Привредни раст Србије ће, према пројекцијама, износити 2,8 одсто у 2025. години, објавила је Светска банка. Како је наведнео, раст је успорен углавном због нижег прилива страних директних инвестиција (СДИ) и неизвесности на светским тржиштима.
Средњорочно се очекује опоравак раста на ниво између три и четири одсто. Након добрих резултата у 2024, привреда је изгубила замајац због нижег нивоа приватних улагања и нето прилива СДИ у условима глобалне неизвесности, наведено је у саопштењу.
Раст се успорио на процењених два одсто у првој половини 2025. због наглог пада грађевинске активности и слабијег резултата пољопривреде, на који су утицали негативни климатски шокови.
У првој половини 2025, учешће фискалног дефицита у годишњем БДП-у остало је на веома ниском нивоу од 0,2 одсто. Јавни дуг наставио је да пада, достигавши 45 одсто БДП-а, а дефицит текућег рачуна повећан је за 82 одсто на 2,3 одсто БДП-а, пошто је увоз и робе и услуга растао брже од извоза, као и због нижег нето прилива дознака.
На тржишту рада, стопа незапослености наставила је да пада, и на крају периода била је просечних 8,8 одсто, а стопа запослености остала је на рекордних 51,6 одсто.
Србија и цео регион Западног Балкана морају да се фокусира на креирање квалитетних радних места како би одржали привредни раст и приближили се степену развоја Европске уније, наводи се у извештају Светске банке.
Привредни раст на Западном Балкану успорио је током 2025, будући да је инфлација довела до смањења потрошње, док је појачана неизвесност ограничавала трговину и улагања, упркос солидном расту зарада и кредита.
Фискална политика, и поред благог попуштања, остаје дисциплинована, тако да је дефицит био испод три одсто а јавни дуг је наставио да пада.
Према прогнозама Редовног економског извештаја за Западни Балкан, комбиновани привредни раст Западног Балкана достићи ће три одсто у 2025, што је за 0,2 процентна поена ниже од претходних пројекција. Предвиђа се и убрзање раста на 3,1 одсто у 2026, а затим на 3,6 одсто у 2027.
„Србија је остварила добре макроекономске резултате, али њен привредни раст треба да се убрза. Излазак из ’замке средњег дохотка’ захтева прелазак на економију коју покрећу иновације и која подстиче продуктивност и омогућава домаћим фирмама да се интегришу у ланце вредности у Европској унији (и глобално). За Србију, то би, између осталог, значило привлачење ’гринфилд’ СДИ и улагања у секторе са већом додатом вредношћу, већа улагања у истраживање и развој и унапређење људског капитала током читавог животног циклуса ради јачања капацитета и вештина“, изјавио је директор канцеларије Светске банке у Србији Никола Понтара.
Очекује се да ће Србија у наредних неколико година остваривати привредни раст од око три до четири одсто годишње.
Међу негативним ризицима су потенцијална буџетска подршка за државна предузећа суочена са тешкоћама у пословању, слабија екстерна тражња за извозом из Србије у условима глобалне неизвесности на пољу трговинске политике, као и утицај екстремних временских догађаја на пољопривреду и инфраструктуру.
Према очекивањима, инфлација ће се у 2027. вратити у средиште циљаног распона Народне банке Србије.
Одржив привредни раст, уз боље усмерену и адекватнију социјалну помоћ, остаје кључ за даље смањење сиромаштва, наведено је у саопштењу.
Извор: РТС
