Књига „Луке“ аутора Владимира Пиштала представљена је данас у Библиотеци града Београда.
Књига, према речима аутора, доноси избор путописних прича насталих у периоду од 40 година, од Лисабона 1972. године до савремених путовања.
Аутор води читаоце на егзотична места попут Викторијиних водопада и Етне, истовремено спајајући географију, историју и књижевну рефлексију. Свака прича истиче унутрашњу трансформацију путника и позива на другачији поглед на свет.
Пиштало је објаснио на промоцији да су путописи дело вишедеценијског искуства и увида.
„Најлепше је када нова места делују као да су створена баш за вас. Путопис укључује и случајност и унутрашњи увид – и читање тих прича омогућава да свет видите новим очима“, објаснио је Пиштало, коме је за ову књигу уручена награда „Љубомир П. Ненадовић“ за најбољу књигу путописне прозе на српском језику.
Пиштало је додао да су у тумачењу искустава са путовања најважније „бедне истине“ о којима је говорио Андрић, а не “цена гироса” и најближи пут до жељене дестинације.
„Ако има нешто другачије, то открију људске очи јер имају дубину. Откривање и учење су део начина виђења. У средњем веку су говорили да је увид мешавина интелигенције и божије милости“, изјавио је, између осталог, Пиштало.
Уредник издавачке куће „Агора“ Ненад Шапоња оценио је да књига нуди „путописе дубље и слојевитије од онога што се види на први поглед, где ауторова сумња и пажљиво посматрање стварности кристалишу се у књижевно дело које спаја географију, историју и људску причу“.
„Књига нуди много више него натпросечну прозу јер је Владимир натпросечан аутор. Књижевни путописи су књижевно дело, а не само факти света. Данас ако хоћете да пишете путопис то мора да има своју сврху. Морате да имате књижевни ‘однегован’ стил и морате ићи на занимљива места што је Пиштало и учинио“, оценио је Шапоња.
Пиштало (1960) је један од најзначајнијих и најпревођенијих савремених српских писаца, добитник НИН-ове награде, награде „Меша Селимовић“ и награде „Борисав Станковић“.
Његов роман „Тесла, портрет међу маскама” преведен је на двадесет, а роман „Миленијум у Београду“ на десет језика.
Извор: Танјуг