У периоду између јануара и августа 2025. године рођено је мање беба, него у истом периоду прошле године, када је наталитет у Србији био рекордно низак. Гордана Бјелобрк из Републичког завода за статистику објашњава да су показатељи да не постоје основе за побољшање наталитета. Психотерапеуткиња Мартина Шмитран каже да вредносни системи старијих и млађих генерација нису исти, да су новије гнерације више индивидуалистичке.
Ако се настави негативан тренд природног прираштаја из протеклих осам месеци, 2025. година ће демографски бити најгора година у новијој историји Србије.
То би значило да би се у 2025. години просечно могло родити мање беба него током година трајања Балканских ратова, Првог и Другог светског рата, НАТО бомбардовања и пандемије вируса корона.
Током 50-их година 20. века рађало се више од 150.000 беба годишње док је прошле године у Србији рођено једва 60.000 беба.
Бјелобрк објашњава да се период после Другог светског рата зове бејби бум и да је то „компензациони период на ратна дешавања“ у целом свету.
„Трајао је до средине 60-их година 20. века, после чега се бележи константни пад наталитета, да би данас дошао до 60.000 живорођених“, каже Бјелобрк за РТС.
Објашњава да данашњи подаци показују податке за будући период, односно, колико се смањила основа за рађање у репродуктивном периоду човека. „Дошло је до промене репродуктивног понашања. Жене су рађале све мање деце, просечно око једног и по детета“, наводи Бјелобрк.
Додаје да ниједна генерација од 60-их година није обезбедила проширену продукцију (више од две бебе по породици).“Ми успоравамо убрзане негативне трендове, али могло је бити и горе“, каже шеф одсека за демографију и статистику здравства РЗС.
Ми никада нисмо имали старије становништво, објашњава Бјелобрк другу страну чињенице да у Србији никада мање новорођених. „Никада већи удео становништва Србије оних са 65 и више него данас. Ми имамо становника као почетком 60-их, али тада смо били просечне старости 32 године, а данас смо 44 године“.
Додаје да је било 2.000.000 жена у фертилном периоду, док је данас у том раздобљу 1.400.000 жена. „Све је то утицало да је данас буде мање деце што је будућа основа за наредни период“, појашњава Бјелобрк.
То значи, каже, да је средином 60-их година створена основа да 70-ак хиљада жена уђе у фертилни период у једном тернутку, а да је данас према данашњим подацима, створена основа за 30-ак хиљада жена да касније буду потенцијалне мајке.
Бјелобрк објашњава да су израђене пројекције за 2052. годину
„Према претпоставкама о кретању наталитета, морталитета и миграција, негде око 5,2 милиона становника ћемо имати, ако не буде неких значајнијих ванредних околности на глобалном нивоу“, каже Бјелобрк.
Психотерапеут Шмитран објашњава да је колективна солидарност показана и између 2001. и 2004. године после ратова и санкција током 90-их година у жељи да се друштво регенерише.
„Данас живимо у сигурнијим временима него што смо некада живели, међутим изнутра не постоји сигурност“, каже Шмитран прецизирајући да говори о миленијалцима и генерецији Зед.
Објашњава да је култура данас сасвим другачија јер су те генерације рођене у дигитално време. „Док су раније ослонци били породица, религија, традиција и јасно дефинисане улоге, данас они (миленијалци и генерација Зед) морају више да размишљају о индивидуализму“, каже она.
Истиче да је изражена нарцисистичка култура. „Ја морам да пре него што се скрасим да пропутујем, да се остварим, да нешто зарадим“, набраја.
Потом, објашњава, долази период у којем људи имају проблема са зачећем јер су старији од 40 година и тада је мало теже. „Дефинитивно се број деце неће повећати, али неће ни свет бити исти“, тврди Шмитран.
Додаје да се ипак не може ни прогнозирати какава ће бити следећа генерација. „Можда данас људи живе без љубави и занемарују да кроз децу могу да осете ту љубав. Неизвесност је константа, али та се неизвесност некада решавала кроз потомке, кроз породицу и ту се налазио смисао“, рекла је она.
Данас не желе сви људи децу, подсећа, Шмитран, неко жели да остави иза себе неки други траг, а оно што је битно је да се живот даље продужава.
Извор: РТС