Саветник председника Привредне коморе Србије Ненад Ђурђевић изјавио је да је поскупљење транспорта робе директна последица чињенице да је већ годину дана улазак српске робе на Косово дозвољен само преко једног пелаза и да то свима који су у економском ланцу, па и грађанима, компликује и поскупљује живот. Привредна комора Србије, напомиње, више пута је апеловала да та ствар треба да се промени.
Ђурђевић сматра да за овакву меру суштински нема разлога и да је више политичка него безбедносна.
Због одлуке власти у Приштине од 7. октобра 2024. године да српска роба може да улази само преко Мерадра, штета је, како каже Ђурђевић, велика, али је свакако мања него када је блокада била потпуна.
„Сама чињеница да је дозвољен пролаз само преко једног пелаза, компликује пословање компанијама, возачима, односно камионима, јер се стварају дугачки редови на улазу на Косово. Оно што је директна последица тога је да имате поскупљење транспорта робе, јер возачи не желе да возе по одређеним ценама, пошто се дуже се задржавају, мање кругова могу да праве, а и због тога што услови на том прелазу нису адекватни за дуго чекање“, каже Ђурђевић за Косово онлајн.
Како наводи, могло је да се чује да је разлог увођења такве мере набављање скенера који би обезбедили бољу контролу улаза робе на свим прелазима, као нека врста антитерористичке, односно безбедносне мере.
„Међутим, ми смо до сада заиста имали на свим прелазима комуникацију наших царинских органа и компанија са царинским органима Косова без икаквих проблема. Мислим да је таква мера некако више политичка, да би се смањила могућност протока робе из Србије ка Косову, него што она стварно одговара тим мерама борбе против тероризма. Оно што треба такође да имамо у виду је да је Косовска царина постављена по међународним принципима, поставили су је међународна заједница када су почели да изграђују техничке институције на Косову и она спада међу најопремљеније службе и врло су професионални. Тако да у суштини, ако бисмо заиста ушли у те процедуралне ствари, нема разлога за овакву једну меру“, оцењује Ђурђевић.
Истиче да се оваквом праксом крши и споразум Цефта, али и дух и идеје које су започете у оквиру Берлинског процеса, усмерене на омогућавање боље комуникације и интеграцију и стварање заједничког тржишта на Западном Балкану.
„Постоји акциони план који су владе усвојиле, па и влада Косова и влада Србије, а који подразумева много мера да би се олакшала комуникација и прелаз царина, односно контрола. Ако узмемо то све у обзир, ми смо много корака уназад са овом једном мером, а да не кажем како она утиче на поверење између две заједнице. Пословна заједница има поверење, али она компликује, поскупљује робу, поскупљује и за косовске компаније увоз робе, јер косовске компаније увозе и репроматеријале из Србије, увозе жито, које после обрађују, прерађују и пуштају на тржиште. Значи, свима у суштини који су у економском ланцу, па и грађанима на крају, компликује и поскупљује живот“, истиче он.
Наглашава да су се на спровођење акционог плана обавезале владе, а не пословне заједнице.
„Апелујем да у оквиру Берлинског процеса акциони план заживи. На њега се нису обавезале пословне заједнице, него владе у име својих пословних заједница и за рачун тих пословних заједница и својих грађана. Видећемо да ли ће наш апел, и уопште тај међународан оквир, помоћи да се ствар промени и да се сви прелази отворе“, закључује Ђурђевић.
Извор: Косово онлајн
