Министар спољних послова Србије Марко Ђурић изјавио је да су предстојећи избори на Косову прилика да Срби на северу поврате контролу над општинама и спрече покушаје Куртијевог режима да преузме контролу над општинама са српском већином на југу Косова.
Говорећи о предстојећим локалним изборима на Косову, Ђурић је рекао да су ти избори прилика да Срби на северу Косова поврате контролу над општинама са српском већином и прилика да спрече покушаје Куртијевог режима да преузме контролу над општинама са српском већином на југу покрајине.
„Ови избори су од животног значаја за опстанак српског народа на КиМ и због тога је излазак на ове изборе национална и патриотска дужност сваког нашег грађанина, али и породична обавеза некога ко жели да види заштиту најбазичнијих интереса сопствене породице“, навео је Ђурић.
Истакао је да верује да Курти не жели да Срби изађу на изборе 12. октобра али да баш због тога треба изаћи „да одржимо лекцију Куртијевом режиму српског ината, слоге, солидарности и љубави према сопственој земљи“.
Ђурић је за лист „Политика“ навео да је Србија непрекидно под притиском да одустане од независног курса, али да је наше уверење да спољну политику формулишемо на основу наших националних и државних интереса.
Он је додао да је од 2012. године учествовао на готово свим заседањима Генералне скупштине УН, а да је ово вероватно најсадржајније учешће Србије у последњих деценију и по.
„И по обиму и по квалитету сусрета које су имали председник Александар Вучић и наша делегација. Разговарали смо са представницима свих кључних земаља, како у економском, тако и у војном погледу. У оквиру заседања ГС УН организовали смо занимљиве догађаје попут вечери посвећене Покрету несврстаних, Самита централноевропске иницијативе на нивоу министара“, навео је Ђурић.
Додао је да су изузетно важни састанци остварени и са премијером Израела, након чега је уследила и посета израелског шефа дипломатије Београду.
Министар спољних послова Србије нагласио је да је за Србију заседање Генералне скупштине УН била прилика и да кроз говор председника Вучића представимо независну спољну политику Србије која је заснована на одређеним принципима, али и да говоримо о положају Срба на Косову и стварној ситуацији везаној за Републику Српску и дешавања у Босни и Херцеговини.
Када је реч о спољној политици Србије, Ђурић је навео да наша спољна политика носи ДНК стар осам векова.
„Утемељена је на визији Немањића да је Србија запад на истоку и исток на западу. Ми смо се у претходним годинама руководили тиме да наша стара пријатељства сачувамо, а да нова стекнемо. То смо радили у условима у којима је рат беснео на европском континенту и условима у којима је од Србије тражено да прекине нека од својих традиционалних пријатељстава“, рекао је.
Српски шеф дипломатије нагласио је да је од Србије захтевано да не тражи нове канале разумевања и сарадње са оним земљама са којима је претходних деценија била у конфликту.
„Међутим, можемо бити задовољни чињеницом да смо нашу политику заснивали пре свега на једној објективној анализи наших националних и државних интереса, а не на анализи онога што је политички опортуно са аспекта домаће популарности или са аспекта подршке појединих великих сила у личном политичком смислу“, рекао је он.
Истакао је да је спољна политика Србије вођена и води се у интересу њених грађана на начин који је независан од утицаја било ког великог центра политичког одлучивања и то је већ постао заштитни знак Србије по којем смо препознати.
„Због тога смо једина земља на европском континенту која има споразуме о слободној трговини како са ЕУ, тако и са евроазијским економским блоком, тако и са појединим земљама Африке, али веома значајно је и то што смо једина земља у Европи која има активан споразум о слободној трговини са Кином. То је нешто што је упоредна предност Србије од које корист има не само ова генерација већ ће је имати и будуће генерације грађана наше земље“, рекао је Ђурић.
Способност Србије да одржи ту позицију зависиће од капацитета да очувамо унутрашњу и друштвену кохезију, додао је.
