Министар просвете Дејан Вук Станковић изразио је уверење да ће нова школска година на универзитетима у Србији почети 3. новембра у пуном капацитету и рекао да све основне и средње школе у Србији раде, а да проблеми постоје само у ОШ „Павле Савић“ у Београду због замене кадра.
Станковић је за РТС рекао да су на универзитетима у Србији у току испитни рокови, а школска година се приводи крају.
„Очекујем да ћемо 3. новембра почети нову школску годину у пуном капацитету. То значи да ћемо се се вратити настави у амфитеатрима, вежбама у учионицама, професори за катедре, ђаци у вежбаонице и амфитеатре, када дође јануарски рок на испите, у међувремену на колоквијуме, дискусионе групе, евентуално ако постоји могућност да пишу радове, да добију оне додатне поене и тиме себи олакшају полагање испита“, навео је Станковић.
Он је нагласио да очекује нормализацију стања на свим универзитетима у Србији, посебно на београдском, где је, како је рекао, уз новосадски, прошле школске године „било најбурније“.
„Волео бих да је та прошла школска година за нама и да смо научили поуку, а то је да универзитет може да опстане једино и искључиво уколико ради оно што је његова основна сврха, то је да преноси знање, да проширује знање и да верификује знање и вештине код својих студената“, рекао је Станковић.
Најавио је да ће он и премијер Србије проф. др Ђуро Мацут разговарати са свим руководиоцима високошколских установа до почетка школске године и подсетио да је када је преузео дужност министра просвете разговарао готово са свим деканима београдских факултета.
„Након тога су почели они преговори, ако се сећате, државних делегација са представницима универзитета. Ти преговори су довели до тога да ми идемо ка томе да завршимо академску годину. Држава је све оно што је могла да уради за високошколство у овој години урадила. Ове године је 12 милијарди динара већи буџет за високошколство него што је био. Уколико говоримо о повећању зарада, имали смо врло висок степен повећања тих зарада – 11 одсто је било секторско повећање за читав јавни сектор у фебруару месецу. Онда сте имали усклађивање коефицијената између високих школа и средњег и основног образовања, ту је дошло до повећања од скоро 16 одсто, дакле то је 27 одсто“, навео је Станковић.
Навео је да је држава ове године определила 12 милијарди динара у буџету више за високошколство него што је то био случај у претходним годинама.
Када је реч о рефундирању 50 одсто школарине самофинансирајућим студентима, Станковић је рекао да ће држава рефундирати пола школарине оним студентима који су уплатили до 30. септембра те да студенти повраћај новца могу очекивати ускоро.
Станковић је навео да су се на састанцима које је водио премијер проф. др Ђуро Мацут са ректорима и деканима залагали за две ствари, да се одвоји настава од политике и да се крене у процес надокнадне наставе.
На питање шта ће се десити ако и ове школске године буде блокаде на факултетима, Станковић је рекао да неће да верује у тај сценарио и додао да би сви декани, сви ректори, сви професори, сви сарадници требало да одвоје образовни процес, процес држања наставе, вежби, консултација и испита од својих политичких ставова и да универзитете не би требало да користе као политичку платформу за промоцију одређених политичких ставова и одређених личности.
„Ако буде блокада, а ја се надам да неће бити, мислим да ће одговор државе бити исти према онима који спроводе блокаду какав је био и у претходном периоду. Дакле, ако не раде високошколске установе, онда они који не раде неће моћи да добију новац, а они који спречавају друге да студирају, нажалост, неће моћи да остваре своје право да студирају“, рекао је Станковић.
Како је истакао, држава репресију на универзитетима неће уводити, али исто тако неће плаћати ни нерад и неће никоме излазити у сусрет када је реч о томе да ремети нормално функционисање образовног процеса.
„Толеранције неће бити за кршење закона, јер закон је врло јасан у погледу онога зашто се користе високошколске установе. Оне се не користе за промоцију политичких идеја, а блокаде као чин су чин унутрашњег подривања високошколских установа, које спроводе они који би требало од тих високошколских установа највише да профитирају, а то су они који су тамо запослени, то јест професори и сарадници“, навео је.
Истакао је да све основне и средње школе у Србији данас раде, а да мањих проблема има у ОШ „Павле Савић“ у Београду који се тичу замене кадра.
Станковић каже да је спроведен притисак над директором који је потпуно законито постављен на то место у тој школи.
„Нови директор је изабран на законит начин и он има улогу да организује процес наставе. У тој школи највећи број деце, на срећу, већ дуже време похађа наставу, а што се тиче тих проблема, постоје проблеми због тога што немате у потпуности адекватну замену за наставнички кадар који је у овом тренутку одсутан са посла“, рекао је министар.
Како додаје, уколико директор буде имао грешке у свом раду, постоји могућност да буде пријављен инспекцији која ће изаћи на лице места, утврдити чињенице и околности и видети да ли се он понаша законито или не.
„Уколико се утврде грешке, биће разрешено као што су сви директори у свим школама били разрешени због тога што су постојале неправилности у раду“, навео је.
Наводећи да у Србији постоји 1.860 основних и средњих школа, Станковић је указао да је током протекле школске године 75 директора из различитих разлога поднело оставке, а 25 директора је разрешено.
Како истиче, четири одсто од укупног броја је поднело оставке, а 1,3 одсто је разрешено.
„У основним и средњим школама, у Србији, ради 99.500 запослених, 70 одсто чини наставно особље. Број запослених на одређено, тј. одређена замена, у јулу месецу 2025. године је 34.056 људи. Дакле, ако говоримо о стотинама људи, дакле, говоримо о занемарљивом проценту“, навео је Станковић.
Наводећи да уговоре на одређено склапају директори школа, Станковић истиче да сваком коме није продужен уговор, то није урађено због тога што није испунио радне обавезе које су прецизиране уговором.
„Ту нема никакве политике“, нагласио је министар просвете.
Извор: Танјуг
