Посланици Скупштине Србије усвојили су Закон о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима, који ће омогућити већини власника бесправних објеката да озаконе своју имовину и да добију правну сигурност по начелу „свој на своме“, а накнада за легализацију износиће од 100 до 1000 евра.
За овај закон гласало је 139 посланика, двоје није гласало, а уздржаних је било троје.
Закон предвиђа да објекти буду евидентирани, а потом и уписани у катастар непокретности чиме ће грађани моћи слободно да располажу својом имовином – кроз купопродају, наслеђивање, хипотеку, легално прикључење на комуналну и другу инфраструктуру.
Законом се предвиђа и нулта толеранција на нову бесправну градњу, јер ће по његовом ступању на снагу сви објекти који се граде без издате грађевинске дозволе односно без решења о одобрењу за извођење радова бити уписани као власништво државе.
Закон ће почети да се примењује дан након објављивања у Службеном гласнику, а пријаве ће се подносити у року од 45 дана од дана ступања закона на снагу и тај процес трајаће два месеца.
Предвиђен је изузетак за оне који из објективних разлога нису поднели пријаву у прописаном року и то би могли урадити у року од годину дана од дана ступања на снагу закона, уз доказе на основу којих би могла да се утврди оправданост за неподношење пријаве.
Предмет евидентирања и уписа права у евиденцију непокретности, односно легализације бесправне градње, како се овај поступак обично зове, између осталог су објекти и делови објеката који су изграђени супротно закону, затим они на којима су радови изведени без решења о одобрењу за извођење радова као што су санација, реконструкција, адаптација, промена намене и слично, те објекти за које је издата привремена грађевинска дозвола пре 13. маја 2003. године.
Ту су и објекти наплатних станица и привремених саобраћајница, објекти изграђени у време када није било прописано издавање грађевинске дозволе, а на којима није уписано право својине у катастру непокретности.
Прописано је да се поступак евидентирања непокретности обавља преко дигиталне платформе, а њу успоставља Агенција за просторно планирање и урбанизам на информатичкој инфраструктури Републичког геодетског завода.
Када је реч о накнадама за легализацију, предвиђено је да се оне крећу од 100 до 1.000 евра.
Тако ће у Београду накнада у екстра зони износити 1.000 евра, у првој зони 800 у другој и трећој 300 евра, у четвртој 200, у петој 150, а у шестој и другим зонама 100 евра.
У градовима који имају више од 100.000 становника накнада би у екстра и првој зони износила 500 евра, у другој 250, у трећој 150, а у четвртој и другим зонама 100 евра.
У градовима и општинама које имају између 50.000 и 100.000 становника накнада би у екстра и првој зони износила 300 евра, у другој 200, а у трећој и осталим зонама 100 евра.
У општинама које имају мање од 50.000 становника и у селима плаћала би се накнада од 100 евра.
За магацине, складишне просторе, економске и помоћне објекте и производне погоне, површине до 500 квадрата није предвиђено плаћање накнаде, док би се за ове објекте површине веће од 500 квадрата плаћала накнада од 10 евра по квадрату.
Закон садржи и социјалну компоненту јер су прописани посебни услови за власнике објеката којима је то једина непокретност и који са својом породицом у њој живе, за самохране родитеље, примаоце социјалне помоћи, сеоска домаћинства, борце, породице са троје и више деце.
Предвиђено је да они не плаћају накнаду за легализацију.
Као разлог за доношење закона наводи се да у Србији према расположивим подацима има око 4,8 милиона објеката на којима није утврђен власник.
Ефекти до сада важећих закона којима је уређивана ова материја, почевши од 1997. године, до последњег Закона о озакоњењу објеката из 2015. године нису дали очекиване резултате, а у међувремену је, без обзира што је бесправна градња кривично дело и даље било, нарочито у великим градовима, доста случајева нове бесправне градње.
Наводи се да је према подацима из јединица локалне самоуправе односно других органа који су надлежни за послове озакоњења укупно донето око 320.000 решења о озакоњењу објеката за време важења свих закона.
Усвојен Закон о информационој безбедности
Посланици Скупштине Србије усвојили су Закон о информационој безбедности, који између осталог подразумева оснивање Канцеларије за информациону безбедност.
