Британски амбасадор на Косову, Џонатан Харгривс, оценио је да је питање српских образовних и здравствених институција на Косову изузетно осетљиво и да се решење за њега мора пронаћи кроз оснивање Заједнице општина са српском већином, преноси РСЕ.
Харгивис је у интервјуу за Радио Слободна Европа рекао да заједно са другим међународним партнерима дели забринутост због поступака Куртијеве владе на северу у протеклих неколико месеци.
Рекао је да је забринут и када чује људе како доводе у питање „темељ државе Косово која је заснована на Ахтисаријевом плану“, истичући да Уједињено Краљевство пружа помоћ Косову управо на тим темељима.
Коментаришући акције владе коју предводи премијер Курти у вези са образовним и здравственим институцијама на северу рекао је да решење треба да се донесу кроз Заједницу општина са српском већином.
Такође је позвао све стране да дозволе Уставном суду да обавља свој посао, да недвосмислено поштују његове одлуке и да омогуће функционисање Скупштине, избор владе и председника почетком пролећа.
Сваког дана чекамо још једну одлуку Уставног суда, у вези са конституисањем Скупштине и питањем избора заменика председника из заједница. Каква су ваша очекивања?
Што се тиче Уставног суда, сви жељно ишчекујемо одлуку следеће недеље и надам се да ће Суд моћи да је донесе на време. Наравно, не знам каква ће бити и не мислим да ико од нас зна са сигурношћу. Мислим да је најважније да све укључене стране схвате то веома озбиљно, да јавно изјаве да ће спровести све што Суд предложи или наложи и, пре свега, да делују на спровођењу тога.
У овој ситуацији, без Скупштине и пуне владе, већ смо веома дуго и то у интересу Косова. И мислим да је сада заиста хитно. Дуго је било хитно да се Скупштина правилно формира и да се успостави функционална влада.
Мислим да Косово губи током овог периода, немајући пун и кредибилан међународни глас. Колико ја разумем, скоро милијарду евра грантова и кредита је блокирано у Скупштини. Такође, постоји много закона које треба усвојити. Дакле, народ Косова губи због недостатка пуне Скупштине и владе.
Али зашто Уједињено Краљевство осећа потребу да нагласи поштовање одлука Суда? Да ли постоји забринутост да их неки неће поштовати?
Наравно, то је суштински део Устава Косова и кључни елемент спровођења владавине права, у којем је Косово постигло велики напредак у последњем периоду. И то је нешто на шта Косово треба да буде веома поносно. Од стицања независности постигнут је значајан напредак у снажној примени владавине права.
Забринути смо, као и други, због неких изјава које су изречене о Уставном суду и последица које би оне могле имати – да ли би Суд могао правилно да обавља свој посао и да ли би његове одлуке биле у потпуности поштоване. Дакле, заиста се надам и очекујем да ће све политичке странке и цело друштво дозволити Суду да ради и, што је најважније, да спроводи одлуке које донесе.
Да ли мислите на говор који користи победничка странка Аљбина Куртија?
Мислим да је веома важно да све странке јасно ставе до знања да су, без обзира на политичка уверења, на истој страни када је у питању Уставни суд – да га пусте да ради свој посао и да поштују његове одлуке.
Које ризике видите ако се овај застој продужи?
Мислим да постоји много ризика. Један од њих има везе са временом. Заиста нам је потребно да Скупштина буде функционална и да буде у стању да изабере новог председника почетком пролећа. Косову је свакако потребан одобрен буџет. Такође, мора бити активно на међународној сцени.
Радимо са Косовом већ много година, не само овде, већ и на међународном нивоу. Желимо да видимо Косово као део више међународних организација. Желимо да га видимо као партнера у европској безбедности. Желимо да видимо Владу Косова како спроводи ствари које су заиста важне за све људе који живе на Косову. Све то је сада блокирано. Не мислим да је то у интересу Косова.
Али чули смо и опцију одржавања још једног круга избора. Може ли Косово то себи приуштити?
Ако су избори потребни и ако странке закључе да су неопходни да би се ситуација померила напред, онда нека се одрже. Пре свега, мислим да је веома важно да локални избори прођу добро. Веома напорно радимо са (Централном) изборном комисијом и другим релевантним институцијама како бисмо осигурали да се локални избори правилно организују. Надам се да ће тако и бити.
Заиста се надам да ће многи грађани широм земље учествовати, као и да ће резултати бити поштовани и спроведени. Мислим да је то први корак. Ако затим постоји потреба за новим националним изборима, јер су они једини начин да Косово изађе из тренутне пат позиције, нека се одрже. Уверен сам да би све странке и институције организовале такве изборе барем једнако добро као изборе прошлог фебруара.
