Пре две године, 7. октобра 2023. нападима унутар Израела из појаса Газе, започео је рат Хамаса и Израела, са највећим бројем жртава у историји арапско израелских сукоба уопште.
Са почетком октобра 2025. по палестинским изворима, њихових жртава је укупно било 67.000, у чему несумњиво има пропагандног претеривања. Имена око 34.000 су објављена. Већи део објеката у Појасу Газе је разорен а целокупна популација је расељена, око 2,3 милиона лица.
Рат је започео у зору 7. октобра 2023. нападом екстремиста Хамаса, Народног фронта за ослобођење Палестине, Исламског џихада, из појаса Газе унутар Израела, који је бруталношћу запрепастио. Напад се догодио о годишњици Јом Кипур рата 1973. када пада важан јеврејски верски празник.
Почев од 6.30 тог јутра, на Израел је испаљено, по тврдњма Хамаса 5.000 пројектила. По израелским изворима било их је око 3.000. Циљани су највише простори око појаса Газе, као Ашкелон северно од Газе, али и други као Гадера западно од Јерусалима, Херцилија северно од Тел Авива, сам Тел Авив.
У терористичким нападима ектремиста Хамаса, припадника Бригаде Ал Касам, унутар Израела, убијено је тада 1.195 лица, од чега 815 цивила, Израелаца и нешто странаца, а отета је 251 особа и одведена унутар појаса Газе. Био је то најразорнији терористички напад на израелске цивиле у историји арапско-изралеског сукоба.
Израелске снаге реаговале су убрзо након напада, прво дејствима из ваздуха, око сат након почетка борби а затим је покренута операција названа „Гвоздени мачеви“ у појасу Газе. Мобилисане су десетине хиљада резервиста, проглашено је ванредно стање на простору 80 километара око Газе. Израелска електропривреда, извор за око 80 одсто електичне енергије унутар Појаса Газе, прекинула је снабдевање.
Већ 9. октоба ИДФ саопштава да је погођено 426 мета Хамаса. Истог дана најављена је потпуна блокада Појаса. Јоав Галант, министар одбране Израела, изјављује тада „Ми се боримо против људских животиња и поступамо у складу с тим“ што је изазвало опште згражавање.
Израелске снаге су 13. октобра позвале на евакуацију цивила из града Газе, уз рок од 24 сата и тврдње да Хамас спречава извлачење цивила користећи их као „живи штит“. Приликом бомбардовања простора јужне Газе, 17. октобра, по палестинским изворима, погинуло је више од 70 лица, укључујући комплетне породице.
Првог дана 2024. израелске снаге су се повукле из северне Газе. Најтрагичнији дан за израелске формације био је 22. јануар 2024. када су погинула 24 војника приликом урушавања једне зграде. Дана 12. фебруара израелске трупе започињу систематско бомбардовање Рафе. Крајем месеца, 29. фебруара, преко стотину Палестинаца је убијено, а наводно 750 рањено у реду за храну, јузозападно од Газе.
Израел је 1. априла бомбардовао циљеве у и око Дамаска, укључујући иранску амбасаду, а Иран је затим покренуо серију ваздушних напада на Израел. До 15. маја, према проценама, приближно 600.000 лица побегло је из Рафе. Након тога, Међународни суд правде, 24. маја, пресуђује да Израел мора зауставити офанзиву у Рафи. После наредбе евакуације Кан Јуниса, до августа 2024. године, чак 84 одсто Појаса Газе било је простор на којем је наређено повлачење цивила.
Израелске снаге 8. октобра 2024. започеле су опкољавање кампа Џабалија. Наводно су до краја новембра у нападима на Џабалију страдале стотине. Председник Бајден је затим позвао Израел на окончање непријатељстава.
Дана 24. новембра Израел је издао нови налаг за евакуацију са севера Газе. УН су 1. децембра делом обуставиле помоћ, оптужујући Израел због несигурности, напада на конвоје, као 12. децембра, који су иначе неретко су били предмет пљачке самих Палестинаца. Јануара 2025. Доналд Трамп је објавио замисао да се становништво Газе расели, при чему је предложио америчко преузимање Газе, што је наишло на осуде широм света.
Ново, друго примирје, објављено је 15. јануара 2025. посредовањем Катара. Хамас је тада пристао на ослобађање дела талаца, под условом пуштања из израелског заточеништва Палестинаца, укључујући милитанте. Пошто је ступило на снагу 19. започео је масовни повратак у северну Газу.
Повлачење израелске војске из Газе и окончање рата, требало је да уследи у фебруару. Хамас је међутим одбио тадашњи предлог САД, па је Нетанјаху обуставио приступ помоћи у Газу.
ИДФ је 18. марта покренуо нове нападе широм Газе, када је, по палестинским изворима, страдало око 400 лица. Паралелно 25. марта, хиљаде Палестинаца у Гази протестовале су против Хамаса, који је оптужен и за злоупотребу хуманитарне помоћи и настављање рата. Нова офанзива Израела објављена је почетком маја, уз додатне мобилизације резервиста. По палестинским изворима 143 особе су убијене у Гази 15. маја, најтрагичнијег дана по окончању примирја.
Крајем маја, формације оружане групе палестинске Народне снаге почињу дејства против Хамаса у Гази. Изасланик САД Стив Виткоф предложио је тада прекид ватре, двомесечно примирје, ослобађање талаца, пуштање око 1.000 затворених Палестинаца. Израел се сагласио. Хамас је затражио измене, и потпуно повлачење Израелаца из Газе.
Почетком августа 2025. године врх ИДФ најавио је окупацију града Газе, што су УН, ЕУ и поједине земље осудиле. Укупно, током рата у Гази погинула су 192 новинара.
