Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђуређевић Стаменковски изјавила је да је од јануара до августа урађено 40.000 инспекцијских надзора, да је у 3.000 случајева откривен рад на црно, као и да је у 74 одсто тих случајева проблем решен тако што су радници добили уговоре о раду.
Ђурђевић Стаменковски је за ТВ К1 рекла да се припрема нови Закон о раду и да би његово усвајање ваљало очекивати крајем 2026. или још вероватније 2027. године.
Говорећи о раду инспекције истакла је да су у министарству задовољни резултатима наспрам ресурса, али да наспрам проблема са којима се суочавамо верују да ангажовање мора да буде још веће.
„Од данас креће нови износ минималца а у јануару очекујемо још једно повећање, јер је влада донела ту одлуку на предлог нашег министарства и наравно уз велику подршку Министарства финансија. Након тога инспектори ће имати још додатни посао, јер ми морамо све ове мере да спроведемо на терену, да се не деси нека ситуација да послодавац не усклади и не повећа минималац раднику који је тамо ангажован“, рекла је она.
Додала је да мора да се води рачуна и о интересу привредника, јер је јасно да је за одређене привредне субјекте изазов повећање плата, јер они траже стварање и додатне вредности из које могу да црпе повећање плата.
За то су, према њеним речима, предвиђене одређене мере како би се олакшало привредницима, нарочито с акцентом на домаће привреднике, јер је циљ да се они оснаже.
Нагласила је да се жели створити поверење између министарства и радника и да радници знају да је министарство њихова кућа којој могу да се обрате сваки пут када трпе такве притиске и уцене. „Зато и желимо да кренемо са пројектом Отворена врата за раднике, када радник који трпи било какав вид притиска или је незадовољан условима рада“, истакла је она.
Додала је да се на тај начин жели омогућити да радник буде „очи у очи“ са људима у кабинету, да може са њима да разговара и изнесе своје проблеме.
Одговарајући на питање да ли министарство има капацитете за то јер је за очекивати да ће се јављати велики број радника, министарка је рекла да не жели да обмањује јавност и да тврди да се уколико буде већи број пријава све неправилности могу отклонити у најкраћем могућем року и свуда изаћи на терен.
„Мислим да је то некоректно и боље је да кажемо грађанима праву истину, али у сваком случају, где год постоји пријава која је релевантна, ми ћемо поступити. Да ли ћемо то учинити одмах или у најбржем могућем року, у зависности од нашег капацитета, али ћемо радити пуним капацитетима. Дакле, ми смо свесни ограничености која се зове људски ресурс. Свесни смо да немамо довољно људи. Али имамо довољно да у што краћем временском року заштитимо права радника“, навела је она.
Изнела је уверење да ће се кроз тај пројекат омогућити да се створи поверење у државу и да ће он чак и превентивно деловати на послодавца, јер он ће знати да радник у сваком тренутку може да оде у министарство, да ће га тамо неко сачекати и саслушати, па ће се три пута преиспитати да ли ће бити некоректан према том раднику.
„Ми од новембра управо због повећања минималца желимо да створимо амбијент широког социјалног дијалога у сусрет у усвајања новог Закона о раду. Желимо да кренемо да разговарамо директно са онима на које се тај закон односи. Наравно, разговараћемо и са послодавцима који су нам много важни, јер послодавац је тај који даје хлеб раднику, који радник наравно зарађује, али ми не желимо да стварамо јаз између послодаваца и радника. Желимо да створимо добар систем, квалитетан систем, поштовања прописа, уважавања од стране радника и уважавања од стране послодаваца. Сигурно сам да ће то донети добре резултате“, истакла је она.
Оценила је да је Закон о раду један од најосетљивијих ако не и најосетљивији закон и да он изискује дугорочно планирање, свеобухватну јавну дискусију и ангажовање свих заинтересованих страна.
„У Србији је на делу тзв. твининг пројекат, где су се укључили представници ЕУ са неколико држава, које су већ имале позитивна искуства. Они су се укључили како би дали допринос са експертске и стручне стране, јер с обзиром на то да се Србија налази на европском путу, она има обавезу да усклађује и своје радне прописе са прописима Европске уније. Јако је важно да ми кроз тај твининг пројекат препознамо који су то радни прописи,и да преузмемо најбоље праксе за које верујемо да ће овде донети најбољи резултат и да ће бити усклађене са нашим потребама“, нагласила је она.
Када је реч о могућем року за доношење овог закона рекла је да би то могло да се догоди крајем 2026. године или 2027. године.
На питање да ли је могуће да се успостави социјални дијалог када је реч о Закону о раду, Ђурђевић Стаменковски је нагласила да ту нема места дневној политици и политиканству и да и синдикати и представници послодаваца треба да разумеју да то није политичко питање око којег треба да се препуцава.
Како је рекла, у интересу послодавца је да добије задовољног радника који ће, како је навела, пружити свој максимум и дати нову вредност. “Увек ће синдикати да траже максимум, послодавци да понуде минимум, а држава је ту да препозна шта је права мера која неће угрозити послодавце“, казала је Ђурђевић Стаменковски.
Навела је да је синдикатима у преговорима везаним за захтеве о повећању минималне зараде, указано да део радника остао без посла јер послодавци не би могли да поднесу такав вид повећања. “Зар треба да угрозимо радника тврдећи да радимо у његову корист? Зар треба да закатанчимо одређене привреднике зато што идемо са захтевима који нису реални у овом тренутку? Можда би били реални да Србија није изморена претходних десет месеци блокадама”.
Истакла је да су последице блокада по српску економију катастрофалне и да још увек не могу да се сагледају губици. “Мени је жао што немамо могућности, јер је то тешко сагледати када ниси у систему, да представимо народу какве су то убице српске економије и колика је штета нанета нашој држави. Могли смо да будемо још бољи у мерама које предлажемо и не говорим само о минималцу, већ о низу других аспеката“, рекла је она.
Извор: Танјуг