Где видите главну одговорност када је у питању решавање ове пат позиције?
Мислим да је ово присутно код свих политичких странака. Наравно, постоје правна и институционална питања, и то је посао Уставног суда. Међутим, потребна је комбинација правних и политичких приступа. Не мислим да ћемо ово превазићи осим ако странке не ураде оно због чега је космополитски систем изграђен – да људи и странке раде заједно, да пронађу политичка решења у интересу земље, поштујући и спроводећи Устав.
Зато позивам све политичке странке да заједно пронађу сва могућа решења. Не знам која је најбоља комбинација, али верујем да је, поред поштовања законских процедура, потребно много рада и много политичке храбрости од стране лидера ове земље. Знам да није лако и да је ситуација тешка за сваког од њих, али управо та политичка храброст, да се направе компромиси и да се заједно ради у интересу земље, је оно што нам је потребно.
Раније сте поменули језик који се користи. Критике према Уставном суду су управо оно што је подстакло Сједињене Државе да обуставе планирани стратешки дијалог са Косовом. Мере ЕУ према Косову, наметнуте пре две године, и даље су на снази. Какво је тренутно партнерство или однос између Уједињеног Краљевства и Косова?
У овој земљи сам 18 месеци. Изузетно сам привилегован што сам овде, у овој улози, као британски амбасадор. Прва ствар која ме је погодила, на готово сваком састанку који сам имао током мог боравка овде, јесте дубина и топлина односа између Косова и Уједињеног Краљевства. Тај однос датира још из 1999. године, када су британске трупе биле међу првима које су стигле као део НАТО операције.
Уједињено Краљевство је 20008. била прва земља која је признала независност Косова. Дуго и дубоко смо сарађивали у области безбедности, и верујемо да Косово треба да буде, и јесте, независна и суверена земља. Дакле, однос између Уједињеног Краљевства и Косова је веома јак, на шта смо веома поносни и што ћемо наставити да негујемо.
Ипак, имамо неке забринутости које делимо са другим међународним партнерима. Поменуо сам неке од њих у вези са формулацијама према Уставном суду, и јавно их изнео. Такође сам изразио забринутост због одређених акција предузетих, посебно на северу Косова у последњих неколико месеци, које нису спроведене у потпуној консултацији са погођеним заједницама, а које су подстакле страх и нестабилност у тим заједницама.
Забринут сам када чујем људе како доводе у питање темеље ове државе, која је, из наше перспективе, заснована на Ахтисаријевом плану, како је изражено у Декларацији о независности и Уставу. То представља фундаменталну везу између наших земаља, јер је управо на том темељу заснована наша кључна помоћ Косову у стицању признања од преко 100 држава.
Да ли мислите да се Косово не ослања довољно на то?
Забринут сам када чујем људе како отварају ту дискусију, јер сматрам да је изузетно важно да Косово настави да се ослања на темеље који су омогућили међународно признање државе. Посебно је важно заштитити права невећинских заједница, што је била срж сва три документа која сам претходно поменуо.
Желели бисмо да видимо активнију примену тих принципа – праву заштиту права невећинских заједница, са стварним и конкретним акцијама. То је кључно како би све невећинске заједнице које живе у овој земљи осећале да су истински заштићене, да имају будућност овде и да су заиста део Косова.
Верујем да сте ове поруке пренели премијеру у техничком мандату Куртију током ваших састанака. Да ли видите спремност?
Мислим да су ме људи често чули како ове ствари износим у јавности, а, наравно, исто говорим и приватно. Охрабрило ме је оно што је премијер рекао у својој видео-поруци српској заједници пре око недељу дана, где је истакао своју посвећеност заједници косовских Срба, посебно сарадњи са новим градоначелницима косовских Срба, уколико и када буду изабрани, посебно у четири северне општине.
Премијер је говорио о искреним разговорима са њима о одлукама које би могле утицати на њихове животе. Оно што сам чуо било је заиста охрабрујуће. Оно што бисмо желели да видимо сада, и у наредним месецима и годинама, јесу дела, изван речи, која заиста показују да он и влада озбиљно мисле оно што говоре. Да косовски Срби и друге невец́инске заједнице осете да је Косово место где имају будућност, са једнаким правима на услуге и заштиту као и сви остали.
Да ли верујете да би ово требало да буде међу приоритетима следеће владе? И које друге приоритете мислите да би следећа влада требало да има?