За закон је гласало 135 посланика, предвиђа да Канцеларија за информациону безебрдност почне да ради 1. јанура 2027. године, а има циљ да удружи постојеће ресурсе у области информационе безбедности и тиме побољша одговор Србије на изазове у тој области.
Дужност Канцеларије је да хитно реагује и да активно учествује у отклањању инцидената који могу да наруше безбедност ИКТ система од посебног значаја, као и да угрозе функционисање државе, привреде и грађана.
Закон такође предвиђа процедуре у случају инцидената који значајно угрожавају информациону безбедност у Србији.
Законом се унапређују законска решења и отклањају недостаци важећег закона који су уочени кроз примену, спровођење активности које су усмерене на даље јачање капацитета и развојних могућности органа надлежних за област информационе безбедности, стимулисање домаћих и страних инвестиција и унапређење безбедносне употребе ИКТ система и мрежа у Србији.
У образложењу је наведено да како би се Србија укључила у јединствено европско дигитално тржиште, неопходно је обезбедити регулаторне и институционалне услове за убрзан развој дигиталног тржишта, као и обезбедити да се тај развој одвија у сигурним условима како за сваког појединца, тако за друштво у целини.
Новим законским решењима дефинисани су приоритетни и важни ИКТ системи од посебног значаја, оснивање Канцеларије за информациону безбедност, одређене активности које ИКТ системи од посебног значаја треба да предузму ради заштите безбедности читавог ИКТ система (мере заштите, процена ризика, акт о безбедности), процедуре у случају инцидента који значајно угрожавају информациону безбедност оператора овог система, као и активна улога Националног ЦЕРТ-а и ЦЕРТ-а органа у отклањању инцидената у ИКт системима.
Посебна законска новина је обавезно обављање процене ризика ИКТ система и доношење Акта о процени ризика, имајући у виду да организације морају да буду свесне опасности које могу да угрозе информациону безбедност и да на основу тога предузму мере заштите одговарајућег нивоа у односу на потенцијални ризик.
Усвојене измене и допуне Закона о планирању и изградњи
Посланици Скупштине Србије усвојили су данас Измене и допуне Закона о планирању и изградњи, којим се уводе новине у области инфраструктуре, урбанистичког планирања и борбе против нелегалне градње.
За ово решење гласало је 136 посланика, петоро није гласало, а двоје је било уздржано.
Новим законским решењима уређују се услови за израду студија заштите непокретних културних добара, поступци отуђења грађевинског земљишта у јавној својини и издавање употребних дозвола.
Предложеним изменама унапређује се транспарентност поступака, јача правна сигурност и поједностављују процедуре за инвеститоре и грађане.
Закон, такође, предвиђа строже мере са циљем спречавања нелегалне градње и уједначавања праксе инспекцијских органа.
Одредбе закона које се односе на инспекцијски надзор и уклањање незаконито изграђених објеката су измењене на начин да се врши јача превенција незаконите градње, а строже су последице по инвеститоре који изводе радова без грађевинске дозволе односно решења о одобрењу за извођење радова.
Законом се унапређује електронски систем – Централна евиденција обједињене процедуре (ЦЕОП) за издавање грађевинских дозвола, увођењем нових функционалности и побољшањем постојећих, а уводе се и нови елементи „зелене агенде“.
Имајући у виду будућа унапређења система Централне евиденције обједињене процедуре прописано је да ће се и документација у вези са уклањањем објекта као и стручна контрола техничке документације убудуће подносити и контролисати електронским путем у циљу уједначавања праксе и поступања надлежних органа.
Закон предвиђа и повећање одговорности овлашћених лица у поступцима издавања акта за изградњу, као и укидање Закона о конверзији уз накнаду одређеној категорији лица, али и увођење главног државног урбанисте и укидање лекс специјалиса за линијске инфраструктурне објекте.
Једна од кључних новина је увођење режима пробног рада за државне путеве који су потпуно изграђени и испуњавају све техничке и безбедносне услове, али не могу добити употребну дозволу због нерешених имовинско-правних односа или неформираних катастарских парцела.
