Историчар Александар Гуџић каже да то што су на Гугл мапама на албанском језику српске цркве и манастири на Косову недавно били означени као албански није први пример присвајања српског културног наслеђа од стране албанске већине на Косову, већ да је реч о процесу.
Тај процес, како наводи, има дугу предисторију.
„Присуствујемо историјском ревизионизму, рециклажи историје. Косовским институцијама је неопходна прерађена, рециклирана прошлост. Политичким и интелектуалним елитама косовских Албанаца је ревизија историје потребна како би оправдали побуну 90-их година, протеривање 250.000 Срба 1999. и 2000. године, како би оправдали рушење више од 150 цркава и манастира од 1999. до 2004. године“, изјавио је Гуџић за Косово онлајн.
Историјски ревизионизам на Косову, како каже, почива на четири стуба.
„Први је римокатолички идентитет косовских Албанаца, други је илирско-дардански идентитет косовских Албанаца, трећи је искључива албанска жртва и четврти је православни идентитет косовских Албанаца. Сва та четири стуба имају заједничко да су Албанци овде староседеоци, да су се Срби на ове просторе доселили у 12. веку и да су покорили Албанце, срушили њихове цркве и на темељима њихових цркава градили своје цркве и манастире. Историјска конструкција која почива на та четири стуба потребна је политичким интелектуалним елитама косовских Албанаца како би оправдали све оно што су радили 1999. и 2000. године“, наводи Гуџић.
Како истиче, озбиљна наука одбацује такве историјске конструкције и такав историјски ревизионизам, а објављен је и низ уџбеника и књига које оповргавају псеудонаучне теорије политичких и интелектуалних елита косовских Албанаца.
Он, међутим, сумња да ће инсистирање на историјској истини уродити плодом.
„Намера политичких интелектуалних елита косовских Албанаца је да они инсистирају на својој причи и њих не интересује шта људи од науке говоре. И ово ће се, бојим се, наставити и у будућности. Крајњи циљ косовских Албанаца је да преузму цркве и манастире, без обзира на то шта о томе мислила званична наука“, наглашава овај историчар.
Имајући у виду да се због означавања српског културног наслеђа као албанског на Гугл мапама на албанском језику министар културе у Влади Србије Никола Селаковић обратио Унеску, Гуџић каже да су за Унеско српске цркве и манастири део српског културног наслеђа, да Косово није чланица Унеска и да је ту ствар јасна.
Извор: Косово Онлине