Министар спољних послова Србије Марко Ђурић изјавио је да је Косово кључно национално питање за Србију, јер представља суштину њеног идентитета, а не само део територије. Истакао је и да је задовољан чињеницом да су Сједињене Америчке Државе промениле приступ према режиму Аљбина Куртија.
Ђурић је у емисији „Дан на дан“ на ТС Медиа најавио наставак подршке за Србе на Косову.
„Косово и Метохија је наше кључно национално питање које за нас није само 13 одсто државне територије. За нас Косово и Метохија није просто парче земље. Косово и Метохија за нас одговара на најважније питање за сваку људску заједницу, а то је ко смо ми, јер је на Косову и Метохији седиште Српске цркве, дакле седиште Српске патријаршије је у Пећи. У средњем веку су на Косову и Метохији живели и сахрањивани наши краљеви, цареви и царице. И данас на Косову и Метохији имамо 10 општина са српском већином и велики број места у којима живе Срби. Тражили смо разумевање за положај Срба који је катастрофалан последње три године и као резултат ових разговора могу да кажем да сам задовољан чињеницом да су САД промениле приступ према Куртијевом режиму“, рекао је Ђурић.
Коментаришући годишњи Извештај Европске комисије о напретку Србије на европском путу Ђурић је истакао да је Србија остварила значајан напредак у реформама које су критеријуми за чланство у ЕУ.
„Свако ко хоће да буде иоле објективан, може и мора да види да је главна порука јучерашњег извештаја да је Србија спремна за отварање Кластера 3. И то је оно што је закључак извештаја о напретку Србије које је сачињавала Европска комисија. Овај извештај јасно говори о томе да је Србија напредовала у низу области. Али не само да је напредовала, већ је закључак тога да треба отворити Кластер 3 и да треба да напредује и формално. Србија је остварила значајан напредак у реформама, последње што се дешавало су реформе везане за РЕМ и везане за Закон о јединственом бирачком списку. Пре тога су спроведене свеобухватне реформе у области правосуђа, тако да ако је оно меритократски, како се то каже, да се цени и вреднује да ли Србија треба да напредује ка Бриселу – да, апсолутно треба“, истакао је Ђурић.
Указао је да је чланство Србије у ЕУ и у интересу Европе, јер је Србија централно лоцирана у југоисточној Европи, има више од 6,5 милиона становника са огромним потенцијалом у многим областима.
„Европа не може бити комплетна без Србије и региона“, оценио је Ђурић.
Министар је навео да је недавно учествовао на самиту Берлинског процеса у Северној Ирској где је било речи о напретку целог региона на европском путу.
„Незамисливо је да регион у коме Србија чини 53 одсто укупног БДП-а, може да напредује на европском путу без Србије. Србија је и земља која се најбрже економски развија и то сви показатељи, не наши, него Евростата, ММФ-а и Светске банке говоре. Можете подржавати или не наш курс. Има много оних којима се независни спољнополитички курс и наша мултивекторска политика, у којој имамо избалансирани однос са свим великим глобалним актерима, не допада, али нико не може да негира да је Србија тиме што је успела да направи зону слободне трговине, у којој се слободно тргује са ЕУ са Евроазијским економским блоком, са НР Кином, Емиратима, Египтом, Турском, успели да створимо један изузетан хаб за улагања и да нам је то донело прву позицију у региону“, рекао је Ђурић.
Упутио је апел делу политичке јавности у Србији да престане да спинује и на искривљен начин представља однос Београда и Брисела.
„Уосталом, погледајте и динамику посета највиших званичника ЕУ Србији. Дакле, госпођа Фон дер Лајен је ту. Јуче смо имали састанак председника Србије Александра Вучића и председника Европског савета Антонија Коште у Бриселу, где је председник Вучић учествовао на низу активности са високим званичницима ЕУ. Па се чак и то покушава представити као некаква међународна изолација. Парадоксално је шта се дешава. За земљу наше величине, наше економске снаге и нашег броја становника имамо непропорционално велики број и страних посетилаца и контаката са највишим европским званичницима“, рекао је Ђурић.
