У времену када се информације шире огромном брзином, а граница између истине и манипулације постаје скоро неприметна, медијска писменост постаје кључна и ушла је и у школе.
У Гимназији у Косовској Митровици, ученици се оспособљавају да критички мисле, препознају лажне вести и одвоје истину и чињенице од лажи и пропаганде.
Маја Поповић, професорка на предмету „Језик, медији и култура“, каже за Контакт Плус да би медијска писменост у XXИ веку требало да буде темељ модерног грађанства.
„Сви се служимо дигиталним платформама, сви смо учесници у дигиталним садржајима који нам се пласирају или које ми креирамо, самим тим велики је утицај на средњошколце, јер су они можда и највећи конзументи. Критичко мишљење је сложен процес посебно у свету у којем живимо, где постоје велики изазови и где је конзумација дигиталног садржаја стална“, оцењује Поповић.
Упозорава на садржаје који се брзо пласирају, који можда нису довољно проверени, који се брзо деле и на то да се деца некада више ослањају на инфлуенсере а мање на традиционалне медије или опште образовање.
Због тога, на на часовима у Гимназији у Косовској Митровици, ђаци развијају критичко мишљење. Уче да је веома важно питати – ко је аутор, извор, да ли је информација проверена.
Нађа Данчетовић, ученица другог разреда, каже да је стварање критичког мишљења и сосптвених ставова најважније, нарочито за младе јер, како наводи, млади немају развијену критички црту и критичко размишљање као што имају старији са више искуства.
Сташа Данчетовић, такође ученица другог разреда Гимназије у Косовској Митровици, истиче да већ другу годину похађа медијску писменост као изборни предмет и да је задовољна професорима и стеченим знањем.
„Медијска писменост, не само као предмет, ми је изузетно помогао, не само мени већ и мојим вршњацима, да боље разумемо колико су медији моћни у обликовању наших ставова, мишљења и колико је важно критичко мишљење које треба да од тинејџерских дана развијамо полако и да не треба да верујемо у све што се пласира у медијима, јер се шире различите манипулације, лажне фотографије итд.“, наводи она.
Ученици, како сами кажу, анализирају медијске садржаје. Критичко мишљење се ствара кроз праксу. У овој школи ђаке уче, не шта да мисле -већ како да мисле.
„Основна замисао предмета који предајем, али и генерално када говоримо о изазовима, мора постојати више праксе јер морају сами изучавати, сами приступити, анализирати, управо чинити све оно што је потребно да би развили критичко мишљење. Када се тако приступи самоиницијативно неком садржају, нећемо га посматрати онако како га је неко испричао, него ћемо добити свој став о нечем што читамо и гледамо“, каже професорка Поповић.
Важно је да млади знају како да пронађу истину. У митровичкој Гимназији сигурно да постоји путоказ према истини и према њој већ увелико корачају овдашњи гимназијалци.
Извор: Контакт Плус
