Технолошки развој постао је неизбежан део савремене цивилизације који нам је донео бројне предности али и нове изазове. Када употреба технолошких достигнућа прерасте у злоупотребу, настају и негативне последице а један од најупечатљивијих примера је управо паметни телефон.
Овај уређај данас користи око 86% светске популације, што значи да више од 6,8 милијарди људи свакодневно зависи од његових функција. Паметни телефони обједињују комуникацију, интернет, друштвене мреже, куповину, забаву и информисање, чинећи све доступним у само неколико кликова.
Ипак, стална повезаност и преплављеност садржајима имају и своју цену. Виртуелни свет све чешће замењује стварни, а граница између потребе и зависности постаје танка. Стручњаци упозоравају да прекомерна употреба мобилног телефона прераста у нову болест зависности модерног доба.
Технолошки развој је неминован и доноси многе користи, али и озбиљне ризике када се претвори у претерану употребу, наводи за Радио Митровица север др Игор Милосављевић специјалиста психијатрије у Клиничко-болничком центру Косовска Митровица.
Према речима др Милосављевића, зависничким понашањем се сматра хронична и прекомерна употреба која, након одређеног времена доводи до ометања природних биохемијских процеса у мозгу.
“Зависност од мобилног телефона и интернета су несубстанцијалне зависности карактерисане понављајућим понашањем које има негативне последице по особу или њено окружење. Сматра се да је ова врста зависности широко присутна у популацији, нарочито код младих до око 26 година, а неке студије указују на њено присуство и код деце предшколског доба. Ризик се додатно повећава код младих који имају ниско самопоуздање и осећају анксиозност и депресију. Кроз виртуелни свет мобилних телефона и интернета, мобилни телефон постаје најбољи пријатељ младих људи, односно деце” каже др Милосављевић.
Услед прекомерне свакодневне употребе мобилног телефона током дужег временског периода долази до промена у раду неуротрансмитера допамина. Тај неуротрансмитер назива се хормон награђивања и излучује се у великој мери, на пример, када добијемо лајкове или позитивне коментаре на друштвеним мрежама. То ствара код особе осећај пријатности и потребу за новим подражајима који изазивају исти пријатан осећај.
Граница између умерене и проблематичне употребе мобилног телефона није строго дефинисана. Ипак, према мишљењу стручне јавности, оквирно се сматра да свакодневна употреба мобилног телефона у трајању до два сата спада у умерено, односно ненарушавајуће понашање, сматра др Милосављевић.
“Отприлике, сматра се да дневна употреба мобилног телефона до два сата представља умерено понашање које није зависничко. Међутим, не можемо ту поставити баш строгу границу. Наравно, треба узети у обзир разлоге због којих се користи мобилни телефон. Имамо људе који обављају своје послове преко мобилног телефона, разне едукације које се одвијају преко телефона и решавање животних практичних проблема. Такође, сам поменути временски оквир је релативан, али се сматра да ако се мобилни телефон користи у конкретним сврхама које се тичу посла, едукације и учења, онда то не представља злоупотребу мобилног телефона” наводи др Милосављевић.
Све чешће се сусрећемо и са појмом “номофобија”, који се, како истиче др Милосављевић, односи на ирационалан, интензиван, преплављујући па чак и панични страх особе од могућности да остане без мобилног телефона. Зависност од мобилног телефона може се препознати кроз читав низ понашајних и емоционалних показатеља који указују да је употреба овог уређаја постала дисфункционална и да ремети свакодневно функционисање особе.
Пре свега, особа почиње да занемарује своје обавезе јер време проведено уз телефон постаје приоритет. Истовремено се уочава смањена концентрација и пажња, што доводи до пада ефикасности у другим активностима. Употреба телефона постаје претирана и неконтролисана, а особа често губи осећај за време.
Врло је карактеристична и употреба телефона као механизма за бекство од непријатних емоција, анксиозности, туге, беса или усамљености. Таква употреба има функцију емоционалне регулације, али заправо продубљује проблем, истиче др Милосављевић.
