Савет Европске уније усвојио је свој преговарачки став о предлогу уредбе којом се постепено укида увоз руског природног гаса, што представља кључни део плана REPowerEU за окончање енергетске зависности од Русије.
Европски парламент сада мора да усвоји свој став о предлогу уредбе, а након тога ће почети преговори о коначној верзији међу Саветом, Европским парламентом и Европском комисијом.
Нова правила предвиђају потпуну забрану увоза руског гаса, укључујући и ЛНГ, од 1. јануара 2028. године, уз прелазни период за постојеће уговоре, а она ће погодити и Србију као земљу која добија гас из Русије преко територије земље чланице Европске уније односно Бугарске.
Увоз руског гаса у Европску унију биће забрањен од 1. јануара 2026. године, али ће краткорочни уговори потписани пре 17. јуна 2025. моћи да трају до 17. јуна 2026. Дугорочни уговори о снабдевању гасом из Русије моћи ће да важе до 1. јануара 2028.
Измене уговора биће дозвољене само у ограниченим техничким случајевима, без повећања количина, осим у специфичним ситуацијама за земље без излаза на море које су погођене променама у транспортним рутама, наводи се у саопштењу.
У односу на првобитни предлог Европске комисије, Савет је поједноставио царинске процедуре за гас који није руског порекла. За такве испоруке биће потребна само потврда о земљи порекла, док ће се за руски гас током прелазног периода захтевати детаљнија документација о уговору, количинама и евентуалним изменама.
Ради смањења бирократије, државе чланице су се договориле да се овај режим неће примењивати на земље које испуњавају посебне критеријуме. Европска комисија ће у року од пет дана од ступања уредбе на снагу утврдити листу изузетих земаља, објављено је на веб страници ЕК.
За Србију то значи да почев од 1. јануара 2028. више неће моћи да добија руски гас преко територије Европске уније.
Компаније у Србији које се ослањају на ЕУ посреднике као што су дистрибутери у Мађарској или Бугарској могу имати приступ руском гасу још највише до краја 2027, ако њихови партнери у Европској унији имају важеће дугорочне уговоре.
Поред тога, компаније у ЕУ и њихови купци ван ЕУ као што је Србија ће морати да докажу да гас који купују није руског порекла, што у пракси значи веће административне баријере и трошкове.
Стратегија за Србију која подразумева одустајање од руског гаса је диверзификација извора и ослањање на увоз ЛНГ из Грчке, преко терминала Александрополис и гасне интерконекције Ниш-Димитровград, као и гаса из Азербејџана преко ТАП/ТАНАП система и гаса неруског порекла из Мађарске (ЛНГ из Хрватске), уз домаће залихе и набавку на тржишту ЕУ.
Овај сценарио предвиђа велика улагања у нову инфраструктуру, а вероватно и знатно вишу цену, пошто је ЛНГ скупљи од руског гаса.
Поред тога, могућ је и сценарио у коме се наставе испоруке руског гаса преко Турског тока, уз техничко ребрендирање порекла гаса, уз додатни увоз ЛНГ из Турске (неруски или мешани) и гаса из Азербејџана.
Прелазни модел који би омогућио постепену диверзификацију подразумевао би да у Србију стиже пре свега ЛНГ из Грчке и гас из Азербејџана, уз одређени удео руског гаса преко Турске (декларисаног као турски гас) и набавке из Мађарске и Румуније.
Извор: Танјуг