Лекс специјалис о згради Генералштаба на седници Скупштине Србије у уторак

Танјуг

Реализација пројекта ревитализације и развоја локације у Београду између Улица кнеза Милоша, Масарикове, Бирчанинове и Ресавске представља општи интерес од значаја за свеукупни привредни развој Србије, наводи се у образложењу доношења Закона о посебним поступцима ради реализације овог пројекта, односно лекс специјалиса о згради Генералштаба Војске Србије, чији предлог се налази на предложеном дневном реду Скупштине Србије сазване за уторак, 4. новембар.

Предлог закона поднело је 110 народних посланика.

Они су предложили да се закон донесе по хитном поступку а за представника предлагача одређен је народни посланик Миленко Јованов.

Сви поступци који се спроводе у складу са одредбама овог закона сматрају се хитним и сви државни органи и органи јединица локалне самоуправе, привредна друштва, као и други органи и институције који врше јавна овлашћења дужни су да без одлагања издају акте из своје надлежности, наводи се у предлогу.

Предлагачи истичу да је, имајући у виду одредбе Устава Србије, правно могуће доношење овог посебног закона, којим би реализација пројекта била уређена на делимично другачији начин од општих прописа, а без нарушавања основних принципа прописаних другим законима и законитости.

Подсећају да је објекат Генералштаба саграђен од 1956. до 1965. године и да је коришћен као административна зграда за војне руководиоце а да је током НАТО агресије 1999. године зграда била гађана у два наврата и у великој мери оштећена.

Наводе да је Влада Србије 2005. године донела одлуку о утврђивању зграде Генералштаба Војске Србије и Црне Горе и Министарства одбране у Београду за споменик културе и чини га комплекс зграда Генералштаба Војске Србије и Министарства одбране а просторно комплекс чине две целине и то зграда „А“ и зграда „Б“.

Током 2010. године изведени су радови на рушењу дела зграде ‘А’ – анекса на објекту 2Д у Немањиној 15, а током 2014. урађена је Студија оцене стања конструкције оштећених зграда ‘А’ и ‘Б’.

Током 2015. и 2016 године изграђена је техничка документација и изведени су радови на санацији – рушењу зграде ‘А’, односно на рушењу нестабилних делова објекта, као и делимична санација конзолног дела објекта према Немањиној улици.

Приликом извођења ових радова срушено је око 2.900 метара квадратних а такође су избетонирани недостајући армирано-бетонски конструктивни елементи који утичу на стабилност дела објекта и уграђена су челична укрућења конзолног еркера изнад Немањине улице.

Након завршетка радова урађен је преглед објекта који је указивао на то да су након уклањања зарушених делова и ‘огољавања’ конструкције уочене прслине и пукотине, због чега је за будућу намену потребно обавити обимну санацију и конструктивних елемента, као и да се све таванице које су у великој мери оштећене, замене новим.

Сагласно стручним мишљењима која су прибављена, указано је да постоји опасност од даље деградације објекта, уколико инвеститор не ограничи рок за привођење објекта намени, наводи се у образложењу предлога закона.

Додаје се да је такође било целисходно да се до тренутка реконструкције уради конзервација објекта, као и да се геодетска контрола обавља на сваких шест месеци.

Након радова из 2015. и 2016. године није било додатних радова на објектима, што, како се истиче, указује на неопходност да се што пре приступи убрзаним активностима које ће у потпуности решити питање објеката који је 1999. године током НАТО агресије у великој мери оштећен услед бомбардовања, као и да се у оквиру пројекта подигне одговарајући меморијал, односно спомен обележје, које би обезбедило очување културног наслеђа.

Полазећи од свега наведеног, произилази да реализација овог пројекта представља општи интерес од значаја за свеукупни привредни развој Републике Србије, наводи се у образложењу.

Истиче се да је са аспекта уставности, доношење оваквог закона, који је по својој правној природи лекс специалис у односу на друге законе, могуће будући да је ово пројекат од значаја за Републику Србију, а притом се доношењем истог није одступило од основног уставног начела о заштити имовине, које је прописано чланом 58. Устава Републике Србије.

Предлагачи сматрају да ће се доношењем овог закона омогућити бржа и ефикаснија реализација пројекта од значаја за Србију.

Извор: Танјуг

Related posts

У другом кругу локалних избора у Северној Македонији води ВМРО-ДПМНЕ

Преокрет кошаркаша Спартака против Звезде, први пораз Обрадовића у другом мандату

Чилеанац Алехандро Табило ривал Новаку Ђоковићу у другом колу турнира у Атини

Овај веб сајт користи колачиће да унапреди ваш боравак на њему. Предпостављамо да Вам је то у реду, али свакако можете искључити ову опцију. Опширније