Председница Центра за спољну политику и некадашња амбасадорка Србије у Великој Британији Александра Јоксимовић изјавила је данас да је питање усклађивања са заједничком спољном и безбедносном политиком Србије са ЕУ, што се директно односи на питање санкција Русији, најзначајнија тема која највише прави кочницу у односима између Србије, ЕУ и земаља чланица.
Јоксимовић је за Танјуг рекла, поводом посете председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен Београду, да се на конференцији за новинаре у Палати Србија након данашњег састанка председнице Европске комисије и председника Србије Александра Вучићу могло чути да се у контексту усклађивања са заједничком и спољном безбедносном политиком са ЕУ, мора повести дијалог унутар Србије у ком правцу и како ће даље по питању тога радити и чинити.
„Европска комисија је веома значајна, али у ЕУ се одлуке доносе на нивоу 27 земаља чланица које имају ставове различите оштрине по питању односа према Русији. Уколико Србија жели да остане стратешки опредељена за процес приступања ЕУ, мора да размишља о даљим корацима који ће омогућити да се овај процес убрза, и да потенцијално искористи овај моментум који евидентно постоји, а питање је колико ће дуго бити отворен“, изјавила је она.
Јоксимовић је истакла да би и за Србију, као највећу земљу у региону, и за ЕУ, која препознаје да је Србија кључни фактор стабилности у региону, било од великог значаја да се процес европских интеграција убрза, и додала да много тога зависи од онога што ће Србија у данима пред нама учинити.
Како је навела, председница Европске комисије је дошла на турнеју обилазећи све земље Западног Балкана у покушају да још једном подстакне европске процесе обећане кроз План раста и да још једном потврди посвећеност политике Европске комисије политици проширења.
Додала је да је она прво обишла Албанију и Црну Гору, које су у овом тренутку фаворити за пријем до краја овог мандата Европске комисије, након чега је отишла у Сарајево и сада дошла у Београд.
„Чули смо да је један од битних елемената разговора била тема енергетске стабилности и диверзификације, где је ЕУ спремна заједно са Србијом да ради на улагању у инфраструктурне пројекте који би омогућили диверзификацију и енергетску стабилност. Значајан моменат који је поменут на конференцији је чињеница да је ЕУ та која чини кључног трговинског и економског партнера Србије, као инвеститора без чијег улагања се не може очекивати значајнији економски раст Србије“, истакла је она.
Јоксимовић је рекла да је председница Европске комисије у свом обраћању нарочито истакла питање све веће подељености у свету између демократије и аутократије, и да је јасно на чијој се страни ЕУ налази, као и конкретне реформске процесе у Србији.
Према њеним речима, иако је Фон дер Лајен рекла да су по питању оних кључних тема као што је питање конституисања Савета РЕМ-а и усвајање препорука ODIHR-а по питању сређивања бирачких спискова, направљени кораци у позитивном правцу, председница Европске комисије је и напоменула да ће ЕУ чекати да види конкретну имплементацију препорука као даљих корака у процесу европских интеграција.
Коментаришући то што је председница Европске комисије изјавила да је са председником Србије имала отворен и искрен разговор као и да је „сада прави тренутак за Србију да предузме конкретне кораке у придруживању ЕУ“, Јоксимовић је рекла да је у овом тренутку за убрзање процеса европских интеграција Србије најважније питање медијских слобода заокружених у тему конституисања Савета РЕМ-а, усвајање препорука ODIHR-а и прилагођавања бирачких спискова што су кључне теме од којих зависе даљи кораци који ће омогућити даље ослобађање средстава из Плана раста за Западни Балкан опредељених за Србију.
Нагласила је да је за процес приступања Србије ЕУ кључни фактор питање усклађивања заједничке спољне и безбедносне политике, односно, питање санкција Русији. „Урсула фон дер Лајен је рекла да је Србија подигла ниво усклађености са декларацијом и резолуцијама на 61 одсто, али морамо имати у виду да већи број земаља у региону има ову врсту усклађености на нивоу од 100 одсто. Од Србије се и даље очекује да овај проценат значајно расте. ЕУ гаји очекивања да ће Србија преиспитати своју политику у односу према Русији“, навела је она.
На питање како оцењује тренутни статус Србије у процесу коришћења средстава из Плана раста за Западни Балкан, Јоксимовић је рекла да иако је Србија успешно обавила онај део формулисања плана реформи у којем је дефинисала реформе које ће бити укључене и темпо којим ће се оне имплементирати, држава касни за сопственим планом с обзиром на то да је за ова кључна питања било предвиђено да буду решена до Нове године.
„Сада смо већ више од пола године у заостатку, али с обзиром на то да се ради о неким важним елементима, чини се да без решевања ових питања ми не можемо направити никакав значајанији корак напред у смислу приближавања ЕУ“, закључила је она.
Извор: Танјуг