Некадашња министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић изјавила је данас, поводом извештаја о напретку Србије у процесу приступања ЕУ који је Еврпска комисија усвојила, да ЕУ у овом тренутку покушава својом стратегијом комуникације да реанимира евроинтеграциони процес на Западном Балкану зато што су се у међувремену појавили нови геополитички изазови и убрзани процеси интеграција неких других земаља.
Јоксимовићева је рекла да она не верује ЕУ када кажу да је „ово тренутак у последњих неколико година у којем је ЕУ спремна за проширење“, јер сматра да ово није први тренутак с обзиром на то да је било много више шанси и отворених врата пре неколико година.
На питање да ли су овогодишње оцене Европске комисије о напретку Србије у процесу приступања ЕУ лошије и оштрије него што су биле у претходним извештајима, Јоксимовићева је истакла да се садржај и тон тих докумената често мењају у складу са политичким околностима у Европи.
„То је један некреативан наратив који се стално мења, који убацује само оне елементе који су у том тренутку актуелни у друштву и држави, и који рефлектује другачије политичке односе и консталације унутар ЕУ, чланица, другачији однос према проширењу појединих држава чланица, другачијих очекивања које одређене државе чланице имају од ЕУ“, рекла је она.
Напомиње да није добро то што су неке критике већ постојеће уназад пет, шест година јер то показује да Србија није урадила довољно да неке ствари промени, као и да је то аларм за друштво, државу и грађане.
С друге стране, наводи да понављање оцена које су некада некреативне и које иду у политичку дисквалификацију од стране ЕУ према Србији такође нису добре јер представљају рефлексију одређених политичких односа и процеса у самој ЕУ, што не доприноси бољем разумевању и поверењу.
„Порука је схваћена да постоје области у којима ми каснимо, да нема образложења и аргумената зашто се то није урадило, али други део је ова геополитика и оцена о томе да шта год да смо и урадили у реформском процесу поставило би се кључно питање а то је геополитичка промена која тражи појачано политичко очекивање од свих кандидата за чланство да прође кроз идеолошко сито и филтер поптуног прихватања заједничких политика ЕУ посебно у погледу рата у Украјини“, изјавила је она за К1 телевизију.
Говорећи о спољној политици коју води Србија, рекла је да је политика Србије увек била заснована на умереном балансирању које је тадашњи геополитички тренутак дозвољавао, истакавши да је тада та политика била исправна јер су је грађани подржали зато што је дала резултате. Према њеним речима политика „умереног балансирања“ је сада у кризи и неопходно је да се она подешава, а то политичко подешавање, сматра она, мора да буде засновано на чврстој одлуци да се суочимо са сопственим изборима.
Када је реч о препоруци за отварање Кластера 3, Јоксимовићева је подсетила да је она лично припремила тај кластер 2021. године када је ушао у тадашњи извештај о напретку са препоруком за отварање, и истакла да је још тада изјавила да кластер 3 неће бити отворен док се не усагласимо са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ.
„То не оправдава нас што у међувремену нисмо припремили Кластер 5, који се односи на пољопривреду. Врло сам критична према свим владама од 2022. године, јер нису припремљени Кластер 5 и Кластер 2, који се односи на ширу економску политику и обухвата девет поглавља, од којих су нека већ отворена. Ту је и питање Кластера 6, поред спољне и безбедносне политике. Још увек нисмо чланица Светске трговинске организације и имамо отворена питања у вези са ГМО законом. То су врло осетљиве теме на којима мора да се ради, уз сталну испоруку реформских резултата“, навела је она.
Сматра да председник Србије Александар Вучић мора да пресече са неким стварима како би се процес одвијао ефикасније. „Председник и Влада би требало да раде у синергији, председник има снажну спољнополитичку компоненту, итекако је својим активним учешћем подигао видљивост процеса“, рекла је она.
Коментаришући односе Србије са кључним партнерима на међународној сцени, истакла је да не може да се игнорише значај који је Русија имала и има за Србију, али да мора да се тражи разумна и зрела политика дијалога.
„Очекивања грађана обликована су кроз оно што им се нуди као континуирани наратив – прича о томе ко су нам пријатељи, а ко непријатељи. Када будемо завршили у својим главама, као индивидуе, интелектуалци и политичка елита, с идејом да постоје непријатељи и пријатељи у спољној политици, тада ћемо имати шансу да постанемо одрживије друштво и држава која ће се боље сналазити у вртлозима геополитике који нас чекају у будућем периоду“, рекла је она и појаснила да то не значи окренути леђа онима који су нас подржавали или се конфронтирати са онима који нас критикују, већ разговарати.
Извор: Танјуг