Српска православна црква слави једног од дванаесторице Христових апостола Светог Тому, у народу познатог као „неверни Тома“ због одбијања да поверује у васкрсење Исуса Христа, а који је после постао један од најдоследнијих поборника хришћанства.
Свети Тома рођен је у галилејском граду Панеаде. Један је од дванаесторице апостола и једини међу њима који није крио своју сумњу у Васкрсење Христово.
Након осам дана по васкрсењу, према Новом завету, када се Исус појавио пред њим и понудио му да опипа ране, Тома је узвикнуо речи по којима је упамћен „Господ мој и Бог мој“, а овај догађај потврђује истинитост васкрсења Господа Исуса Христа.
Апостол Тома, познат и као Јуда Тома, Јуда Близанац или Томаш, био је једини апостол за кога се верује да је проповедао изван граница тадашњег Римског царства.
Познат је као апостол који је проповедао веру у Персији и Индији, као и у Сиријској оријентално-православној цркви, али и као Исусов брат који је утемељио цркве на Истоку, посебно у Едеси.
Иначе постојало је распрострањено предање у раном хришћанству да је Исус имао брата близанца, по имену Јуда Тома Дидимос.
Апостолу Томи се приписује ауторство неканонског Јеванђеља по Томи.
Овај празник је у Србији познат као Томиндан и обележава се као слава многобројних православних породица, а том апостолу посвећена је црква манастира Томић у близини Свилајнца.
Срби верују да на Томиндан не треба никаду ићи, сем у цркву, па постоји и изрека „Свети Тома, седи дома“.
У сушном периоду, Светом Томи се упућују молитве, јер овај светац чува печат од облака и доноси драгоцену кишу.
Био је вешт дрводеља, па га као еснафску славу прослављају дрводеље, бачвари, колари, столари, ужари, дунђери, бунарџије, калдрмџије и зидари.
У неким крајевима верује се да штити од вукова.
Извор: Танјуг
