У оквиру Сајма књига, пред београдском публиком, на штанду Канцеларије за КиМ , свој научни и издавачки рад представио је Институт за српску културу Приштина – Лепосавић, који више од пола века чува, истражује и промовише културно и духовно наслеђе српског народа на Косову.
Истражујући простор, сусрете науке, културе, идентитета, Институт за српску културу Приштина – Лепосавић у својим издањима осветљава теме историје, књижевности, уметности, као основе битисања српског народа на Косову.
ТВ Мост
„Овај Институт је основан 1987. године у Приштини, управо са циљем очувања српског културног наслеђа на простору Косова и Метохије и то је била основна идеја, односно основни циљ коме су тежили сви запослени у Иституту, од његовог оснивања до данас. Последњих година Институт је имао ту срећу да резултате својих истраживања презентује изван територије Републике Србије на бројним међународним научним конференцијама. Наши аутори су рецензенти бројних међународних монографија, часописа, учесници су међународних научних скупова, али све то доприноси практично и већој респектабилности резултата наших истраживача односно прилике да и ми на неки начин учествујемо у очувању српског културног наслеђа што практично и јесте циљ истраживања у Институту.“ нагласила је Марија Јефтимијевић Михајловић, в. д. директора Инстиута за српску културу Приштина – Лепосавић,
Посебну пажњу посетилаца Београдског сајма привукла је промоција научног часописа „Баштина“ који излази непрекидно пуних 35 година. Представљена су три нова броја, сваки окупља истраживаче из различитих области, али са једним циљем, да сачува памћење, идентитет народа у простору која је колевка наше духовности.
ТВ Мост
„Мој рад говори о иконостасу у цркви Светог Николе у Великој Хочи и посвећен је анализи иконостаса који је битан зато што нам није до сада било познато ко су аутори неких његових икона . То су највеће престоне иконе на иконостасу које су заправо слике Алексеја Лазовића, чувеног бјелопољског
сликара који је највероватније у то време украсио и Дечанску цркву иконостасима, заједно са својим оцем .“, истакла је Ивана Женарју Рајовић, сарадник на Институту,
Посебну пажњу посетилаца привукао је рад Стефана Анђелковића који је покушао да расветли улогу интелектуалаца у решавању такозваног Косовског проблема.
ТВ Мост
„Он је покушао да сагледа колико су заиста интелектуалци, што са српске, што са албанске стране, утицали на догађаје који су генерисали
проблеме на подручју покрајине, односно колико су они каскали за тим догађајима, а да су неке друге ствари, неки други чиниоци се догађали на терену, са којим интелектуалци нису имали превише додирних тачака.“, навео је Александар Павловић, сарадник на Институту,
Баштина као симбол континуитета и трајања кроз научно истраживање и писану реч подсећа да се култура не мери простором већ снагом памћења оног који чува идентитет и сведочи о постојању народа кроз векове.
Извор: ТВ Мост