Августа 2025. израелски Кабинет безбедности поновио је принципе обуставе непријатељстава из октобра 2023, и то, разоружавање Хамаса, ослобађање свих талаца, демилитаризацију Појаса Газе уз одржавање израелске безбедносне контроле и успоставу цивилне владе која није повезана са Хамасом или Палестинском управом. Нетанјахуов план из фебруара 2024. назван „Дан после Хамаса“ наглашаво је да се очекује да „Газу воде Палестинци који не желе да униште Израел“.
Мировни план председника Трампа, у 20 тачака, објављен 29. септембра, предвидео је ослобађање свих заточених, повлачње ИДФ, крај рата, разоружање Хамаса, као и образовање прелазне владе.
Први индиректни разговори између делегација Израела и Хамаса завршени су јуче, 6. октобра 2025, у Шарм ел Шеику. Састанак посредника са делегацијом Хамаса био је позитиван и дефинисао је план и механизме за текућу рунду преговора, пренела је Ал Џазира, позивајући се на изворе. Фокус преговора био је на практичним аранжманима за олакшавање размене затвореника, рекли су извори за Ал-Кахера њуз. Тренутни план захтева од Хамаса да ослободи све таоце док Израел ослобађа палестинске затворенике, повлачи своје снаге из Газе на договорене линије и према договореном временском оквиру. Ипак, многи детаљи морају тек да буду договорени током наредних неколико дана како би план успео.
Фон дер Лајен: Сећање на 7. октобар обавезује нас да радимо за мир
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен поручила је данас да се две године након удара Хамаса на Израел 7. октобра не сме заборавити ужас напада као ни патња невиних жртава и њихових породица и додала да сећање на тај догађај обавезују међународну заједницу да ради на миру.
„Никада нећемо заборавити ужас напада Хамаса 7. октобра и бол који су изазвали невиним жртвама, њиховим породицама и читавом израелском народу“, навела је Фон дер Лајен у објави на друштвеној мрежи X.
Како је истакла, сећање на те догађаје обавезује међународну заједницу да неуморно ради на успостављању мира. „Ослобађање свих талаца и прекид ватре су сада надохват руке. Ова прилика не сме бити пропуштена“, поручила је.
Позвала је све стране да конструктивно приступе преговорима који се одржавају у Шарм ел Шеику, у оквиру плана који је изнео председник Сједињених Држава Доналд Трамп. „Овај тренутак мора бити искориштен како би се отворио пут ка трајном миру у региону, заснованом на решењу о две државе“, нагласила је Фон дер Лајен.
Гутереш позвао на окончање сукоба у Гази и ослобађање талаца
генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш, Две године након напада Хамаса и других палестинских оружаних група на Израел,позвао је на хитно ослобађање талаца и прекид непријатељстава у Гази и региону.
„Ослободите таоце, безусловно и одмах. Окончајте патњу за све. После две године трауме, морамо да изаберемо наду. Сада“, поручио је генерални секретар на Иксу, оценивши да је ситуација у Гази „хуманитарна катастрофа у размерама које пркосе схватању“.
Он је истакао да су „таоци и даље заробљени у ужасним условима“ и позвао на „трајни прекид ватре и кредибилан политички процес“ како би се спречило даље крвопролиће и отворио пут ка миру.
Гутереш је оценио да недавни мировни предлог председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа представља „прилику која би требало да се искористи за окончање трагичног сукоба“.
„На ову годишњицу одајемо почаст свим жртвама радећи на једином путу напред – праведном и трајном миру у којем Израелци, Палестинци и сви народи региона живе једни поред других у безбедности, достојанству и међусобном поштовању“, поручио је он.
Нетанјаху: Иран развија интерконтиненталне ракете које могу да погоде САД
Премијер Израела Бенјамин Нетанјаху изјавио је да Иран развија интерконтиненталне балистичке ракете које би могле да досегну америчке градове попут Њујорка, Бостона, Вашингтона или Мајамија и да буду унутар домета атомских удара и додао да се сукоб у Гази приближава крају.
„Иран може да уцењује било који амерички град. Људи не верују у то. Иран развија интерконтиненталне ракете домета 8.000 километара, па додајте још 3.000, и оне могу стићи до источне обале САД“, нагласио је Нетањаху током разговора на подкасту Бена Шапира, пренео је израелски Џерусалим пост.
Нетанјаху је навео и да наводне иранске ракете представљају велики ризик додајући да је „Израел урадио сјајан посао у спречавању те опасности“.
Израелски премијер је обелоданио и да Израел развија офанзивно оружје заједно са САД, које ниједна друга суперсила на свету нема.“Најнапреднија оружја на планети развија Израел и деле се с Америком“, рекао је.
Говорећи о рату у Гази, Нетанјаху је изразио уверење да се крај сукоба приближава, али је нагласио да то неће бити могуће ако Хамас остане на власти након успостављања прекида ватре.
UNRWA: Више од 66.000 погинулих и готово потпуно расељено становништво Газе
Агенција Уједињених нација за палестинске избеглице (UNRWA) саопштила је да су размере људских и материјалних губитака у Појасу Газе „катастрофалне“, наводећи да је више од 66.100 људи погинуло од почетка израелских војних операција.
Према подацима агенције, скоро целокупно становништво Газе је расељено, док је око 80 одсто објеката оштећено или уништено. Мање од 40 одсто болница и даље функционише, и то делимично, због недостатка горива, опреме и медицинског особља, пише Гардијан.
UNRWA је саопштила да је до сада погинуло више од 370 њених запослених, означивши то као највећи губитак особља у историји Уједињених нација у оквиру једног сукоба.
Израел се суочава са растућом међународном осудом због војног деловања у Гази, које је, према оцени водећег светског удружења стручњака за геноцид, оквалификовано као геноцид.
Извор: Танјуг
