Србија се истовремено суочава са америчким санкцијама НИС-у и најавом ЕУ о забрани транзита руског гаса, што ствара притисак на стабилност енергетског тржишта. Према речима стручњака, снабдевање нафтом и гасом тренутно није угрожено, али постоје озбиљна ограничења у логистици и ризици од раста цена. Док Јелица Путниковић истиче да Србија неће остати без руског гаса, Томислав Мићовић упозорава да нафта и гас постају регионални проблем који захтева бољу координацију и нове изворе енергената.
Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић каже да је, две недеље после увођења америчких санкција Нафтној индустрији Србије (НИС), ситуација постала јаснија на само тржишту.
„Нафте нема и нова нафта не долази. Потпуно смо ослоњени на увозне деривате нафте и надам се да нико више и не размишља о алтернативним начинима снабдевања сировом нафтом, јер је то један сизифовски посао“, истиче Мићовић.
Наглашава да је логистика у овој ситуацији ограничавајући фактор.
„Деривата на Медитерану и Црном мору има довољно, бродова који би то превезли има доста, али постоје препреке и баријере са капацитетима у Србији који те деривате могу да отпреме. Такође, ниво водостаја Дунава је тренутно такав да је отежана пловидба. То су ограничавајући фактори“, напомиње генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије.
Сматра да рафинерија у Панчеву према расположивим капацитетима може да омогући прераду нафте до 20. новембра.
Путниковић: Србија неће остати без гаса
Уредница портала Енергија Балкана Јелица Путниковић истиче, поводом одлуке Европске уније да у потпуности забрани транзит руског гаса кроз ЕУ у треће земље, да Србија неће остати без гаса.
„Представница из Брисела је рекла да Србија није обухваћена јер Србија није чланица ЕУ, што значи да ће нама руски гас бити дозвољен. Нешто слично је рекла и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен током посете Београду, истичући да Србија неће моћи само да реекспортује гас и продужи транзит гаса према Мађарској“, указује Путниковићева.
Подвлачи да све што од гаса иде кроз Балкански ток не мора нужно да заврши у Мађарској, већ и у Србији или Босни и Херцеговини.
„Ова је уредба усмерена против Русије, а гас ће моћи да стигне до Србије. Мађарска и Словачка ће се жалити на ову уредбу ЕУ, видећемо шта ће бити финална одлука“, закључује уредница портала Енергија Балкана.
Мићовић: Нафта и гас постају регионални проблем
Путниковићева сматра да одлука ЕУ око руског гаса нема везе са преговорима у вези са америчким санкцијама НИС-у, односно Гаспромњефту чији је НИС део.
„Оно што је овде питање јесте да ли ће Руси да понуде смањење свог удела у НИС-у испод 50 одсто и да ли ће то, онда, Американци прихватити“, наводи саговорница.
С друге стране, Мићовић каже да ситуација око гаса значајно може да утиче на позицију Србије са нафтом и нафтним дериватима.
„Неће утицати на снабдевеност, али, рецимо, учешће НИС-а у БиХ је значајно и то потенцијално јесте проблем који ће се прелити на Србију у смислу плаћања. То је регионални проблем. Ето, довољна је једна хаварија на рафинерији у Мађарској да Будимпешта преусмери фокус на то како да, пре свега, снабдева своје тржиште“, истиче саговорник из Удружења нафтних компанија Србије.
Гориво на пумпама и потенцијални раст цене
Мићовић напомиње да је најбитније да горива буде на пумпама.
„Ситуација мора да буде одржива за оне који увозе, али држава не би смела да доводи у питање покривање трошкова увоза и стављања деривата на тржиште. Што је већи удео увезених деривата, ти трошкови расту. Грађани треба да буду задовољни да горива има и то би требало да ставимо у први план. Наравно, цена није безначајна и сваки динар значи, али је битно да обезбедимо услове да горива уопште буде“, закључује Мићовић.
Путниковићева наглашава да је проблем и што Србија нема продужетак уговора са Русијом о испоруци природног гаса.
„За разлику од Мађарске која има дугогодишњи уговор са Гаспромом о испорукама гаса, ми то немамо. Услед санкција НИС-у, вероватно имамо слабију преговарачку позицију у тим преговорима са Гаспромом“, поручује Путниковићева.
Боља координација и будући кораци
Мићовић наводи да је потребна боља координација када је у питању логистика и достављање нафте возовима и баржама.
„Сусрећемо се са околностима које нису уобичајне. Допринос транспорта нафте железничким саобраћајем није тако велики као речним, али је значајно и да он преузме део транспорта. Међутим, и ту имамо проблема. Имамо лука у региону – у Словенији, Хрватској, Црној Гори, Албанији и Румунији… Можда би у некој фази требало да та координација подразумева и молбу да се у некој од тих лука обезбеди приоритет за испоруку Србији“, наглашава саговорник.
Одговарајући на питање где Србија може да пронађе још гаса који није руски, Путниковићева подвлачи да је ситуација компликована.
„Рецимо, Србија има увоз гаса из Азербејџана, али тај гас није слободан. Уосталом, ако одлука ЕУ ступи на снагу, сви ће потрчати да купе гас од Азербејџана. Онда је питање, опет, где ћемо ми ту бити на листи. Ми смо са диверсификацијом почели касно и сада су нам криви Руси што нису хтели да повећају капацитет Банатског двора, рецимо. То је више од проблема Србије – када завршимо гасовод ка Северној Македонији, потребно је и да Грци направе гасовод до границе са Северном Македонијом“, закључује Путниковићева.
Извор: РТС