Свакако мислим да је ово једна од заиста важних тема, и она на коју се ми, као међународна заједница, много фокусирамо, из разлога које сам већ поменуо – јер је била толико фундаментална за темељ нашег односа. Наравно, сада сам срећан што могу да кажем да сам посетио скоро сваку општину на Косову, остало ми је само неколико које треба да обиђем. Током мојих посета разговарао сам са градоначелницима и локалним становништвом. Наравно, чујем и многе друге ствари које их брину, као што су управљање водом и отпадом.
Чујемо ово током предизборне кампање…
Тачно. Чујем људе како говоре о квалитету образовања. Чујем и младе, као прошле недеље на једном догађају Берлинског процеса овде, како причају о томе шта их мотивише да остану, раде и буду продуктивни у овој земљи, уместо да верују да би негде друго могли имати бољи живот. Често разговарам и са женским групама које су забринуте због родно заснованог насиља. Постоји много питања којима се свака нова влада мора озбиљно позабавити, поред фундаменталних ствари које, као што сам већ нагласио, чине темељ ове земље.
Шта је са дијалогом са Србијом? Околности, како у Србији тако и на Косову, не делују погодно за наставак овог процеса. Како овај процес може напредовати, са ваше тачке гледишта?
Није тајна да тренутно ствари не напредују баш брзо. То и није изненађујуће, с обзиром на недостатак функционалне Скупштине и пуноправне владе. Такође разумемо да се у Србији дешава много догађаја који привлаче велику политичку пажњу. Дакле, разочаравајуће је и забрињавајуће што дијалог тренутно стагнира. Ипак, ЕУ има одличног специјалног представника и веома способан тим, за које знам да вредно раде на припремама терена за тренутак када се укаже боља прилика за напредак. Велика Британија је свакако посвећена подршци ЕУ у том процесу. У међувремену, важно је осигурати да услови на Косову буду што бољи, како би се створило добро окружење за дијалог. То је нешто што Косово може да уради, било кроз билатералне или трилатералне разговоре. Међутим, основа за успешан дијалог у великој мери зависи од услова на терену, што сматрам да је у рукама Косова и његове владе.
Да ли изручење Милана Радоичића треба да буде услов за наставак дијалога? Да ли сматрате да је ово легитиман захтев?
Мислим да је веома важно да се Милан Радоичић и остали починиоци напада у Бањској што пре изведу пред лице правде.
Где?
Мислим да је то пре свега ствар српских власти и да о томе доследно и редовно разговарамо са српским властима. Не желим да улазим у то шта ће се даље десити, јер сматрам да је, пре свега, посао српског правосудног система да се тиме бави. Ипак, заиста је важно да се то догоди. Не можемо наставити са некажњивошћу за тај страшни напад – мора се предузети акција против господина Радоичића и његових сарадника.
Дакле, кажете да би премијер у техничком мандату Курти требао да се придржава тог услова?
Нисам мислио на да ли би то требало да буде услов за дијалог. Мислим да је то процес који мора да се деси. Такође, мислим да што се пре Косово и Србија врате на прави пут, са конструктивним дијалогом између њих, то ц́е бити боље за народ Косова.
Тренутно се води и дискусија, а поменули сте поруку премијера српској заједници прошле недеље, о интеграцији здравственог и образовног система. Лидер Српске листе Златан Елек рекао је да је ово, на неки начин, црвена линија за њих. Како видите овај процес? Да ли сте укључени у разговоре са косовском владом о овоме?
То је веома осетљива тема и, наравно, свака породица ће веома озбиљно размотрити квалитет образовања и здравствене заштите – одакле ће долазити, како ће се пружати, како ће се финансирати и како ће њихова деца наставити да имају приступ тим услугама. Дакле, ова два питања су изузетно осетљива и, истовремено, од великог значаја за људе широм Косова, важна за породице широм земље. Тренутно ове услуге пружају српске структуре. Увек смо заступали став да би примарни начин на који би требало да се управљају и регулишу, у оквиру правног оквира Косова, био кроз договорени механизам Заједнице општина са српском већином. И даље верујемо да је крајњи циљ постизање споразума, формирање и спровођење Заједнице која надгледа ове услуге.
Да ли се слажете да ове услуге треба решити у оквиру Удружења, како је предвиђено у нацрту статута који је представљен премијеру Куртију?
Мислим да Удружење треба да буде последња тачка, а сваки рад на здравству и образовању треба да буде у складу са оснивањем Удружења. Друга, заиста важна тачка, можда чак и важнија, као што сам већ рекао, односи се на услуге које директно утичу на породице и појединце. Сматрам да би се сваки креатор политике, било где у свету, сложио да, како би консултације биле истински ефективне, заједнице на које ће промене утицати морају бити укључене на прави начин, и то у облику отвореног и искреног разговора.
