Глобални простор је веома динамичан, промене су брзе и изненадне, и на њих се мора реаговати у реалном времену, изјавио је данас председник Русије Владимир Путин на пленарној седници 22. годишњег састанка Међународног дискусионог клуба „Валдај“ у Сочију и додао да је мултиполарност настала као директна последица покушаја западних земаља да успоставе хегемонију.
„Не можемо предвидети будућност, али морамо бити спремни на све. Одговорност свакога у таквим периодима историје је изузетно велика“, навео је Путин додајући да је свет постао демократичнији уз већи број земаља које утичу на процесе.
Руски председник је истакао да су „било каква решења могућа само кроз споразум који задовољава све учеснике“, преносе РИА Новости.
„Русија је два пута била спремна да се придружи НАТО, 1954. и 2000. године, настојећи да смири тензије. Запад је то одбио, не одустајући од својих стереотипа и погледа на свет.
Клинтон је првобитно рекао да је придруживање НАТО-у занимљива могућност, али је потом рекао да је то немогуце спровести“, истакао је руски председник.
Он је оценио да је моћ САД и њихових савезника достигла врхунац крајем 20. века, али да је немогуће бити толико моћан да би се владало целим светом.
Русија не може бити избачена из међународне заједнице и изолована јер је потребна свету, без Москве, глобална равнотежа, стратешка, економска, културна, не може бити успостављена, нагласио је Путин.
„Европска унија покушава да ојача крхко јединство алијансе не повећавањем њене ефикасности, већ стварањем слике Русије као непријатеља, али становници европских земаља виде и разумеју ситуацију“, навео је Путин и додао да да су приче европских политичара о рату између Русије и ЕУ „бесмислице“
Током обраћања, руски председник је нагласио и да су „противници Русије учинили све што су могли да је доведу у међународну изолацију“, али да ти покушаји нису успели, а да владајуће елите и ЕУ настављају да „распирују хистерију“ о рату с Русијом.
Истовремено, Путин је истакао да ће одговор Русије на милитаризацију Европе бити убедљив.
„УН у кризи, али бољи механизам за решавање спорова не постоји“
Уједињене нације суочавају се са бројним проблемима, али су и даље незамењиве у решавању глобалних питања, изјавио је председник Русије, наглашавајући да криза није у самој организацији, већ у начину на који државе користе њене могућности.
„Постоји мишљење да је систем УН превазиђен, да је исцрпео свој потенцијал. Заиста, проблеми постоје, али ништа боље није створено. Потенцијал Уједињених нација је огроман, кључно питање је како га користимо“, рекао је Путин.
Он је упозорио на опасност рушења основног смисла УН и истакао да пуни потенцијал ове организације тек почиње да се открива.
„Неопходно је спровести реформе унутар руководећих тела УН, полазећи од нове реалности у којој већину у организацији чине земље глобалног југа“, нагласио је руски председник.
Путин је подсетио да је свет прошао кроз деценије покушаја да се наметне систем који је противан већини традиционалних вредности.
„То је некада чинио и Совјетски Савез, а потом САД самостално. Међутим, оно што је наметнуто, не може да траје дуго“, рекао је руски председник.
Путин је истакао и да, иако су ставови Русије и САД често различити и да је природно имати неслагања, да је важно да се она решавају мирним путем.
„Администрација (председника Сједињених Америчких Држава Доналда) Трампа се руководила интересима САД, што је рационалан приступ. И Русија се води својим интересима, међу којима је и обнова односа са Сједињеним Државама“, рекао је Путин.
Он је нагласио да је време када је уска група великих сила одлучивала о судбини света заувек прошло.
„То треба да запамте сви који још увек жале за колонијалном ером. Русија се залаже за мултиполарни свет“, поручио је председник.
Говорећи о месту Русије у савременом свету, Путин је истакао да је њен историјски пут био пун изазова, што је допринело развоју њене државности и јединственог карактера.
„Захваљујући том историјском наслеђу, спремни смо да одговоримо на сложене међународне изазове. Без Русије није могуће успоставити глобалну равнотежу“, додао је.
На питање да ли се осећа попут цара Александра И на Бечком конгресу, Путин је одговорио да постоји кључна разлика.
„Александар је био цар, док су мене изабрали грађани. Он је наступао као победник, а питање је да ли је било мудро тада обнављати све свргнуте монархије“, рекао је председник Русије.
