Начелник Управе саобраћајне полиције Славиша Лакићевић рекао је да је замисао новог Закона о саобраћају да се створе далеко бољи услови за заштиту рањивих категорија учесника у саобраћају – у првом реду деце, младих, пешака и бициклиста, истичући потребу да се за прекршаје који највише утичу на настанак незгода и тежину последица пропишу далеко оштрије санкције.
„Извесно је да ће нови закон донети значајно пооштравање казнене политике према учиниоцима најтежих прекршаја. Иако је у последњих неколико година било више измена у том смеру, од повећавања новчаних казни, смањења дозвољене количине алкохолисаности, увођење мере привременог одузимања возила, нажалост те измене нису дале очекиване ефекте“, рекао је Лакићевић за данашње издање „Вечерњих новости“.
Према његовим речима, јасно је да један значајан број прописаних новчаних казни не постиже сврху да одврати учеснике у саобраћају од чињења прекршаја, тако да заиста постоји потреба да се за прекршаје који највише утичу на настанак незгода и тежину последица пропишу далеко оштрије санкције.
Објаснио је да основни разлог због којег се ради на новом Закону о безбедности саобраћаја на путевима јесте тежња да се стање значајно унапреди, подсећајући да је актуелни закон донет 2009. године и до сада је претрпео 18 измена.
„Иако је у великој мери важећи закон испунио своју сврху и допринео да се стање безбедности на нашим путевима значајно унапреди, да би се направио додатан искорак, неопходно је да се донесе нови закон“, рекао је Лакићевић и додао да је један од разлога доношења потпуно новог закона и потреба да се наше законодавство усклади са оним у ЕУ.
Говорећи о превртању аутобуса у Сремској Митровици 17. октобра приликом ког је страдало троје путника и повређено више од 50, Лакићевић је још једном изразио саучешће породицама погинулих.
Додао је да, међутим, поред свих трагедија које су се десиле у октобру, постоје реални изгледи да у овој години буде забележен најмањи број погинулих у саобраћајним незгодама од када се у нашој земљи обрађују статистички подаци о удесима.
Истакао је и да је та несрећа у Сремској Митровици еклатантан пример какве могу бити последице саобраћајних незгода са учешћем аутобуса.
„Када је реч о аутобусима, на годишњем нивоу они учествују у око 1.500 саобраћајних незгода, што је око четири одсто од укупног броја. Наше анализе показују да већину незгода са учешћем аутобуса изазивају други учесници у саобраћају, док возачи аутобуса изазивају око трећину тих незгода“, навео је.
Лакићевић је указао и да је од почетка године у саобраћајним незгодама у Србији погинуло осморо деце и да су сва она живот изгубила као путници у возилу.
„Нажалост, и истраживања Агенције за безбедност саобраћаја показују да децу на прописан начин превози тек око 60 одсто возача, пре свега родитеља. Оно што није за похвалу је и чињеница да је из године у годину број прекршаја непрописног превожења деце у све већем порасту“, навео је Лакићевић.
Он је апеловао на родитеље да без обзира на то да ли се ради о путовању од неколико стотина метара или путовању на одмор од више стотина километара, без изузетка децу превозе на прописан начин, како бисмо унапредили безбедност.
Указао је и да је готово свака друга саобраћајна незгода са погинулима или тешко повређеним лицима последица пребрзе вожње.
„Брзина је највећи проблем безбедности саобраћаја и код нас и широм света и, као таква, метафорично је означена као убица број један на путевима. Један од апсолутних приоритета саобраћајне полиције што се тиче контроле јесте откривање прекршаја прекорачења брзине и у ту сврху користе се сви расположиви ресурси од ручних радара, пресретача, камера за аутоматску детекцију до мерења средње брзине“, навео је Лакићевић.
Нагласио је да су из Саобраћајне полиције само у протекла три дана открили чак 12 прекршаја већих прекорачења брзине који су законом прописани као тежи, укључујући пет прекршаја насилничке вожње.
„Питамо се како је могуће да у наведеним околностима један возач дозволи себи да се на путу Кикинда-Зрењанин, где је ограничење брзине 80 километара на час, креће брзином од чак 205,7 километара. Или да се свега два дана након што је трочлана породица изгубила живот у Београду, у малтене исто време, око један час иза поноћи, возач на Чукарици креће брзином од 155,8 километара на час и то у стању тешке алкохолисаности, са 1,26 промила алкохола у организму“, рекао је Лакићевић.
На питање како се „обрачунати“ са тако бахатим учесницима у саобраћају, он је навео да чињенице показују да ни репресија сама по себи није довољна јер, иако важећи Закон о безбедности саобраћаја на путевима прописује веома строге санкције за то, потребан је далеко већи рад на унапређењу свести и ставова великог броја грађана Србије.
„Подаци показују да на годишњем нивоу саобраћајна полиција открије чак милион и по прекршаја, од чега су трећина прекршаји прекорачења брзине. Још је један прекршај, који не утиче на настанак незгода, али у великој мери утиче на тежину последица саобраћајних незгода јесте некоришћење сигурносног појаса. И поред свих мера у контроли саобраћаја и написаних казни, поред континуираних кампања којима нашим грађанима покушавамо да објаснимо зашто је важно да користе сигурносни појас и колико појас повећава шансу да преживе саобраћајну незгоду, проценти коришћења појаса и даље су мали, пре свега на задњем седишту где га користи мање од 20 одсто путника“, навео је Лакићевић.
Истакао је да као последицу имамо више од 100 погинулих возача и путника на годишњем нивоу који су страдали управо јер нису везали појас.
„Ово је можда највећи разлог зашто у погледу безбедности саобраћаја заостајемо за земљама Западне Европе где су проценти коришћења појаса на предњим седиштима виша од 95, а на задњем седишту преко 90 одсто. За овај прекршај извесно ће бити пооштрена казнена политика новим Законом о безбедности саобраћаја на путевима“, закључио је Лакићевић.
Извор: Танјуг