Као што сам рекао, био сам веома задовољан када сам чуо премијера како истиче спремност да разговара о овим питањима са новим градоначелницима. Али такође верујем да постоје различити канали путем којих косовске власти морају имати стварну, личну и директну комуникацију са погођеним заједницама, како би се осигурало да, шта год да се деси са тим услугама, оне остану доступне, високог квалитета и приступачне.
Као што сам нагласио, ово би требало да се спроведе у оквиру дијалога који води ЕУ, јер је то дугорочна обавеза Косова. И, што је најважније, све консултације треба да се врше у сарадњи са заједницама које ће бити погођене.
Али након онога што се догодило на северу у последње две године, чини се да дијалог, комуникација, никада нису били даље између локалних Срба и званичних власти у Приштини. Лидер Српске листе је већ изјавио да су то црвене линије. Који би био начин да Влада Косова приступи овим људима, да можда поврати њихово поверење и да отвори дискусију о овом питању?
Свакако не тврдим да је то лако, и ми у Уједињеном Краљевству имамо искуство са заједницама које дуго нису веровале једна другој, наравно, мислим на ситуацију у Северној Ирској. Временом су пронађени начини да ове заједнице успоставе боље облике дијалога.
Мислим да је кључна употреба различитих механизама за искрене разговоре, било преко политичких представника, било преко цивилног друштва и других аутентичних представника заједница. Још важније, Косово, како ми се често каже и са чим се слажем, има веома добар правни оквир за заштиту права невец́инских заједница. Оквир постоји, али оно што није увек случај јесте његова имплементација на јасан, приступачан и одржив начин.
Постоје веома корисне институције и механизми који могу помоћи у том погледу, на пример, Полицијски инспекторат, који је добро организован, али мора бити још приступачнији и брже реаговати на жалбе. Улога омбудсмана је такође изузетно важна. Ту је и Канцеларија за питања заједница при кабинету премијера, која би требало да се бави језичким питањима, затим Канцеларија повереника за језике и многи други.
Ове структуре постоје, али често су присутни празни капацитети, недостатак финансирања или препреке за заједнице да им приступе или да тачно знају како функционишу. Зато сматрам да постоји много практичних корака који се могу предузети, поред речи и добрих изјава о намери, који би заиста показали да косовске власти желе да олакшају косовским Србима да се осећају делом ове асоцијације.
Чини се да дијалог са Србијом омета напредак Косова ка новим признањима и чланству у разним организацијама, као што су Савет Европе, или чак Нато. Ако Србија настави да не сарађује – ово је помало хипотетички – али ако Србија настави да не сарађује, да ли постоји тачка када ц́е међународна заједница рец́и „доста је одлагања за Косово, хајде да му помогнемо да крене напред“?
Србија и Косово су преузели обавезе у различитим тачкама током овог процеса дијалога, како бих га ја назвао, током година, и желели бисмо да видимо да обе стране, и Србија и Косово, у потпуности спроведу те обавезе. То значи да Србија, наравно, има одговорност за ствари на које се обавезала, али и Косово мора да крене напред са стварима на које се само обавезало.
Мислим да је то најбољи начин да Косово постигне већи напредак ка институцијама у којима желимо да га видимо. Желимо да Косово буде део Натоа. Желимо да Косово буде део Европске уније. Желимо да Косово буде део Савета Европе. Често бранимо случај Косова, али је теже када постоје земље које прате дешавања и виде да неке обавезе још нису испуњене. Теже нам је да убедимо друге да Косово треба да постане део међународних „клубова”, ако не испуни обавезе које је само преузело.
Оно што мислим да је забрињавајуће за многе људе у овој земљи и што је, као што сам поменуо на почетку дискусије, суштинско за наш однос, јесте безбедност народа Косова. По мом мишљењу, најбољи начин да се народ ове земље осећа безбедно јесте да Косово буде члан међународних организација које гарантују ту безбедност.
Волео бих, као што сам рекао, да видим како Косово напредује ка Натоу. Волео бих да видим како Косово игра још већу улогу у ономе што понекад називамо „извозом безбедности“. Косово има изванредне капацитете и способности, на којима заједно радимо, на пример у операцији Интерфлекс, где су Косовске безбедносне снаге помагале у обуци Украјинаца.
Зато мислим да је у интересу Косова да предузме кораке који омогућавају да постане део ових међународних организација. Али Косово такође мора бити у стању да убеди постојеће чланове да може бити њихов део.
Пошто сте поменули безбедност, Уједињено Краљевство је, на неки начин, изразило забринутост пре инцидента у Бањској. Знам да је претходни амбасадор у једном интервјуу рекао да је забринут због онога што би се могло догодити у наредним недељама – а онда се догодила Бањска. Како бисте описали тренутну безбедносну ситуацију на Косову?