У пракси се показало да изграђени путеви месецима не могу да буду пуштени у саобраћај, јер инвеститор није успео да споји парцеле или реши власништво над земљиштем.
Законом је прописано да ће се пробни рад дозволити само под строго утврђеним условима, који укључују безбедносне извештаје за мостове и тунеле, геодетску документацију, записник грађевинског инспектора и друге техничке доказе, а све у складу са подзаконским актима који ће пратити овај закон.
Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић рекла је раније током скупштинске расправе да усвајањем ових измена Србија наставља процес хармонизације са европским стандардима у областима изградње и заштите културних добара.
Софронијевић је подсетила да је претходни закон донет још 2003. године и потом је допуњен 2009. године а од тада је имао измене више десетина пута и, како каже, изгубио је структуру.
„Време је да Србија добије нови, модеран пропис“, рекла је Софронијевић.
Усвојене измене Закона о државном премеру и катастру
Посланици Скупштине Србије усвојили су данас измене и допуне Закона о државном премеру и катастру, којима се омогућава поједностављење поступка уписа права на непокретностима и уводе строжи механизми контроле рада геодетских организација.
Изменама се решавају проблеми уочени у досадашњој примени закона, посебно у поступцима уписа на основу одлука судова и других органа донетих пре 8. јуна 2018. године, као и на основу старих приватних исправа које су оверили судови пре увођења јавног бележништва.
Циљ усвојених измена је и либерализација строгих формалних услова за упис у одређеним случајевима, како би се омогућио упис непокретности и права на њима без непотребног одуговлачења и покретања судских поступака, што је често било немогуће због недостатка пасивне легитимације или других правних препрека.
Према подацима Републичког геодетског завода, у Србији има више од 4,7 милиона објеката који нису уписани у катастар, а усвојене законске измене омогућиће да значајан број тих објеката буде евидентиран у складу са законом, без додатних препрека за грађане, привреду и локалне самоуправе.
Законом се не решавају питања бесправно изграђених објеката, већ се односи искључиво на легално изграђене објекте који имају недостатке у документацији потребној за упис у катастар.
Један од кључних делова усвојеног закона односи се на унапређење надзора над геодетским организацијама.
Упркос пооштравању контроле од 2023. године, уочено је да велики број организација и даље крши прописе.
Током 2024. године извршено је 149 надзора, изречено 943 мере, поднето 48 предлога за одузимање лиценци, а до септембра 2025. одузете су лиценце 18 организација.
Законом је предвиђена могућност трајног одузимања лиценце у случајевима поновљених тежих прекршаја, као и новина да жалбе на решења о лиценцама више неће одлагати њихово извршење, чиме се жели повећати ефикасност поступака и спречити злоупотребе.
Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић рекла је раније током скупштинске расправе да се овим законом уводи такозвана мала конвалидација старих исправа, којом се омогућава да се одређене исправе издате пре више деценија, а које су фактички ваљано засновале право својине или коришћења, али нису биле формално признате због техничких, евиденционих или процесних разлога, признају као правно важеће.
Скупштина усвојила измене и допуне Закона о извршњу и обезбеђењу
Посланици Скупштине Србије усвојили су данас Измене и допуне Закона о извршењу и обезбеђењу, којима се гарантује право на једини дом грађанима Србије, што прописује и Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода.
За овај закон гласало је 142 посланика, а један није гласао.
Изменама је предвиђено да је непокретност која не може бити предмет извршења ради намирења новчаног потраживања је она која је у искључивој својини извршног дужника и у којој живи.
Овим допунама је предвиђено пет услова које дужник мора да испуњава да му не би био одузет дом, а то је да му је то једини дом, да дужник на тој адреси има пребивалиште најмање пет година, да је реч о непокретности до 60 метара квадратних, да главница потраживања које се намирује не прелази половину тржишне вредности непокретности утврђене у складу са актом јединице локалне самоуправе.
Такође услов је и да извршни дужник у периоду од три године пре дана подношења предлога за извршење није продао или поклонио другу непокретност или се одрекао права на наслеђивање непокретне имовине или закључио уговор о доживотном издржавању.
Допунама Закона о извршењу и обезбеђењу, с једне стране, штити се право на породични живот и породични дом извршног дужника и чланова породице који живе са њим, а са друге стране се спречавају злоупотребе које би биле усмерене на то да се осујети намирење потраживања и угрозе права извршних поверилаца.
Закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику“.
12:17 – Скупштина усвојила измене Закона о судским таксама
Посланици Скупштине Србије усвојили су данас измене Закон судским таксама, којима се судске таксе усклађују са трошковима живота са циљем побољшања положаја запослених у правосуђу.
Министар правде Ненад Вујић је говорећи у Скупштини Србије о овим изменама рекао да ће судске таксе бити увећане за око 10 одсто.
Он је нагласио да се изменама поред побољшања статуса запослених, унапређује цео систем правосуђа и води ка ери дигитализације.
У образложењу предлога измена је наведено да је од последњих измена овог закона 2009. године у Србији, дошло до раста плата, повећања цена основних животних намирница и услуга, као и промена на тржишту рада, што је утицало на свакодневни живот грађана, али и на начин функционисања државних институција, укључујући правосудни систем.
Повећање цена и раст општих трошкова живота довели су до потребе да се прилагоди висина судских такси, а истовремено извршене су интервенције у одређеним одредбама као резултат уочених недостатака у досадашњој примени закона, а ради разјашњења и његовог једноставнијег тумачења.
Измене и допуне овог закона усмерене су на начин да се не угрози доступност правде, али уз истовремено омогућавање правосудним органима да наставе свој рад, док су за грађане који су у тешкој материјалној ситуацији и за оне који имају социјалну потребу, прецизиране мере које омогућавају ослобађање од плаћања судских такси или њихово смањење.
Усвојене измене Закона о посебним поступцима ради реализације Експа
Посланици Скупштине Србије усвојили су данас измене и допуне Закона о посебним поступцима ради реализације међународне специјализоване изложбе Експо Белгрејд 2027, чијом ће се применом убрзати изградња објеката потребних за реализацију изложбе.
Како се наводи у образложењу, измене су неопходне имајући у виду специфичност објеката који би требало да се изграде за потребе изложбе, пре свега павиљона који ће представљати изложбени простор учесника при чему се не одступа од правила којима се регулишу стабилност, безбедност и сигурност за употребу изграђених објеката.
Измене су условљене потребом да се обезбеди правовремена изградња свих објеката и пратеће инфраструктуре неопходне за одржавање изложбе, имајући у виду да се ради о објектима различите намене и конструктивних карактеристика.
Предвиђено је да се објекти и инфраструктурни објекти у оквиру просторног плана, као и они који нису обухваћени просторним планом, али представљају неопходну инфраструктуру, односно непосредно су у функцији објеката који су изграђени у оквиру просторног плана, за које је издата грађевинска дозвола, привремена грађевинска дозвола, односно решење о одобрењу за извођење радова, могу користити, односно пустити у рад, као и прикључити на комуналну и осталу инфраструктуру по издавању позитивног извештаја Комисије за технички преглед.
Тај извештај би обавезно садржао констатацију да су испуњени основни захтеви за објекат прописани законом којим се уређује планирање и изградња објеката и предлог да објекат може да се користи, односно пусти у рад.
Комисија за технички преглед из Закона о планирању и изградњи, односно предузеће или друго правно лице коме је поверено вршење техничког прегледа, издавала би позитиван извештај о испуњености услова за коришћење, односно пуштање у рад за објекте који испуњавају основне захтеве прописане законом којим се уређује планирање и изградња објеката.
Предложено је да се објекти и инфраструктурни објекти могу користити, односно пустити у рад најдуже 24 месеца почев од дана издавања позитивног извештаја Комисије за технички преглед.
То подразумева проверу потпуности техничке и друге документације за изградњу објекта, односно за извођење радова, као и контролу усклађености изведених радова са грађевинском дозволом, техничком документацијом на основу које се објекат градио, као и са техничким прописима и стандардима који се односе на поједине врсте радова, односно материјала, опреме и инсталација.
Комисија би потврђивала провере које се односе на механичку отпорност и стабилност, безбедност у случају пожара, безбедност и приступачност приликом употребе, заштиту од буке и све друге провере којима се утврђује да ли је објекат сигуран за употребу.
