Српска православна црква (СПЦ) данас слави празник посвећен Преподобној мати Параскеви, познатој као Света Петка, која је једна од најпоштованијих светитељки у српском народу.
Име Свете Параскеве или Петке долази од грчке речи „параскева“ што значи петак, отуда Петка.
Света Петка се сматра заштитницом жена, болесних и сиромашних.
Верници јој се моле за здравље, нарочито очију, и за заштиту породице.
Света Петка је била хришћанска византијска подвижница из 11. века, а дан њеног помена, Петковдан, обележава се 27. октобра и шеста је слава по броју свечара у Србији.
Култ Свете Петке је изузетно развијен у Србији, Грчкој и другим православним балканским земљама.
Отуд и различити епитети који стоје уз њено име – Петка Балканска, Српска, Грчка, Бугарска, Румунска, Македонска, Епиватска, Београдска, Трновска и тако даље.
Верници обележавају дан када је Света Петка, која је српског порекла, окончала овоземаљски живот.
Рођена је у Епивату, код Калитракије у Малој Азији, а према записима српског владике Николаја Велимировића, пореклом је Српкиња.
Њени родитељи су били имућни и честити хришћани, а осим ње имали су и старијег сина Јевтимија, који се замонашио по одобрењу и благослову родитеља, а касније постао и епископ Мадитски.
Петка је од најранијег детињства била веома побожна.
После смрти родитеља, Петка је желела да се поклони највећим светињама па је отишла у Цариград, где је пет година живела при цркви Покрова Богородице у Ираклијском предграђу.
Часопис СПЦ „Светосавско звонце“ наводи да је одатле отишла у Палестину, како би се поклонила свим местима освећеним Спаситељевим животом.
По Промислу Божјем настанила се у Јорданској пустињи, где се подвизавала до дубоке старости.
Две године пред смрт, док је стајала на молитви, јавио јој се анђео и рекао да треба да се врати у свој родни град, где ће земљи предати тело, а душу ће Господ примити.
Кад се вратила у Епиват, нико је није препознао, јер је отишла пре више деценија, а родбине није имала.
Дани су јој пролазили у раду, посту и молитви. Тихо се угасила и нестала са лица земље. Сахранили су је изван гробља, јер је за суграђане била странкиња”, наводи Светосавско звонце.
На иконама је представљена у женској монашкој одежди, са крстом и рукама у молитвеном положају.
У епархијама СПЦ посвећено јој је око 250 цркава, а најпосећенија је капела на Калемегдану која носи њено име и у којој се на дан празника сваке године окупља десетине хиљаде верника.
Поштује се у целом православном свету, а на поклоњење њеним светим моштима, које почивају у Јашију у Румунији, долазе и припадници других религија, верујући у њену исцелитељску моћ.
Два века после смрти Свете Петке, Цариградом и околином су владали крсташи, па је бугарски цар Јован Асен 1238. године измолио од крсташа мошти Свете Петке и пренео их у своју престоницу, Трново.
У време Косовске битке и Трново је пало у турско ропство, па су мошти Свете Петке пренете у Румунију, а кад је 1396. године освојена и Румунија, царица Милица је измолила од Султана Бајазита мошти светитељке и пренела их у Србију.
Тако су мошти Свете Петке пренете у Београд на Калемегдан, код извора чудотворне воде, где је сазидана капела која и данас постоји.
Тамо су мошти почивале све до 1521. године, када је Сулејман Други заузео Београд. Он је запленио мошти и однео их у свој двор у Цариграду. И тамо су почела да се дешавају чудеса, па су Свету Петку славили не само хришћани него и муслимани.
Верује се да су од времена деспота Стефана Лазаревића сто година почивале у стени поред калемегданске капеле и извора Свете Петке и да су јој на поклоњење долазили и православни и католици, па и мухамеданци, тадашњи окупатори Србије.
Калемегданска капела Свете Петке саграђена је на извору воде за коју се верује да исцељује очне болести и у њој се, као велика светиња, чува мали прст светитељке.
Капела на Калемегдану и црква Ружица подигнуте су још у 15. веку за време деспота Стефана Лазаревића, али су порушене за време турске владавине, а данашња капела изграђена је 1937. године према пројекту архитекте Момира Коруновића.
Године 1641. румунски војвода Василије Лупул, господар Молдавије, успео је да добије мошти Свете Петке и пренесе их у град Јаши, где и данас почивају, пише „Светосавско звонце“.
Уз Петковдан, култ преподобне Параскеве обележава се и 8. августа, на дан преноса њених моштију из Бугарске у Србију.
Тада се слави још једна светитељка, истог имена – Света мученица Параскева Римска.
Заједнички празник двеју светитељки истог имена прославља се као Света Петка Трнова.
Извор: Танјуг