Мислим да је тренутно на површини мирно и надам се да ће тако и остати. Ипак, постоји одређена крхкост које морамо бити веома свесни. Бањска и други инциденти показали су да увек постоји рањивост на овакве догађаје, посебно када заједнице немају међусобно поверење или када се јављају ситуације које указују на покушаје поткопавања институција.
Дакле, генерално је мирно, али и даље крхко. Зато треба да радимо заједно како бисмо ову крхкост учинили управљивом и померили је у правцу веће стабилности за све, јер сматрам да је то у интересу свих.
Ми, наравно, имамо трупе овде, као део Кфора. Тренутно је присутно 350 војника који су део стратешке резерве. Ова ситуација, дакле, утиче не само на Косово, већ и на Уједињено Краљевство. Стога настављамо да позивамо Косово да осигура да ситуација не само остане мирна, већ и да добије дубљу и одрживу стабилност.
Директор Косовске полиције Газменд Хоџа рекао је да су забележени летови дронова, за које се сумња да долазе са територије Србије у северном делу Косова и да је полиција у контакту са Кфором и партнерима. Да ли знате нешто о томе?
Не, не знам детаље о овом питању. Веома сам уверен да ће директор Хоџа и Кфор наставити веома добру комуникацију коју знам да имају међусобно, како би разумели тачно шта се дешава и шта треба учинити у том погледу.
Безбедносна ситуација ме такође доводи до Берлинског процеса. Миграције, безбедност и економски раст су приоритети овог самита, који ће се одржати у октобру у Уједињеном Краљевству, у Лондону. Поред декларација, какве конкретне резултате Косово и регион могу очекивати од овог самита?
Задовољство нам је што смо домаћини Берлинског процеса ове године. Као што сте поменули, састанак лидера биће одржан 22. октобра у Лондону. Пре овог састанка, министри спољних послова састају се у Северној Ирској, док ће се министри унутрашњих послова и економије такође састати у Лондону.
Постоји разлог зашто се ово зове Берлински процес, то је континуирани напор, који наши веома добри пријатељи у Немачкој воде последњих десет година, да се пронађу различити начини да владе, цивилно друштво и предузећа из шест земаља Западног Балкана наставе да комуницирају о питањима која су заиста важна. Овог пута верујем да ћемо имати око 16 различитих састанака у региону. Желели смо да се неки од ових састанака одрже у самом региону и да их воде земље региона, како би канали комуникације остали отворени и како би се ојачала практична сарадња између различитих делова друштва на Западном Балкану.
Наравно, постоје и конкретне ствари које се надамо да ће произаћи из овог процеса. Веома смо задовољни што смо последњих година сарађивали са Косовом и Албанијом, а недавно и са Северном Македонијом, на заједничкој радној групи за миграције, што нам омогућава да унапредимо сарадњу у овој области. Надамо се да ће Берлински процес створити простор за проширење ове сарадње на друге земље у региону.
Такође, овај процес ће се користити за унапређење имплементације одређених аспеката Цефте, као и за практична питања везана за технологију, роминг и многе друге теме, укључујући и признавање.
На пример, о документима између Косова и Босне.
Ово је један од елемената на којима веома напорно радимо – признавање личних карата, а такође и међусобно признавање универзитетских диплома – за које се надамо да ће бити део решења. Веома смо срећни што смо домаћини процеса ове године. Наш премијер је био изузетно заинтересован да ово уради јер то представља важност коју Уједињено Краљевство придаје овом региону и његову улогу у стабилности широм Европе што је, у много ширем смислу, данас на уму свих европских лидера. Дакле, ово је веома важан део ширег мозаика европске безбедности и стабилности. Шест земаља Западног Балкана имају заиста важну улогу у том погледу и зато је Уједињено Краљевство заинтересовано да олакша овај процес, на практичан начин, ове године.
Како бисте одговорили неким стручњацима који су нам рекли да је Балкан у „новим 90-им“? Да ли сте забринути? Да ли и ви то тако видите, или…
Мислим да врста сарадње коју видимо током овог процеса показује да није увек лако. Показује да је тешко превазићи сећања и показује да постоје ствари око којих се земље не слажу у потпуности. Али важност овог процеса лежи управо у чињеници да је то простор за толико различитих питања, што омогућава бољу комуникацију, бољу сарадњу и, пре свега, практичне користи од ове сарадње између земаља Западног Балкана. И, мислим, ово је најбољи начин да се осигура да идемо напред, а не назад.
Извор: Косово Онлине