Уколико би сви услови за безбедно коришћење објеката били испуњени комисија би издала позитиван извештај о испуњености услова за коришћење, односно пуштање у рад објекта.
У образложењу се наводи да иако се ово решење разликује од решења прописаног законом којим се уређује планирање и изградња објеката, њиме се не умањује било какав захтев у вези са очувањем безбедности, као и обезбеђивањем ефикасности изградње објеката неопходних за спровођење и организацију изложбе и испуњење преузетих међународних обавеза.
Законом је предвиђено да за постављање и уклањање павиљона за учеснике, који се налазе унутар објеката, министарство издаје привремену грађевинску дозволу, док извођење радова може да отпочне по издавању позитивног извештаја Комисије за технички преглед о коришћењу, односно пуштању у рад објеката унутар којих се постављају и уклањају павиљони за учеснике.
При том би Влада Србије ближе уређивала услове, начин и поступак за коришћење, односно пуштање у рад објеката, садржај извештаја комисије за технички преглед објеката, као и правила за постављање и уклањање павиљона за учеснике.
Усвојен Закон о семену и садном материјалу, усклађује се са европским стандардима
Посланици Скупштине Србије усвојили су данас Закона о семену и садном материјалу пољопривредног и украсног биља, који има за циљ усклађивање са европским стандардима и обезбеђивање бољег квалитета и безбедности семена и садног материјала на тржишту.
Овим законом уређује се производња, контрола производње, дорада, квалитет, паковање, обележавање, стављање на тржиште, постконтролно испитивање и увоз одређених група и врста семена и садног материјала пољопривредног и украсног биља, као и друга питања од значаја за област семена и садног материјала пољопривредног и украсног биља.
Одредбе овог закона примењују се на групе и врсте семена и садног
материјала пољопривредног и украсног биља, и то на житарице, индустријско биље, репу, кромпир, крмно биље, поврће, воће, винову лозу, хмељ, као и на украсно биље чије се семе и садни материјал производи и ставља на тржиште.
Закон предвиђа да ресорни министар прописује максималну количину семена и садног материјала која се може користити као узорак, за поједине групе и врсте пољопривредног и украсног биља, као и врсту семена и садног материјала старих сорти које се традиционално гаје на одређеном подручју и користе у пољопривредној производњи.
Законом је предвиђено и увођење јединственог регистра семена и садног материјала, као и обавезна сертификација, што значи да све што се нађе на тржишту мора да испуњава јасно прописане и строге услове квалитета и на тај начин обезбеђује се већа сигурност за пољопривредне произвођаче, али и за крајње кориснике.
Проширен је и обухват закона на више сорти, уводе се и нова правила за регистрацију сорти и произвођача, као и појачане инспекцијске контроле и прописивање казни за непоштовање закона.
Закон усклађује домаће прописе са правним тековинама Европске уније, што олакшава извоз и увоз семена и садног материјала.
Предвиђене су и строже казне за непоштовање закона, с циљем сузбијања нелегалне трговине и непровереног семена и садног материјала.
Скупштина изгласала 30 закона о међународним споразумима и финансијским уговорима
Посланици Скупштине Србије изгласали су данас 30 предлога закона који се односе на потврђивање међународних споразума и више финансијских уговора.
Међу усвојеним законима су и Закон о потврђивању Уговора о зајму (Пројекат унапређења квалитета ваздуха у Србији) између Србије и Европске банке за обнову и развој, Споразум између Владе Србије и Владе Турске о сарадњи у области иновација у напредним технологијама, као и Споразум о усвајању хармонизованих техничких правилника УН за возила са точковима, опрему и делове.
Посланици су усвојили и Споразум о зајму (Додатно финансирање пројекта модернизације пореске администрације) између Србије и Међународне банке за обнову и развој, као и Закон о потврђивању Финансијског уговора Железничка пруга Ниш – Димитровград Б између Србије и Европске инвестиционе банке.
Посланици су претходно усвојили првих осам закона, међу којима су Закон о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима, Закон о допунама Закона о извршењу и обезбеђењу, као и Измене и допуне Закона о посевним поступцима ради реализације међународне специјализоване изложбе EXPO Belgrade 2027.
Извор: Танјуг