Препоруке Европске комисије из претходних година остају важеће – Србија је испунила критеријуме за отварање Кластера 3 (конкурентност и инклузивни раст) и овај кластер је технички спреман за отварање, наводи се у радној верзији извештаја Европске комисије о политици проширења ЕУ за 2025. годину, у коју је Танјуг имао увид. Европска комесарка за проширење Марта Кос изјавила је данас да само ако се заврши уједињење Европе, могу да се осигурају мир, слобода и просперитет на континенту и да само заједно са свима који деле европске вредности може да се обезбеди да Европа има независан глас у свету.
Она је приликом представљања Пакета проширења за 2025. годину пред члановима Одбора за спољне послове Европског парламента (АФЕТ) рекла да то може да се постигне само ако се ради „руку под руку“ са суседима ЕУ на стварању јаке, стабилне, безбедне и уједињене Европе засноване на заједничким вредностима и принципима.
„Данас, ми Европљани морамо да учинимо много више да бисмо преузели контролу над нашим континентом, бранили наше демократске вредности и заштитили сопствену безбедност“, рекла је она.
Према њеним речима, с обзиром на убрзани темпо процеса приступања за неке земље кандидате, успешно проширење је реална могућност у наредним годинама.
„Свако проширење мора да ојача нашу Унију. Да бисмо то постигли, потребан нам је већи напредак у два главна стуба: Прво, будуће државе чланице морају се припремити за одговорности чланства. И друго, морамо припремити нашу Унију за већу ЕУ“, рекла је Кос.
Рекла је и да је на путу проширења Црна Гора најнапреднија од свих земаља кандидата и да је постигла је значајан напредак ка приступању ЕУ, пре свега остварила је опипљиве резултате у потребним реформама, као и да је Албанија остварила напредак од прве Међувладине конференције у октобру 2024. године и да је отворила четири кластера, а да се очекује да це преостали кластер бити отворен пре краја године.
За Србију је рекла да је чланство у ЕУ њен стратешким циљем, али да је стварни темпо спровођења реформи значајно успорен, и да мора да спроведе кредибилне реформе у свим областима, што је најважније посебно у области основних начела.
„Такође нам је потребно прогресивно и јаче усклађивање са Заједничком спољном и безбедносном политиком (ЗСБП). Такође је потребна проактивнија и објективнија комуникација о процесу приступања ЕУ и треба да избегне анти-ЕУ реторику. Од Србије се очекује да превазиђе застој у области правосуђа и основних права и хитно преокрене назадовање у погледу слободе изражавања, као и да обезбеди напредак у вези са изборним оквиром“, рекла је она.
Када се ради о Молдавији, рекла је да је та земља убрзано напредовала на свом путу приступања и значајно продубила сарадњу са ЕУ упркос континуираним хибридним претњама и покушајима дестабилизације земље и њеног пута ка ЕУ, да је Украјина показала своју посвећеност свом путу ка ЕУ, напредујући у кључним реформама – од јачања мера против корупције до побољшања јавне управе.
„Босна и Херцеговина се суочила са политичким тензијама због краја владајуће коалиције и застоја у реформама. Међутим, у септембру 2025. године, Босна и Херцеговина је поднела своју Агенду реформи Комисији на усвајање. Земља има прилику да напредује на путу ка ЕУ усвајањем закона о реформи правосуђа и именовањем главног преговарача. Северна Македонија мора да измени Устав у складу са закључцима Савета из 2022. године како би напредовала на свом путу ка ЕУ“, рекла је Кос.
Према њеним речима Турска је земља кандидат и кључни партнер који дели исти стратешки интерес у источном Медитерану, као и у региону Црног мора где заједно са ЕУ ради на агенди међурегионалне повезаности, али да континуирано погоршање демократских стандарда, владавине права, независности правосуђа и поштовања основних права остаје разлог за забринутост.
Додала је и да се у Грузији ситуација нагло погоршала, са озбиљним демократским назадовањем, због брзе ерозије владавине права и ограничења основних права.
Због свега тога, нагласила је Кос, предстојећа година биће тренутак истине за све земље кандидате, али посебно за оне које су представиле амбициозне планове за завршетак преговора.
„Потребно је да појачају напоре како би спровеле трајне реформе, које це омогућити трајну трансформацију њихових економија и друштава како би се у потпуности прилагодиле демократским стандардима и вредностима. Ово мора да буде поткрепљено поштовањем владавине права и основних права и јасним придржавањем геополитичке оријентације ЕУ“, рекла је она.
Истовремено, наглашава, ЕУ већ предузима кораке како би се припремила за нове чланице.
„То је други стуб нашег рада на јачању наше Уније. Комисија ради на прегледима политика и реформама пре проширења, којима се процењује утицај проширења на кључне области политике. Напори у комуникацији, како у државама чланицама тако и у земљама у процесу проширења, се појачавају, како би се са грађанима разговарало о предностима и изазовима проширења. Али сама комуникација није довољна. Морамо да обезбедимо да се позитивна динамика у погледу владавине права, демократије и основних права одржи и након приступања“, рекла је Кос.
Према њеним речима ЕУ је убрзала постепену интеграцију и кроз Инструмент за Украјину и Планове раста за Западни Балкан и Молдавију, а који препознају геополитичку реалност да мора шире да се размишља о раду са земљама које желе да постану чланице и да им се омогући учешће у различитим политикама и програмима пре чланства у ЕУ.
Како је рекла, ЕУ је већ успешна у неколико важних области, као што је интеграција у европска енергетска тржишта и као добар пример навела пакете енергетске отпорности са Украјином и Молдавијом.
Такође, рекла је, рад напредује и на усклађивању са техничким стандардима и сертификатима ЕУ, што це проширити јединствено тржиште и ојачати паневропске ланце вредности.
„Неки кандидати су се такође управо придружили Јединственом европском платном простору, а ми напредујемо у ромингу. То су кораци интеграције који се спроводе у замену за реформе, посебно у погледу поштовања владавине права, основних права и демократије“, рекла је она.
Комисија сматра, рекла је Кос, да ће будући уговори о приступању морати да садрже јаче заштитне мере, уз очување основног принципа једнакости, како би се избегло свако назадовање у односу на обавезе преузете током преговора о приступању.
„Будућа проширења могу да буду успешна само ако обезбедимо највиши квалитет реформи и успоставимо заштитне мере које уверавају наше грађане да су интегритет наше Уније и демократске вредности обезбеђени“, рекла је она.
Нагласила је да је свако претходно проширење ојачало ЕУ.
„Овај успех зависи од спремности. Зато немојмо да избегавамо неопходне разговоре о томе како можемо да обезбедимо да већа Унија буде и јача Унија која нам је потребна“, закључила је она.
Извор: РТВ