Након распада СССР, западне структуре су увеле своје кадрове у међународне организације, што је, према речима руског председника, довело до тога да многе земље више немају поверења у те институције.
Као пример навео је ОЕБС, који је, према његовим речима, постао платформа за дискусију о људским правима на постсовјетском простору, иако слични проблеми постоје и на Западу.
Он је подсетио да су нови међународни механизми, попут Шангајске организације за сарадњу и БРИКС-а, настали из потребе да се проблеми решавају консензусом.
Путин је такође указао да се савремени конфликти све чешће решавају неадекватним средствима, међу којима су економски притисци, утицај на свест становништва и покушаји његовог разједињавања.
„Русија спремна да подржи Трампов план ако води ка држави за Палестинце“
Председник Русије је рекао да би Русија била спремна да подржи мировни план председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа за Газу уколико он заиста води ка стварању палестинске државе, додајући да је ситуација у тој палестинској енклави „заиста катастрофална“
„Генерални секретар УН рекао је да је Газа постала највеће дечије гробље на свету. Ситуација је ужасна. Можда ће вас изненадити, али у целини, Русија је спремна да подржи Трампов план за Газу“, изјавио је Путин.
Он је поновио да је решење израелско-палестинског конфликта могуће искључиво кроз модел две државе.
„Још од 1948. године, а посебно од 1974, када је усвојена одговарајућа резолуција Савета безбедности УН, Русија се залаже за стварање независне палестинске државе уз државу Израел. То је, по мом мишљењу, једини пут ка трајном решењу“, истакао је Путин.
Говорећи о улози бившег британског премијера Тонија Блера, који би могао да предводи привремену администрацију Газе, Путин је рекао да Блер није познат као миротворац, али да је искусан политичар и да би могао играти позитивну улогу.
Ипак, оценио је да би најбоља опција била да управљање Газом преузме администрација палестинског председника Махмуда Абаса, док остаје отворено питање колико би дуго трајала евентуална Блерова привремена власт.
Путин је нагласио да је важно да се чује став саме Палестине, укључујући и Хамас, а према његовим речима, Русија има контакте с тим покретом, а важно је да и он подржи мировни план.
„Потребно је јасно разумети како на Трампов план гледају Палестинци, па и Хамас. Нама је важно да они буду део решења“, рекао је Путин.
Руски председник је навео да га је изненадило када је Израел, као близак савезник САД, извео напад на Катар, који је такође савезник Вашингтона.
Коментаришући најаве да би Министарство одбране САД могло да се преименује у „Министарство рата“, Путин је рекао да то звучи агресивно.
„Код нас је то Министарство одбране, чији је циљ очување безбедности земље. Можемо рећи, како брод назовеш, тако ће и пловити“, рекао је руски лидер.
Истовремено, Путин је изјавио да развој технологије даје ново значење невојним средствима решавања сукоба, као што су економски притисци, утицај на свест становништва и покушаји његовог разједињавања.
У војној сфери, додао је Путин, кључни правац развоја представљају беспилотне летелице, како у ваздуху, тако и на копну и води, као и напредне методе извиђања и противдејства, а све ове технологије, како је истакао, имају двоструку намену, преносе РИА Новости.
„Развој дронова мења саму тактику борбе. Више ни тенкови не функционишу као раније. Иновације долазе великом брзином, а стране се убрзано прилагођавају једна другој“, рекао је Путин и нагласио да се мења све- осим храбрости, одважности и херојства руског војника.
Посебно га је, како је додао, изненадило рушење споменика совјетским војницима у европским државама.
„Ми не поричемо да је Совјетски Савез у послератном периоду наметао своју вољу појединим земљама, али војници који су дали животе у борби против нацизма немају никакве везе с тим, истакао је руски председник.
Путин је оценио да су поједине земље увек тежиле да „сломе Русију и искористе је за своје циљеве“, али је поручио да се то никада неће догодити.
Догађај „Валдај“ је окупио 140 учесника из више од 40 земаља, укључујући стручњаке из Уједињеног Краљевства, Индије, Немачке, Кине, Малезије, Пакистана и Јужне Африке.
Путин се традиционално састаје са учесницима „Валдаја“ од оснивања клуба 2004. године.
Прва конференција одржана је у Великом Новгороду близу језера Валдај, по коме је догађај и добио име, а од 2014. године састанци клуба одржавају се у Сочију.
Извор: Танјуг
