Заменица шефа Делегације ЕУ у Србији Пламена Халачева отворила је данас у Европској кући у Београду панел конференцију „Улога ЕУ у међународним односима и на Западном Балкану“ и том приликом нагласила да се ЕУ припрема за приступ нових чланица са Западног Балкана, као и да је за Србију прави тренутак да предузме конкретне кораке у придруживању.
„Наш примарни циљ на Западном Балкану је да људе из ове регије потпуно укључимо у европску породицу где и припадају. План проширења Европске уније за Западни Балкан је потенцијална прекретница. Тренутна иницијатива је без преседана што се тиче финансијске подршке и снажних подстицаја за реформе, регионалну сарадњу и економску интеграцију. Видимо напредак у неколико земаља, и заиста желимо да и Србија учини кључне кораке из своје реформске агенде“, рекла је Халачева.
Она је рекла и да ЕУ жели да подстакне Србију да додатно покаже стратешку посвећеност придружењу повећањем нивоа усклађености спољне политике са спољном политиком ЕУ, који тренутно износи 61 одсто.
„Признали смо постигнути напредак и радујемо се даљим корацима у том правцу“, рекла је Халачева.
Она је напоменула да је осим усклађености са спољнополитичким ставовима ЕУ, потребно гледати и ширу слику.
„Србија је пружила значајну хуманитарну помоћ Украјини, укључујући виталну енергетску опрему, и придружила се партнерима ЕУ у међународној подршци територијалној интегритету Украјине. Примећујемо и веома ценимо ове доприносе. Гледајући у будућност, надамо се да ћемо још продубити сарадњу са овим регионом, посебно у оквиру заједничке спољне и безбедносне политике“, рекла је она.
Халачева је указала и да су последњи догађаји у свету убрзали транзицију ЕУ ка већој стратешкој аутономији, због чега ће ЕУ инвестирати у наоружавање у складу са одбрамбеном иницијативом Спремност 2030 (Readiness 2030).
„Постало је очигледно да мир не може зависити само од меке моћи. Такође морамо бити у стању да бранимо наше границе и наш начин живота од нових претњи. Зато ЕУ ради на смањењу зависности од трећих земаља када је реч о критичним материјалима и стратешким добрима“, рекла је Халачева.
Како је додала, ЕУ се недавно суочила са провокацијама и нарушавањем ваздушног простора неколико држава чланица, уз претње критичној инфраструктури.
„Ови инциденти су део ширег обрасца хибридног рата, укључујући мешање у изборне процесе и друге непријатељске акције. Европска унија мора бити спремна да предупреди и одговори на такве претње, због чега улажемо без преседана у наше одбрамбене способности кроз Агенду спремности ‘Реадинесс 2030′“, рекла је Халачева.
Она је истакла да ће ЕУ одржавати притисак ка Русији све док се рат не заврши и напоменула да је циљ да се остваре суштински преговори који ће донети моменталан прекид ватре и праведан мир.
Амбасадорка Румуније у Србији Силвија Давидоју је истакла да је озбиљан изазов да се ЕУ трансформише из „центра меке моћи“ у нешто друго у контексту потребе за самосталнијом одбрамбеном политиком, али је указала да ЕУ нема претензија да замени НАТО и постојећа војна партнерства.
Представник Центра за источне студије из Варшаве Анџеј Садецки оценио је да је ситуација неизвесна у погледу безбедносне сарадње ЕУ и САД.
„На територији Пољске се налази 10.000 америчких војника и ми имамо политичко обећање да ће они ту остати, али не знамо да ли ће се присуство САД у Европи убудуће мењати на непредвидив начин“, рекао је он.
Како каже, одговор ЕУ на развој ситуације се не чини довољно агилним.
„ЕУ се адаптира, али увек је тешко говорити о спољној политици Уније, јер она представља најмањи заједнички садржалац политика држава чланица, тако да је она увек мало неодређена. Због тога је важно разговарати о политикама појединачних чланица, а не толико о ЕУ као целини“, навео је.
Садецки је рекао и да би један од начина за ефикасније усклађивање спољне политике унутар ЕУ био реформа процеса одлучивања.
Конференцију су организовали Центар за међународне и безбедносне послове (ИСАЦ) и Национални конвент о ЕУ.
Извор: Танјуг