Министар информисања и телекомуникација Борис Братина изразио је очекивање да ће Скупштина Србије током јесењег заседања расправљати о кандидатима за избор за чланове Савета РЕМ-а и истакао да је важно да то регулаторно тело почне да ради.
Братина је рекао да је рационално очекивати да се у првој половини новембра гласа о избору чланова Савета РЕМ-а и навео да то тело не функционише већ годину дана, а да је претходни конкурс обустављен.
“Ако већ имамо независно тело за електронске медије, онда би добро било да то тело има прилику и да функционише, да покаже шта може и шта уме. Наш интерес је да чланови што пре буде изабрани. Колико схватам, изабрано је два пута по девет кандидата, али видим да и даље има некаквих примедби, тако да је то неизвесно, али волео бих да се то једном реши“, рекао је Братина за К1 телевизију.
На питање о критикама да је укључивањем у гласачки процес за избор кандидата за чланове Савета РЕМ-а, уз бошњачко, албанско и мађарско национално веће, укључено још девет већа националних мањина прекршен Закон о електронским медијима и нарушен кредибилитет избора чланова, Братина је рекао те критике нису на месту и поставио питање да ли, ако су издвојене три мањине јер су бројније, да ли то значи да друге националне мањине мање вреде.
“Да ли то значи да Словаци или Буњевци, којих је много у Србији, не треба да гласају? Зашто националне мањине развластити или им не дати некакву могућност? Оне имају своје интересе и у целокупној српској држави, па треба да имају некакав утицај и у једном таквом телу. Можда је требало повећати број чланова Савета РЕМ-а тако да свака национална мањина има по једног представника. Мислим да је ту нека врста здружених снага, синергије, разних интереса које се уклапају или на страну државе или против државе“, рекао је Братина.
Говорећи о кандидатима за чланове РЕМ-а, Братина је рекао да су они познати, али да се не зна како ће се гласати за председника Савета наводећи да о томе такође постоје дилеме.
Навео је да међу канидатима има новинара и медијских радника, али да не разуме зашто су међу њима филмски радници и додао да је за њега неприхватљиво да невладине организације учествују у било каквим изборима за чланове Савета РЕМ-а, јер, како је рекао, не види где је ту њихов легитимитет.
Братина је рекао да постоје разна независна тела попут РЕМ-а која су, како каже, много подложнија утицајима са стране и да “једу“ огроман државни новац за посао који је готово миноран.
“Они имају наводно одговорност, а у пракси се све сведе на то да имате утицај, а заправо се не ради ништа. Нема јавних критика, нема осуда, имамо телевизије које не припадају нашем медијском простору на које ни РЕМ нема утицаја“, рекао је министар.
Навео је да у Србији постоји слобода медија, али да је све већа поларизација медија, а да је на министарству задатак да омогући да представници медија међусобно разговарају како би се та поларизација смањила.
Говорећи о медијским законима, Братина је рекао да су у великој мери усклађени са ставовима ЕУ и да су прихваћене бројне примедбе и предлози.
Коментаришући изјаву председнице Европске комисије Урсула фон дер Лајен у Београду да ће доћи за месец дана да види шта је урађено, Братина је рекао да је то некоректно и да је мешање у унутрашње ствари Србије.
“Где је ту обострани интерес, где је ту сарадња. То је једно држање које показује империјални став према вама, ја ћу сад доћи па да видим како ви радите. То није добар став и неће то никоме помоћи. Ми имамо добру вољу да то функционише на начин на који је предвиђен“, рекао је Братина.
На питање да ли може поново доћи до блокада РТС, ако не буде изабран Савет РЕМ-а, Братина је рекао да то зависи од могућности да блокадери то организују.
“Технички је то могуће и то је даље ометање. Тада смо видели нешто што је за мене потпуно скандалозно, да су ти тзв. блокадери заправо стављали на бандере слике новинара који су радили у РТС-у, шта то значи? Култура линча је просто нешто што не припада нашем народу. Код нас то није познато“, рекао је Братина.
Братина о резолуцији ЕП: ЕУ треба бар елементарно да уважава Србију
Министар информисања и телекомуникација Борис Братина изјавио је , поводом усаглашавања у Европском парламенту текста резолуције о, како је наведено, поларизацији и растућој репресији у Србији годину дана после пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, да би ЕУ требало да има елементарно уважавање за Србију и да се не меша у унутрашње ствари других земаља.
„Ако ћемо једног дана живети у некој заједници, онда би та заједница требало бар да има елементарно увожавање за нас. Ово је наређивање од стране заједнице некоме ко још није ни ушао у заједницу. Можете мислити шта нас очекује када у њу уђемо“, рекао је Братина за ТВ К1.
Додао је да се препоруке те резолуције базирају на сили.
Указао је да се ЕУ користи цензуром и наводи да је медиј Раша Тодеј (Рушиа Тодаy – РТ) забрањен у целој Европи, јер их ЕУ види као „некакве пропагандисте“.
„Ја сам био на њиховој прослави 20 година рада. Пријало ми је да видим ретроспективу свог гледања. Знате какви су то људи, то су људи који су из хотела пратили и цео Мајдан снимили. Генијална Марија Финоша била је 66 дана у Сирији и Путин јој је рекао да то није здраво. Брат и сестра Козарев из Доњецка којима заиста лете меци око главе. Сви они су бескрајно храбри, како можемо такве људе увредљиво назовемо пропагандистима као што то раде западне владе“, упитао је Братина.
Додао је да је у Србији медијско небо добро и да може да се гледа Раша Тодеј, К1, Танјуг, НеwсМаx, Н1 и друге телевизије и упитао зашто се и ЕУ и Европски савет брину за једну једину телевизију која не говори ништа посебно.
„Новинарство није ствар једне земље. И зато се новинари гледају једни друге, разне телевизије, нешто што је добро да усвоје и то је оно што је интернационално, оно што их повезује. Али свакако да, политика једне земља и различитост гледања на политику кроз различите медије, нешто што је за једну земљу добро“, рекао је Братина.
Додао је да је ОСЦЕ (Organization for Security and Co-operation in Europe) била једна добра организација све док нису Руску Федерацију избацили из ње.
„Ми смо са тим ОСЦЕ-ом имали јако добру сарадњу, али сада је то једна потпуно пристрасна организација. Баш се мени тако чини. Ја сам добио све те приговоре. У свакој реченици примедбе ви имате изречену примедбу, имате изречену осуду и неку врсту претње. То је просто непријатно слушати. Зашто немамо пријатељски дијалог са ЕУ, стални однос некаквог условљавања? Ми смо важна земља на њиховом путу“, рекао је Братина.
Коментаришући то што Европски парламент у овој реализацији позива још једном земље које су се пријавиле да учествују на Експо2027 да то још једном размотре, Братина је рекао да је то злонамерно.
Извор: Танјуг