Европска унија разматра могућност да будуће чланице приступе блоку без потпуних права одлучивања, укључујући право вета, у циљу убрзања процеса проширења, сазнаје бриселски „Политико“ из дипломатских извора. Предлог, који се још налази у раној фази и захтева једногласно одобрење свих 27 земаља чланица, омогућио би новим државама да користе већину погодности чланства, док би пуна права стекле накнадно, након што ЕУ спроведе кључне институционалне реформе, укључујући укидање једногласног одлучивања у већини области.
Сличан предлог пре четири године дошао је из Центра за европске политике. Тада је добио позитивну оцену. И данас, кажу, прагматично решење. Избегла би се, појашњавају, ситуација да је нека земља спремна да приступи Унији, а да државе чланице не могу да се договоре да је приме због бојазни од нових вето играча у Савету.
„У контексту убрзаног напретка Црне Горе и Албаније, ово је тема која није толико релевантна за државе које су на почетку процеса преговарања или које су негде заглављене у том процесу, као што је Србија“, каже Милена Михајловић Денић, програмска директорка Центра за европске политике.
Према њеним речима, неопходно је тражити кредибилна и прагматична решења како да се омогући приступ државама које успеју да затворе поглавља и које испуне услове за чланство, пре него што Европска унија реши своје интерне проблеме, пре свега у вези са процесом одлучивања.
„Прича о фазном приступању или некој посебној улазници у ЕУ која не би значила и пуноправно чланство говори о једној геополитичкој грешци коју је ЕУ начинила тиме што није примила пре свега регион западног Балкана много раније, иако нису испуњени сви услови, зато што би у садашњем тренутку и у безбедносном и геополитичком смислу била много испред у односу на околности које се дешавају глобално посматрано“, рекао је Стефан Сурлић са Факултета политичких наука.
Као добра шанса и у контексту Плана раста за Западни Балкан.
„Постојећи модел проширења ЕУ има једну структурну мањкавост, која се огледа у чињеници да оне кључне добити за државе кандидате долазе тек на крају самог процеса, са даном пуноправног чланства. У случају нас са западног Балкана, чији приступни процес траје релативно дуго, то не доприноси оној нужној, убрзаној конвергенцији“, каже Немања Старовић, министар за европске интеграције.
Свака идеја мотив за наставак реформи
На почетку другог мандата, председница Комисије, проширење је кандидовала као приоритетно питање. Свака идеја, оцењује ресорни министар, која би допринела бржем приступању снажан је мотив за наставак реформи.
„Ми не можемо о томе званично да се одредимо, будући да ништа од тих идеја и предлога није формализовано у смислу некакве нове методологије приступања, али могу да кажем да нисмо априори против тога, уколико би те фазе подразумевале конкретне користи за нашу државу, нашу привреду и за наше грађане. Наравно, уколико те фазе не би представљале трајно стање, односно уколико би пуноправно чланство остало на хоризонту као реално достижан циљ“, рекао је Немања Старовић.
Из ЦЕП-а упозоравају – важно је да ограничење буде временски ограничено, да аутоматски истиче, како би се спречиле злоупотребе за друге политичке циљеве.
„Пропуштена је једна предност, а земље западног Балкана које су ван ЕУ нису се показале у овом периоду приступања ни напредније у економском смислу, а ни у демократском смислу нису постале уређеније земље, тако да држање тих земаља мимо пуноправног чланства није довело до јасних резултата у самим земљама, а истовремено ЕУ је изгубила једну велику геополитичку утакмицу,“ рекао је Стефан Сурлић.
На последњем самиту лидера Уније у Бриселу проширење као тема је изостала. Не и негодовање држава чланица које заговарају тај процес.
Извор: РТС