Министарка без портфеља задужена за родну равноправност, политичко и економско оснаживање жена Татјана Мацура изјавила да се исплата из Алиментационог фонда која је кренула крајем августа показала као врло брза и ефикасна наглашавајући да ће пракса показати да ће тај фонд унети дозу сигурности и олакшања онима који су пролазили кроз године неизвесности и исцрпљивања, често улазећи и у конфликтне односе са бившим партнерима који избегавају ову обавезу.
„Брзина уплате зависи од самих поверилаца, односно од тога да ли ће и када одобрити јавним извршитељима да уђу у овај поступак. Оно што је важно јесте да овај механизам пружа финансијску сигурност деци да не остану без средства за живот док траје поступак принудне наплате од родитеља дужника“, рекла је она.
Мацура је нагласила да када се погледају укупни статистички подаци зна се да је реч најчешће о женама којима су из различитих разлога бивши партнери ускраћивали ову обавезу и практично их излагали и економском насиљу. Министарка подсећа да је максималан износ који се из Алиментационог фонда исплаћује одређен законом и да тренутно износи око 25.000 динара, али да не добијају сви родитељи исти износ.
„Фонд не исплаћује новац произвољно, већ се износ одређује на основу правоснажне судске одлуке, дакле, тачно онолико колико је дужни родитељ обавезан да плаћа, али не више од законског максимума. На тај начин обезбеђује се да свако дете добија онолико колико му по закону припада“, рекла је она за данашњу Политику.
Мацура је додала и да су родитељи који су били суочени са овим проблемом и до сада могли да покрену поступке и туже дужнике и добију бесплатну правну помоћ у локалним самоуправама, али да је пракса показала да су они то ретко чинили, а најчешће због тога што су страховали да се иначе компликовани односи са бившим партнерима додатно не закомпликују.
Према њеним речима, основни проблем приликом наплате алиментације од дужника, је тај што се неки формално воде као да немају приходе, односно фиктивно су незапослени (раде „на црно“), док поједини намерно пребацују имовину на друга лица како би избегли принудну наплату.
Наглашава и да су разлози за то су бројни, а њено искуство говори да то чине зато што не разумеју суштину алиментације.
„Алиментација је право детета, а не оно што такви родитељи претпостављају, прилика да други родитељ профитира и да новац користи за личне потребе“, рекла је Мацура.
Према њеним речима, зато је постојање Алиментационог фонда пресудно, јер он обезбеђује да дете не чека да се све околности сложе у компликованим међуљудским релацијама и одмах добија оно што му законски припада.
„Подаци говоре да се до сада више од 2.000 особа које имају проблем са наплатом алиментације јавило контакт центру Министарства за бригу о породици и демографију, у оквиру којег се могу добити све потребне информације у вези са функционисањем Алиментационог фонда“, рекла је министарка.
Како је додала у највећој мери јављале су се жене, а и статистички подаци из пописа 2022. године говоре да је однос једнородитељских породица био један према четири, у корист жена које самостално брину о деци, односно да у Србији живи више од 320.000 мајки и око 90.000 очева који се непосредно брину о детету или деци.
„Око половине једнородитељских породица кроз друге анкете су наводили да имају проблем добијања алиментације од другог родитеља“, казала је Мацура.
Она је истакла и да то што је број заинтересованих на самом почетку већи од 2.000, говори да постоји значајна потреба за фондом и да је увођење овог механизма заштите деце вест године.
„За 2025. односно за другу половину ове године у буџету Србије је за примену Алиментационог фонда предвиђено 500 милиона динара, То значи да држава стоји иза ове мере не само декларативно већ и финансијски“, наглашава министарка.
Додаје и да када се тај износ подели на хиљаде деце којима је подршка потребна јасно је да је ово тек први корак и да ће држава пажљиво пратити реалне околности и да ће се током примене прилагођавати потребама оних који имају проблем, односно деци и родитељима.
„Добра вест је да су слична законска решења у државама региону и шире довела до повећане наплате, али и да се смањио отпор да се у јавности говори и о другим аспектима овог проблема, односно о томе да родитељи који избегавају финансијске обавезе најчешће избегавају и све друге обавезе које подразумевају бригу, пажњу и провођење времена са својим дететом или децом, а то понекад има веће последице на децу него недостатак финансија“, закључила је Мацура.
Извор: Танјуг
