У Бриселу је недавно одржан самит о проширењу и објављен извештај о напретку земаља кандидата. Александра Јоксимовић из Центра за спољну политику каже да Србија стагнира на европском путу при чему је веома важно питање заједничке спољне и безбедносне политике. Слободан Зечевић са Института за европске студије истиче да ЕУ и даље пружа шансу Београду, али да напредак зависи од доследног усклађивања домаћих закона са европским стандардима и односу према санкцијама Русији.
Јоксимовић каже да је вокабулар последњег извештаја о напретку Србије ка чланству у Европској унији на самиту у Бриселу сличан тону који је био присутан и у Резолуцији о Србији усвојеној у Европском парламенту крајем октобра.
„У извештају о напретку исто постоји читав низ примедби у ком правцу би Србија требало даље да ради у контексту европских интеграција. Чињеница је да од 2022. потпуно стагнирамо на овом путу, а кластер 3 је симбол као поглавље које Србија није у стању да отвори четири године. Веома је важан моменат питања заједничке спољне и безбедносне политике“, истиче Јоксимовићева.
Говорећи о томе да напредак Србије на европском путу зависи и од дијалога Београда и Приштине, Јоксимовићева тврди да је реч о комплексном процесу у којем не зависи све од српских власти.
„У овом тренутку и даље немамо институције у Приштини док дијалог на високом нивоу одавно није одржан, нити постоје услови и назнаке када би до њега могло да дође. Међутим, треба говорити о заједничкој спољно-безбедносној политици и инсистирању чланица о усаглашености у том сегменту. ЕУ страхује од потенцијалног напада Русије на неку од њених чланица и ово им је приоритет“, каже Јоксимовићева.
Истиче да се од 2022. очекује мир у Украјини, а да он и даље није на видику, што додатно компликује ситуацију у којој се Србија налази у клинчу између Запада и Русије.
„Поједностављено, када се учлањујете у неки клуб играте по њиховим условима и правилима. Унија има своје критеријуме и на земљама кандидатима је да их испуне. Брисел у том смислу тренутно воли штребере, односно земље које ће трчати у сусрет проблему и решавати их. Црна Гора и Албанија на такав начин приступају европским интеграцијама и они су тренутно фаворити у тој трци за чланство“, сматра она.
Јоксимовићева уверава да Србија пробија рокове који су постављени у агенди на европском путу.
„С друге стране, у овом тренутку не постоји нико у српском друштву и на политичкој сцени има неку добру реч за Унију. Од власти, преко опозиције, до студената. Нема охрабрења, има критика. Подршка је у том смислу опала, али сам сигурна да би брзо порасла ако би било некаквих нових корака“, закључује Јоксимовићева.
Зечевић: Србији шанса уз санкције Русији
Слободан Зечевић са Института за европске студије сматра да је у контексту актуелне друштвено-политичке кризе у земљи значајно што званични Београд није елиминисан из комплетног процеса европских интеграција.
„Неко би у Унији могао да каже да је криза толика да мора да се разреши пре него што уопште буде разговора о напретку у европским интеграцијама. У извештају је било речи о стагнацији, али да се и даље препоручује отварање кластера 3. Чини ми се да је тон који ЕУ емитује такав да се Србији и даље пружа шанса, а да од нашег усклађивања законима Уније зависи да ли ћемо је искористити“, наводи Зечевић.
Када је реч о отварању кластера, Зечевић наглашава да је поступање у том случају компликовано јер је потребна једногласна одлука унутар ЕУ и да се „никад не зна ко може да затражи нешто ново“.
„Услови су били да се усвоји закон о јединственом бирачком списку, изабере Савет Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), уреде бирачки спискови. То је све усвојено и прихваћено, али ће време показати како ће се прихваћено спроводити у пракси. ЕУ је јасно истакла да ће примати нове чланове, мислим, до 2030. године. Отварају врата и занима ме шта ће Србија у том погледу урадити“, указује Зечевић.
На питање који став Србија треба да заузме у односу према Русији на свом европском путу, Зечевић наглашава да је битно да се ствари ставе на папир, посебно у области енергетике.
„Такође, када је реч о промени спољне политике, живимо у доба заоштравања односа између Брисела и Москве – Немачка се наоружава до зуба, и то је правац у којем се иде. У таквом контексту, не можете да будете добри и са једнима и са другима. Није наше задовољство ако уведемо санкције Русији, али пошто ЕУ тражи, а ти си на европском путу и то ти је циљ, претпостављам да ће неки пакет санкција морати да се уведе“, каже Зечевић.
Зечевић објашњава да је логично питање које би Србија требало да постави то ком идеолошком свету припада и шта заиста жели у својој спољнополитичкој будућности.
„Да ли ћемо дизати у небеса кинески и руски режим, а знати колико је суров, или хоћемо да будемо отворено и толерантно друштво. Требало би да применимо правила која важе за њих, решења која постоје у најразвијенијим државама. Не можемо један европски закон или праксу да усвајамо по годину и по дана“, наводи Зечевић.
Извор: РТС