Интеграција српских здравствених и образовних установа у систем Косова није предвиђена ниједним споразумом постигнутим у Бриселу или Охриду, наводи координатор Радне групе за Поглавље 35 Националног конвента о Европској унији Драгиша Мијачић. Он упозорава да влада у Приштини постепено сужава простор за функционисање тих институција, без адекватне реакције међународне заједнице.
Координатор Радне групе за поглавље 35 Националног конвента о Европској унији Драгиша Мијачић наводи за РТС да ни Бриселски споразум из 2013., нити каснији документи не обавезују Београд на интеграцију српског здравства и образовања у институционални систем Косова.
„Споразум из 2013. не решава питање здравства и школства српских институција на Косову.и Метохији. Заједница српских општина има надлежност надзора, али не и организовања ових установа“, навео је Мијачић.
Он истиче да се о тим питањима никада званично није преговарало у оквиру дијалога Београда и Приштине.
„Здравство и школство су остали ван преговарачког стола. Једини документ који гарантује Србима образовање на српском језику је Ахтисаријев план, инкорпорисан у косовски устав. Али, ни он не предвиђа финансирање или организацију из Београда“, каже Мијачић.
Према његовим речима, нови нацрт Статута Заједнице српских општина, који косовска страна још није званично прихватила, предвиђа да те институције постану приватне и да их оснива сама ЗСО.
„Болнице и школе би биле приватне, финансиране из Београда, али преко рачуна ЗСО и под контролом Приштине“, каже гост Јутарњег програма.
Приштина настоји да српске институције прогласи нелегалним
Указује да Приштина настоји да представи српске здравствене и образовне институције на Косову као нелегалне и тежи ка томе да пронађе начин да их укине.
„У овом тренутку, на Косову и Метохији функционишу српски здравствени и образовни систем, али власти у Приштини тврде да су оне нелегалне и настоје да пронађу начин да их они укину“, упозорава Мијачић.
Мијачић истиче да је међународна заједница заинтересована да се сачува српска образовна и здравствена инфраструктура на Косову и Метохији, јер те институције представљају кључне стубове опстанка локалног српског становништва – како у смислу пружања услуга, тако и због великог броја радних места које обезбеђују.
Управо због тога, каже он, међународни актери имају интерес да посредују у проналажењу решења које ће бити прихватљиво за обе стране.
Системско гашење институција – „тактика куване жабе“
Мијачић упозорава да Приштина већ спроводи мере које отежавају функционисање српских установа.
„Укинут је динар, врши се притисак на обезбеђење објеката, спрема се закон о странцима који ће онемогућити рад професора из централне Србије у Косовској Митровици. Приватне клинике добијају инспекцијске налоге за затварање“, наводи Мијачић.
Он посебно истиче опасност од постепеног гашења српских институција.
„Здравствене и образовне установе се не затварају директно, али се укидају услови за њихов рад. То је тактика – ‘кувана жаба'“, указује он.
Мијачић је критиковао и изјаве немачког амбасадора у Приштини, Јерна Родеа, да споразуми подразумевају интеграцију српских система у косовски.
„То што господин Роде говори нигде не стоји. Нема таквих гаранција у ниједном документу. Неко је требало да га пита – где то пише?. Интеграција српских здравствених и образовних установа у систем такозваног Косова није предвиђена ниједним споразумом постигнутим у Бриселу или Охриду, наводи“, указује гост Јутарњег програма.
Извор; РТС