Василије Гаљак из села Резала у општини Зубин Поток, добитник је Златне медаље за заслуге коју му је уручио председник Србије Александар Вучић поводом Дана српског јединства, слободе и националне заставе. Признање му је додељено за значајан допринос очувању нематеријалног културног наслеђа Србије – гусларских песама, које су уписане на Унескову репрезентативну листу.
„Шта за мене признање значи? Нормално да ми значи. Ето, то је нека моја заоставштина, пошто сам завршио радну каријеру, од пре пет месеци сам пензионер. Значи ми много, и за моју породицу и за све моје пријатеље и моје сараднике“, рекао је Гаљак за Косово онлајн.
Како наводи, гусле је заволео у раном детињству, а љубав према овом инструменту наследио је од предака.
„Одавно се бавим неких стварима, међутим сада, не толико често. Прво сам из породице, од деде мог, чуо причу о гуслама, имао је деда гусле, али је ретко кад са зида скидао. Међутим, мој прађед Василије, по коме ја носим име, се није вратио из Другог светског рата, а по некој причи био је један од најбољих гуслара у Ибарском Колашину“, рекао је Гаљак.
Након сукоба на Косову, како каже, активно се укључио у обнову културног и хуманитарног живота српске заједнице.
„После овог несрећног рата нисам имао неких великих обавеза и почео сам да се бавим хуманитарним радом. Први велики догађај у којем сам учествовао био је за цркву, то је освештење цркве у Зубину Потоку“, испричао је.
У оквиру удружења које води, Гаљак годинама негује гусларску традицију и настоји да у то укључи и младе. Ипак, истиче да то није увек лако.
„После рата смо основали удружење, али ми смо једно мало друштво које има три, четири, пет чланова. Велики је проблем кад овде неког направите да буде добар гуслар, он оде у Београд да студира и више се не појављује“, објашњава Гаљак.
Додаје да се српска омладина, ипак, све више окреће гусларској уметности.
„Имамо Рата који је све време с нама, Станко се мало касније појавио, један је престао да гусла, Ацо је отишао за Баточину, а Милан је у Београду. Сад се један младић појавио. Значи српска омладина све више воли и да слуша гусле и да гусла“, казао је он.
Истиче да су покушавали да организују и школу гусала.
„Ми смо правили и школу гусала, међутим нисмо успели. Имали смо десетак полазника, али једном дођу, други пут не дођу… То је било давно“, објашњава он.
Говорећи о гусларској баштини, Гаљак подсећа да постоји велики број епских стихова, али и истиче важну улогу нових аутора.
„Постојао је фестивал где су се изводиле гусларске песме. Има много издатих књига, песама, мислим, десетераца. Уз гусле се претежно гуслају десетерци, међутим, гуслају се и осмерци и дванаестерци”, објашњава Гаљак.
Извор: Косово Онлајн