Министар културе Србије Никола Селаковић истакао је у Барселони током Светске конференције Унеска о културним политикама и одрживом развоју „MONDIACULT 2025“ на тематским панелима „Култура, наслеђе и криза“ и „Култура и климатске акције“ да културна баштина није само оно што наслеђујемо него основ очувања идентитета и витални ресурс за нашу отпорност у будућности и указао на изазове са којима се Србија суочава.
Министар Селаковић је нагласио да ће се наредне године обележити две деценије од уписа четири споменика средњовековних цркава и манастира на територији Косова на Унескову Листу светске баштине у опасности, подсећајући да је на Косову од 1999. године украдено, потпуно уништено или оскрнављено преко 10.000 икона и литургијских предмета, као и 150 цркава и манастира, од којих многи потичу из позног XII, XIII и XIV века.
„Потпуно су била уништена 122 гробља, а само у марту 2004. године, за два дана су 34 цркве и манастира потпуно спаљени, оскрнављени и срушени“, рекао је Селаковић.
Министар је оценио да култура понекад може да буде окидач за ратне акције, као у случају рушења статуа Буде у Авганистану, а да је у неким другим случајевима културна баштина била коначна жртва сукоба.
„Сви ови напади које сам поменуо нису били само напади на физичке објекте. То су били напади на историју, то су напади на идентитет, то су напади на културни континуитет и ти напади се и даље дешавају из дана у дан. У том светлу, ужасавајући пример и нешто што би требало да подигне свест је модел културоцида“, упозорио је Селаковић.
Министар је додао да се културоцид дешава кроз три корака.
„Први корак је уништавање културе. То физичко уништење, забране и слично је самоувертира у геноцид и етничко чишћење. Други корак је фалсификовање историје, брисање културе, а резултат тога је културно чишћење. Трећи корак је крађа културе жртве и то је историјско чишћење. После сва ова три корака, шта имамо? Савршен злочин. Понекад, и нажалост у мом делу света, у мом региону, култура је била један од главних разлога за сукобе“, додао је Селаковић.
Истичући да су се у нашем случају ова три корака догодила два пута само у XX веку, Селаковић је истакао да је први пут током Другог светског рата од стране нацистичких режима, а други током распада и разбијања Југославије, што се, како је рекао, нажалост и данас дешава на Косову.
Подсетио је да је након напада на Београд без објаве рата 6. априла 1941. године једна од главних мета била Народна библиотека.
„Командант овог напада, нацистички немачки генерал Александар фон Лер, је на суђењу изјавио да је бомбардовање и уништење Народне библиотеке Србије наредио лично Адолф Хитлер јер је то место у којем се чувају документи од пресудног значаја за национални и културни идентитет српског народа, за српски народ. Уништили су стотине хиљада књига, десетине хиљада рукописа и преко 1.3 владарских повеља наших краљева, царева и кнезова из средњег века“, појаснио је Селаковић.
Министар је додао да током Другог светског рата то нису чинили само немачки нацисти већ и Независна Држава Хрватска. Навео је да једини пример у историји Европе, а вероватно и у историји света, представља то што је једна државна структура организовала специјалну канцеларију, званично Уред за уништавање православних цркава и манастира, која је била државно тело и која је уништила преко 85 одсто вековне културне баштине која је припадала српској православној заједници на том простору.
„Понекад је једини циљ да се потпуно уништи нека култура, јер они мисле да ће на тај начин у потпуности поразити и сам народ“, закључио је министар Селаковић.
Извор: Kosovo Online