“Неким људима телефон често постаје бег од сурове и поражавајуће реалности. Раније смо навели да деци телефон постаје најбољи друг, зато што су несигурна у себе и не могу да се снађу у неким социјалним релацијама. Зато улазе у тај виртуелни свет где имају савршену контролу и лажни осећај сигурности. Такође им пружа пријатност да бораве у том свету. Особе које имају проблем зависности се не одвајају од мобилног телефона. Чак и када спавају, често се буде ноћу да провере да ли су добили неку информацију, одговор, лајк или слично. Тада се јавља осећај интензивне анксиозности, чак и панике, ако се испразни батерија, ако нема сигнала или ако телефон забораве код куће” наводи др Милосављевић.
Као и код сваке зависности, и код зависности од мобилног телефона могу бити присутне бројне последице, посебно уколико се зависничко понашање не препозна благовремено. На физичком плану, могу се јавити проблеми са видом, главобоље, болови у врату, раменима и кичми. Исхрана може постати нередовна, најчешће и нездрава, што води изгладњивању или преједању. Зависност од мобилног телефона може довести и до различитих повреда и несрећа у саобраћају.
На психолошком плану, јављају се поремећај сна, слаба концентрација за било коју другу активност, губитак креативности и мотивације, анксиозност, депресија, бес и иритабилност и изражен моторички немир када је особа без телефона, каже др Милосављевић.
“Јављају се честе главобоље због велике количине информација и светлосних стимулуса које добијамо. Такође се појављују проблеми са кичменим стубом, што је нарочито драматично за младе генерације, децу и особе у развоју. Јавља се гојазност, неуравнотежена исхрана, сува храна, а самим тим, пада имунитет” навео је он.
Све карактеристике зависности од психоактивних супстанци повезују се и са овом врстом зависности, истиче др Милосављевић и додаје да су последице такође врло сличне.
“Јавља се неодољива потреба или жудња за коришћењем мобилног телефона или интернета. Појављује се толеранција, односно особа има потребу да продужава време проведено у активностима везаним за интернет и мобилни телефон. Особе такође постају раздражљивије и конфликтније ако их нешто омета у обављању активности везаних за мобилни телефон. Можда нису толико драматичне у датом тренутку, али психолошке последице могу бити изразито значајне током дужег временског периода” сматра др Милосављевић.
Превазилажење зависности од мобилног телефона захтева истовремено разумевање проблема, промену навика и активно укључивање породице. Код деце и адолесцената, кључну улогу имају управо родитељи.
Први корак је превенција кроз модел понашања, наводи др Милосаљевић. Деца уче посматрањем, па ако родитељи и сами стално користе телефон, шаљу поруку да је такво понашање нормално и прихватљиво. Зато је важно да родитељи буду свесни сопственог примера и да ограниче сопствену употребу уређаја, посебно у заједничком времену, током оброка, разговора или породичних активности.
Зависност од интернета је клинички поремећај. Сама чињеница да се сврстава у клиничке поремећаје говори о озбиљности те врсте зависности и њеним снажним негативним последицама по социјално, породично и професионално функционисање личности. Важно је нагласити да зависност од интернета представља нов феномен са озбиљним последицама уколико се на време не препозна, сматра др Милосављевић.
Он додаје да су врсте зависности од интернета бројне и разноврсне, а у савременом друштву постају све распрострањеније. Најчешће говоримо о неколико главних облика дигиталне зависности, од којих је данас најизраженија зависност од видео игрица.
Поред тога, постоји и зависност од сурфовања интернетом, где особа компулзивно тражи нове информације, скаче са једне теме на другу, иако већина тих садржаја нема стварну вредност за њен живот. Следећа честа форма је зависност од сајбер секса, односно претерано укључивање у виртуелне сексуалне интеракције. Такво понашање је посебно карактеристично за особе које су социјално повучене, несигурне и које имају тешкоће у остваривању блиских односа у реалном свету, закључује др Милосављевић.
Извор: Радио Митровица север