Шеф српске дипломатије је навео да нове технологије утичу на економију и друштво и да ће вештачка интелигенција потпуно променити тржиште рада и начин на који се многе привредне делатности обављају.
„Ово је прилика да правилним постављањем и фокусирањем развоја друштва на развој ових сегмената надокнадимо заостатак у односу на земље Запада и Европе. Ми смо већ успели да 15 одсто нашег БДП-а чини ИТ и софтверска индустрија. Ми извозимо мерено милијардама евра на годишњем нивоу у ИТ и софтвер. И оно што је предност ове нове технологије је што ту не зависимо од уобичајених трговачких рута и путева“, објашњава Ђурић.
Говорећи о стратешком партнерству Србије и Сједињених Америчких Држава, Ђурић је рекао да се у августу састао са државним секретаром САД Марком Рубијом, а након тога се још једном састао са њим заједно се са председником Вучићем.
„Ја сам показао Рубију папире са графиконима који показују да је председник Трамп од читаве Европе у Србији далеко најпопуларнији. Ми једноставно желимо да са новом администрацијом направимо други тип односа, бољи, зато што знамо колико је то важно и препознајемо да се ту деле неке вредности које се односе и на хришћанство, породицу и традицију. Када је Рубио видео ове наше графиконе и табеле, он се одушевио. Он је узео од мене те папире и понео их да их покаже Трампу. И након тога сам од једног другог високог америчког званичника добио информацију да се председник САД заиста одушевио информацијама о подршци који ужива у Србији“, рекао је Ђурић.
Додао је да, иако је то анегдота, она врло сликовито говори о томе какав потенцијал постоји у овом тренутку да се гради један другачији однос.
„Ми веома интензивно радимо на томе да са новом администрацијом развијемо нови ниво и поверења, и сарадње, и стратешког дијалога. Верујем у то да у партнерству са нашим људима у Америци можемо да направимо снажно српско упориште“, рекао је шеф српске дипломатије.
Министар је указао да у српској политици постоје они који нападају одређене америчке инвестиције или одређене пројекте.
„Као што смо видели, један од тих пројеката о којима се говорило, а то је пројекат реновирања, односно изградње нових објеката на месту срушене зграде Генералштаба, који подразумева не само изградњу нових објеката и обнову дела постојећих, већ и изградњу музеја посвећеног жртвама Нато агресије, које би платили амерички инвеститори. Дакле, они су против свега тога, иако су ти објекти порушени 1999. године“, рекао је Ђурић.
Додао је да многи из Трампове администрације разумеју и иза затворених врата отворено говоре о томе да разумеју какве су грешке у односу према Србима и Србији направљене тада.
„Ми сада уместо да пригрлимо ту могућност која се пружа, опцију која постоји, имамо људе који покушавају да овим новим људима који долазе гурну прст у око, само зато да би они спречили да неко у власти изгради добре односе са САД. То је национални интерес Србије“, рекао је Ђурић.
На питање каква је слика Србије у свету, Ђурић је рекао да је слика Србије претходних година почела да се мења на боље захваљујући економским показатељима, спортистима и Србима у иностранству.
„Једна од основа за укупан развој нашег друштва је дефинитивно стабилност. Она је уз ове добре везе са свима наш заштитни знак“, истакао је Ђурић.
Он је подсетио да Србија има 103 дипломатско-конзуларна представништва широм света и да је циљ да наше амбасаде и конзулати буду у пуној мери у функцији активног деловања и афирмације међународног положаја Србије.
„У наредном периоду наставићемо да јачамо наше кадровске капацитете, отвараћемо и нове амбасаде на неким местима. Србија је заиста земља изузетних могућности, огромних потенцијала и добро организована и добро устројена може да постигне изузетне резултате. За претходних 10 година смо БДП више него удвостручили, у наредном периоду ћемо имати још повећања и плата и пензија. Ако наставимо да радимо на том економском развоју, а не да губимо енергију и време у борбу за отимање оскудних ресурса и преузимање контроле и то најчешће од стране оних који су већ показали да баш и не умеју најбоље да управљају онда сам оптимиста да можемо много да постигнемо“, рекао је министар.
Извор: Косово Онлине