Члан Фискалног савета Никола Алтипармаков изјавио је да ће непланирано веће повећање пензија у Србији захтевати значајна буџетска средства у 2026. години, да ће влада морати да иде са скромнијим повећањем зарада у јавном сектору како би направила простор за повећање пензија од 12,2 одсто, али да тако високо повећање пензија неће урушити финансијску стабилност пензијског система.
Он је за портал magazinbiznis.rs рекао да стабилност пензијског система неће бити урушена, јер је једна од врлина проширене швајцарске формуле, која се код нас примењује, то што она сама аутоматски тежи да финансијски уравнотежи систем.
„А то значи да ће се веће повећање пензија у овој години анулирати скромнијим повећањима у наредним годинама“, додао је он.
Према његовим речима, то што је повећање пензија померено један месец унапред, са јануара наредне на децембар претходне године, не утиче битније на финансијску одрживост, под условом да истрајавамо на постојећој формули за индексацију.
Одговарајући на питање да ли је добро често мењати формуле за обрачун пензија рекао је да формуле за обрачун и усклађивање пензија морају да представљају друштвени компромис између очекивања грађана са једне стране и економских могућности са друге.
„У појединим земљама, попут Немачке, овај економски компромис успешно је постигнут, тако да пензијски систем не представља оптерећење за јавне финансије и привреду“, навео је он.
Оценио је да се садашња проширена швајцарска формула која је у Србији надограђена 2022. године тако да се у периодима високог привредног раста, када су расходи за пензије мањи од 10 одсто БДП, омогући усклађивање пензија чак 100 одсто са растом зарада, може сматрати једним од најробуснијих механизама и најбољих примера друштвене уједначености и економске одрживости у Источној Европи.
„До ње смо дошли након безуспешних покушаја у протекле две деценије, и надам се да ћемо имати довољно друштвене свести да је ценимо и очувамо у наредним годинама, па и деценијама. Примера ради, у суседној Румунији припадници истих професија, попут лекара, полицајаца или учитеља, који су се пензионисали у свега неколико година размака, примали су знатно различите пензије, што је поткопавало перцепцију друштвене правичности система. Ми таквих негативних примера нисмо имали, а Румунија је тек јесенас реформисала свој систем и елиминисала ове неправичности. Али, њих је то коштало безмало два одсто БДП-а, што је еквивалент 1,5 милијарди евра у Србији“, рекао је Алтипармаков.
Говорећи о томе како види пензијски систем у Србији у наредних неколико година и да ли постоје неке опасности, рекао је да они који се баве пензијском политиком, гледају како ће пензије изгледати за неколико деценија, јер је то једини начин да се обезбеди одрживост и предвидивост овог система који је постојао један од стубова економије и друштва у читавој Европи.
„Да одмах оповргнемо најцрње слутње које се могу чути у широј јавности – јавни пензијски системи, и у Србији и у другим европским државама, постојаће и у наредним деценијама када дође време за пензионисање садашњих генерација радника. Али, пензије ће бити скромније и захтеваће, нарочито од грађана са натпросечним примањима, да додатно приватно штеде током радног века“, истакао је он.
Извор: Танјуг