Косова, али да то као формални услов у процесу интеграција не постоји и истакао да би такав ултиматум од стране Уније означавао прекид процеса евроинтеграција Србије.
„Нема ни де јуре, ни де факто признања проглашења независности Косова. И то се неће десити. Нормализација односа да, јер је то у интересу и државе Србије у целини, када говоримо о миру, стабилности, предвидивости која је неопходна за наш економски раст и све оно што је у интересу и државе и грађана“, рекао је Старовић за Танјуг.
Старовић је истакао да Србија не би учествовала у процесу европских интеграција да је признавање независности Косова формално дефинисана у поглављу 35 у оквиру европских интеграција.
Према његовим речима, није тајна да постоје очекивања бројних важних држава чланица, од 22 које су признавачи, да ће Србија признати једнострано проглашену независност Косова, али нигде то није на тај начин ултимативно постављено.
„Свима је јасно да такав ултиматум Србија не би могла да прихвати и да би то означавало прекид нашег процеса интеграције у Европску унију“, нагласио је Старовић.
Како је додао, оно што се негде предвиђа и претпоставља је достизање свеобухватно правно обавезујућег споразума о нормализацији односа између Београда и Приштине, казао је Старовић и додао да је данас постало свима јасно да Београд није крив за застој у дијалогу.
„Нажалост, 22 држава чланица су признале једнострано прокламовану независност Косова и Метохије, али то није дефинисано у формалном смислу као услов у поглављу 35, јер када би то био случај, па сасвим је јасно да ми у том процесу не бисмо као Република Србија учествовали. Постоји та врста конструктивне двосмислености у приступу. Оно што се предвиђа и претпоставља, то је достизање свеобухватно правно обавезујућег споразума о нормализацији односа између Београда и Приштине“, казао је Старовић.
Како је додао, данас је чак и онима који су најснажнији спонзори приштинске администрације, постало јасно да није званични Београд тај који би се могао кривити за застој у дијалогу који траје већ више три године.
„У крајњој линији и приштинска администрација је изложена рестриктивним мерама, што значи да је одређени новац који је требало да им буде на располагању, повучен“, навео је Старовић.
Према његовим речима, те рестриктивне мере не доносе никакав политички ефекат јер Аљбин Курти сматра да много више политичких поена добија кроз своју кампању, како наводи, „ватре и беса“ према Србима који живе на Косову у односу на то колико губи због таквог односа према и Европској унији и Сједињеним Америчким Државама.
Старовић додаје да уз препознавање да је приштинска страна та која није спремна на било какав компромис и која заправо кочи процес дијалога, препозната је и чињеница да су се Срби масовно одазвали локалним изборима који су недавно одржани на Косову.
Указује да се данас одржава други круг тих избора, а да је у првом кругу највиша излазност била управо у четири српске општине на северу Косова.
„Препознато је да је улогу у томе имала и Влада Србије кроз охрабривање наших сународника. Дакле, ми смо ту такође направили један значајан корак, који верујем да ће бити на тај начин валоризован и када говоримо о Кластеру три, а и када говоримо о одлучивању за финансијска средстава из Плана раста“, казао је Старовић.
Истакао је и да је немогуће очекивати од Београда да покаже већи степен проактивности у дијалогу него што је већ до сада приказао, док са друге стране имамо не само неспремност да се било шта спроводи, већ имамо практично једно озбиљно назадовање.
Старовић додаје да се у ЕУ препознаје да је Београд у процесу дијалога веома конструктиван.
Министар указује да је Београд посвећен процесу дијалога, да ниједном преговарачки тим на челу са директором Канцеларије за Косово и Метохију Петром Петковићем није од одступио од преговарачког стола и додаје да ће и убудуће Београд наставити да буде у том процесу конструктиван, штитећи базичне интересе Републике Србије, али и српског народа на Косову.
Извор: Танјуг