Јовић: Самофинансирајућим студентима повраћај 50 одсто школарине у октобру

Повраћај 50 одсто школарине самофинансирајућим студентима на основним, мастер и докторским студијама, али и студентима на студијским програмима на енглеском језику, биће извршен у октобру, казао је помоћник министра просвете за високо образовање Александар Јовић и додао да ће, када је реч о услову за упис наредне године, Министарство просвете дати препоруку високошколским установама да се размотри неопходни праг од 37 бодова.

Јовић је за Танјуг рекао да су услови за повраћај 50 одсто школарине то да студенти држављани Републике Србије, студирају на државним универзитетима, као и да се пола школарине рефундира за предмете који су први пут уписали, односно за први пут уписану годину.

Студенти се за повраћај школарине не пријављују, наглашава Јовић и додаје да им је за остваривање тог права потребно да имају Студентску картицу за коју је везан одговарајући текући рачун на којој ће им бити уплаћено 50 одсто износа школарине коју су уплатили.

„У жељи да омогућимо да студенти што већи део своје школарине плате, имајући у виду да се школска година по правилу завршава 30. септембра, продужили смо тај рок до када ћемо гледати и анализирати шта је студент уплатио, тако да смо дали рок установама да направе пресек са 30. септембром као завршетком академске године, како бисмо одмах након тога могли да извршимо повраћај средстава директно самофинансирајућим студентима“, рекао је Јовић.

Средства ће студентима бити уплаћена на рачуне који су отворени уз Студентску картицу, како каже Јовић, одмах у октобру месецу.

Студенти који нису до сада отворили Студентску картицу, додаје Јовић, могу то да учине на порталу Управе за трезор, на којем могу и да провере какав је тренутни статус њиховог захтева, ако су га већ поднели.

Уколико се појави неки проблем или грешка или уколико предуго траје отварање картице, како појашњава Јовић, студенти могу да пријаве грешку администраторима министарства који ће се позабавити тим и одредити у чему је та грешка.

„Могуће су неке грешке, што понекад и због неажурности високошколских установа. У случају да се рачун не отвори до тренутка исплате средстава, без обзира на то, новац ће бити трансферисан банци и у тренутку када добију картицу, односно када се отвори текући рачун, новац ће им бити на рачуну“, додао је Јовић.

Када је реч о упису нове школске године, Јовић наводи да је Министарство просвете свесно изазова које су се појавили у академској години која се завршава.

Како каже, може се дискутовати и о томе какав је квалитет надокнаде наставе која је била у претходном периоду.
Питање је и, како наводи Јовић, да ли ће студенти, имајући у виду динамику испитних рокова који су се сада одржавали један за другим без уобичајене временске паузе између њих, успети да буду онолико успешни као ранијих година.

„Односно, број бодова од 48, који је потребан за буџет, за неке ће можда бити неосвојив ове године. Због тога смо и разговарали са представницима високошколских установа, пре свега са ректорима државних универзитета, на који начин можемо да превазиђемо тај проблем без измена Закона“, казао је Јовић.

Подсетио је да је у време корона вируса Влада Србије прихватила да финансира све оне студенте који се рангирају у оквиру буџетских квота како би се одржао број буџетских места по високошколским установама и студијским програмима на нивоу од прошле године.

О томе, наводи Јовић, размишља се и интензивно се ради и ове године, а Министарство просвете и Влада Србије ће ускоро изаћи са конкретним решењима.

„Када говоримо о упису наредне године студија, односно више године студија за самофинансирајуће студенте, ми наглашавамо да Закон не препознаје услове уписа у наредну годину студирања за самофинансирајуће студенте, али да постоји академска слобода високошколских установа да тај услов пропишу. И многи од њих су то урадили и то је углавном 37 бодова“, навео је Јовић.

Како је додао, 37 бодова је узето јер Закон прописује да студент мора да има толико бодова најмање када уписује годину студија и онда су установе то преписале да је то потребан број бодова да се оствари у академској години.

„Ми ћемо, разматрајући и анализирајући податке о напретку, заједно са колегама са високошколских установа, препоручити највероватније установама да размисле о томе да ли је тај праг од 37 бодова ове године остварив или је неопходна одређена корекција. Али то је опет на нивоу препоруке Министарства просвете, о томе одлучују саме високошколске установе“, додаје Јовић.

Према његовим речима, настава на високошколским установама требало би најкасније да почне до 3. новембра.

„На основу свих разговора са представницима високошколских установа, ја верујем да хоће до тада и министар спроводи све што може, што је у његовој надлежности, да се тако и деси“, казао је Јовић.

Како је нагласио, оно што посебно охрабрује је да су многе установе које су на почетку најављивале да ће почети тек 3. новембра са наставом, успеле да надокнаде наставу раније, брже да организују испитне рокове и да су сада у прилици да можда већ 15. октобра започну са наставом у наредној академској години.

„Имамо наравно и оне на којима није ни било никаквих прекида у организовању наставе и испита, а које ће кренути 1. октобра. Пре свега, наравно, увек мислимо на Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, али и на високе школе и академије струковних студија, где углавном није било прекида наставе, тако да ће оне започети наставу 1. октобра“, додао је Јовић.

Извор: Танјуг

Related posts

Најмање 32 цивила погинуло у израелским нападима у Гази  

Мацура: Више од 2.000 родитеља потражило помоћ из Алиментационог фонда

Руски дронови погодили цивилну инфраструктуру Одеске области

Овај веб сајт користи колачиће да унапреди ваш боравак на њему. Предпостављамо да Вам је то у реду, али свакако можете искључити ову опцију. Опширније