Шеф Делегације Европске уније у Србији Андреас фон Бекерат изјавио је данас да се напредак у дијалогу Београда и Приштине, као и у области владавине права, сматра кључним за убрзање приступних преговора Србије, али је напоменуо да Унија очекује да и Приштина испуни своја обећања и заврши са формирањем Заједнице српских општина.
„Напредак у дијалогу и имплементација споразума о нормализацији односа између Београда и Приштине биће кључни фактори за убрзање целокупног процеса приступања“, нагласио је Фон Бекерат.
Он је рекао да Извештај Европске комисије за Косово јасно наводи притужбе српске заједнице према локалним властима у Приштини и истакао да се притужбе везане за поступке Приштине сматрају „супротним духу нормализације односа“.
„Извештај Комисије за Косово изричито спомиње притужбе Срба са Косова према акцијама приштинских власти. На пример, помињу се полицијске акције усмерене против структура и услуга које подржава Србија, као и хапшења и операције против грађана који раде у српским сигурносним институцијама. Такође, у оба извештаја спомиње се питање формирања Заједнице српских општина, које Приштина још није испунила“, нагласио је амбасадор.
Фон Бекерет је истакао и да ЕУ очекује да Приштина испуни своја обећања и заврши са формирањем Заједнице српских општина.
„Као што од Србије очекујемо да испуни своје обавезе, тако и од Приштине захтевамо да испуни своје обавезе према договору о нормализацији“, нагласио је шеф делегације ЕУ у Србији.
Он је казао да извештај Европске комисије о напретку Србије на путу ка чланству није критиковање, већ оквир који даје смернице за убрзање реформи и оценио да је напредак упркос постигнутим помацима недовољно брз, али да је уз постојање политичке воље „небо граница за Србију“.
„Ако постоји политичка воља и снажне реформе, за Србију је небо граница. Можете да напредујете веома брзо. Али, потребне су конкретне реформе и морате да решите изазове наведене у извештају“, нагласио је амбасадор и указао да је Комисија поново истакла да су остварени технички услови за отварање Кластера 3, али да одлука зависи од 27 држава чланица.
Амбасадор је рекао и да циљ извештаја није да буде листа критика, већ да представи план, мапу пута, како Србија може да убрза реформе да би постигла напредак на путу ка чланству.
„Свакако мислим да је то објективно. Читав процес проширења заснива се на доказима и објективним чињеницама“, рекао је Фон Бекерат и напоменуо да по питању брзине приступања и отварању кластера нема пречица, али ни ограничења брзине.
Он је навео да постоје позитивни помаци и разлог за оптимизам наводећи напредак у економским критеријумима, измене Закона о јединственом бирачком списку и напоре у области медија, али да извештај указује и на застој у области правосуђа и основних права.
Фон Бекерат је навео да извештај позива Србију да спроведе кредибилне реформе у свим областима и да хитно, како је рекао, преокрене негативан тренд када је у питању слобода изражавања, као и да се позабави „ерозијом академских слобода“.
Према његовим речима, извештај приказује, како је рекао, назадовање по питању медијских слобода због притисака и такозваних СЛАПП тужби, али да поздравља напредак по питању формирања РЕМ-а, и нагласио да постоје шансе за побољшање ако се спроведу конкретне реформе у овој области.
„Такође, истиче важност јачег усклађивања са заједничком спољном и безбедносном политиком и напредовања у дијалогу између Београда и Приштине“, нагласио је шеф делегације ЕУ.
На питање о тренутним геополитичким кретањима у Европи, Фон Бекерат је потврдио да постоји тренутни „геополитички императив“ за проширење ЕУ, и позвао Србију да „искористи прилику која постоји“.
Амбасадор је, истовремено, указао на то да нема геополитичких повластица у процесу проширења већ да су критеријуми за све земље кандидате исти, тако да је „на свакој земљи кандидату да искористи ову прилику да би напредовала“.
Он је навео и да ће проширење, укључујући и земље Западног Балкана, бити корисно за јачање саме ЕУ, али и за унапређење живота грађана тих земаља.
„Желим да нагласим да реформе које се помињу у извештају, не би требало да се спроводе зато што то Брисел тражи. Требало би да се спроведу јер би користиле грађанима Србије. Оне би побољшале свакодневни живот грађана Србије. Успоставиле би владавину права и осигурале да су сви једнаки пред законом, побољшале би демократске институције и очувале независност правосуђа. То би учврстило и више поверења у изборни оквир“, навео је амбасадор.
На питање да прокоментарише део извештаја у којем се указује на „антиевропску реторику“ и наводе Европске комесарке за проширење Марте Кос да због тога може доћи до последица, амбасадор је изразио забринутост због присуства таквог наратива, истичући да Унија очекује да српске власти „гласно и јасно искомуницирају да је приступање Унији стратешки циљ земље“.
„Мислим да је важно упамтити да дезинформације и неистине о ЕУ не само да штете имиџу ЕУ овде у Србији, мислим да је још важније да штете имиџу Србије у земљама ЕУ. Државе чланице це почети да се питају да ли је Србија заиста озбиљна у вези са придруживањем Европској унији ако се ЕУ стално критикује у вецини медија“, навео је Фон Бекерат.
Амбасадор је, такође, навео и да има разумевање за део грађана Србије који не гаје висок ниво евроентузијазма због дуготрајног процеса приступања.
„Разумем да постоји извесно разочарање што напредак није бржи, али, напредак зависи од Србије која испувања своје обавезе и спроводи реформе“, навео је он.
Нагласио је, међутим, да постоји низ конкретних прилика за грађане Србије кроз учешће у европским програмима, попут Ерасмус+ и Хоризон, као и средстава која су већ опредељена за Србију у оквиру будућег оквира финансијске помоћи.
„Ако погледате инвестиције које је ЕУ направила, подршку коју је пружила, од 2014. до 2027. године говоримо о седам милијарди евра, од чега су шест грантови које Србија не мора да врати. Не бих рекао да ЕУ не подржава Србију“, навео је Фон Бекерат.
Он је подсетио да Србији стоји на располагању и додатних 1,6 милијарди евра, као и могућност интеграције у европски јединствени тржишни систем, који би могао донети конкретне бенефите као што су нижи трошкови за међународне трансфере и снижење трошкова за роминг.
Поводом недавних одлука ЕУ о санкцијама и укидању увоза руских енергената, разјаснио да се ове мере неће директно односити на гасну инфраструктуру Србије, већ да ће се постепено усклађивати са европским законодавством и нагласио да неће бити укидања транспорта гаса кроз Србију.
„Енергетски савет ЕУ пре две недеље донео одлуку да се фазно угаси увоз руског гаса. У већини српских медија вест је била да Европска унија ‘сече’ Србији довод гаса. То је у потпуности нетачно. Транзит гаса кроз земље чланице у треће земље није предмет одлуке Савета“, истакао је амбасадор.
На крају, Фон Бекерат је нагалсио да је за три месеца боравка у Србији доживео многа лепа искуства и сусрете с људима који су га „одушевили гостопримством и топлином“.
„Пре него што одем, желим да ми се саопшти да више нисам пожељан у Србији, јер се Србија придружила Европској унији и зато више није потребан амбасадор ЕУ у Београду“, закључио је шеф делегације ЕУ у Србији.
Извор: Косово Онлине