„Ако бисмо дозволили да унутар наше земље постанемо плен пропаганде и различитих политичких утицаја који су пласирани споља, из интереса да се наша земља привуче на неки од геополитичких полова, онда би наш капацитет за спољнополитичко деловање био озбиљно и трагично умањен, а тиме и наш капацитет да остваримо наше националне циљеве у годинама које су пред нама“, навео је.
Ђурић је рекао да су односи Србије и САД последњих година доживели значајан и опипљив напредак и да је дошло до промена парадигме у односу америчке администрације, али и нашег приступа у односу са САД.
„Односи две земље су на неупоредиво бољем месту него што су били пре само неколико година и на добром су путу да се врате традицијама које смо у већини периода од 143 године, колико наши односи трају и које смо имали то су односи пријатељства и сарадње“ рекао је Ђурић.
Нагласио је да се доласком Доналда Трампа на чело САД мења парадигма односа.
„Србија у Вашингтону има више пријатеља него што је то било у било којем тренутку од деведесетих година“, навео је Ђурић.
Са друге стране, иако је интерес Србије да сачува све кључне односе у међународној заједници, Ђурић је нагласио да су односи Србије и Русије преживели тест времена, не само у овој епохи већ и у много тежим историјским периодима.
„У Европи не постоји ни држава, ни појединац који то могу довести у питање“, навео је Ђурић.
На питање да ли, уколико дође до проширења ЕУ, види Србију као државу која ће бити у том возу, Ђурић је рекао да је ЕУ једна дивна идеја која треба да у наредном периоду еволуира да би могла да одговори политички, безбедносно и економски потребама нашег континента, али да не може да буде успешна без тога да буде уједињена у правом смислу те речи.
„То подразумева и чланство Србије и других земаља региона. Дакле, глобалне турбуленције су толико велике да Европа не би смела да губи време на билатералне политичке сукобе које форсирају неке државе чланице кочећи на тај начин процес проширења“, рекао је Ђурић.
Министар спољних послова Србије навео је да европским партнерима неретко указује на то да однос појединих земаља према Косову није најбоља реклама за европски пројекат, као и да за Србе Косово није само 13 одсто територије него главно упориште нашег државног и националног идентитета.
„Уколико ЕУ не буде имала јасну стратегију проширења, са конкретним роковима и опипљивим резултатима и уколико не буде могла да консолидује свој систем управљања, ризикује да испадне из игре. Да не буде актер и субјект светских односа, него да постане објекат сукобљавања великих сила и шаховска табла на којој ће, као што је то сада случај на истоку Европе, одмеравати снаге стварни глобални актери“, навео је.
На питање колико добри односи са Вашингтоном могу да буду препрека да Београд има добре односе и са Пекингом, Ђурић је рекао да нема дилему да у Пекингу постоји поверење у српско руководство и Србију када је реч о нашем искреном опредељењу да гајимо добре односе.
Нагласио је да од свих партнера очекујемо разумевање да неометено сарађујемо са главним глобалним актерима.
Ђурић је навео да је су земље са афричког континентна веома заинтересоване за сарадњу са Србијом, а да се и Србија у Европи профилише као једна од капија сарадња са Африком.
Осврнуо се и на дешавања у Србији и актуелну кризу изазвану протестима и блокадама, Ђурић је навео да су немири у земљи негативно деловали на имиџ Србије у свету, а посебно слике насиља у скупштини, рушења и паљења просторија једне политичке партије.
„Морамо да водимо рачуна да нас веома прате у делу међународне јавности и то не само Запад. Уз то прати нас лош имиџ из деведесетих година и за неке је прави поклон за различите регионалне ривале слика Србије која је подељена, поларизована и између себе посвађана. Србије која не поштује своје изабране демократске институције, већ их на улици руши“, навео је Ђурић.
Оценио је да кризу треба да превазилазимо искључиво мирним и демократским методама.
„Као власт смо делима показали посвећеност очувању стабилности и да је потребно да узајамно показујемо већи степен међусобног разумевања и толеранције у друштву без обзира на различите ставове. То значи да се уздржавамо од тешких речи и поступака“, навео је Ђурић.
Извор: ТВ Мост, Танјуг