Бивши амбасадор у Немачкој Зоран Јеремић оценио је да Немачка следи политику ЕУ у којој се Бриселски споразум „користи“ само у оним деловима у којима им то одговара. То је и разлог, истиче, различитих ставова унутар немачке администрације по питању ингеренција ЗСО и судбине српског система здравства и просвете на Косову.
Јеремић истиче да је до доласка новог министар спољних послова Немачке Јохана Вадефула преовладавао јасан став бивше министарке Аналене Бербок да Заједница српских општна не сме бити „нова Република Српска на северу Косова“.
„Прећутно је и на све начине или толерисано или чак стимулисано избегавање и јасно дефинисање око ове теме. ЕУ се исто није посебно изјашњавала, па Немачка није налазила за сходно потребу да заговара тај облик који је договорен у Бриселском споразуму. Углавном то потврђује ону стару тезу да и ЕУ и Немачка Бриселски споразум користе у оним деловима и онако када им то одговара“, изјавио је Јеремић за Косово онлајн.
У само пет дана из Немачке су могли да се чују различити „тонови“ по питању српских институција у здравству и просвети на Косову.
Најпре је 15. септембра директор за Западни Балкан, Турску, Савет Европе и Оебс у МСП Немачке Михаел Рајфенштул позвао Косово да се хитно уздржи од напада на здравствене установе којима управља Србија, оценивши као забрињавајуће акције које су косовске власти предузеле упадом у РФЗО и Пио фонд у Северној Митровици.
Након упада Косовске полиције у КБЦ и Дом здраваља у Северној Митровици одлазећи амбасадор немачке на Косову Јорн Роде је поручио да интеграција образовних и здравствених установа никада нису биле део преговора нити споразума у Бриселу о формирању ЗСО.
Јеремић каже да је једноставно објашњење оваквих дисонантних тонова и да га треба посматрати у контексту.
„Ово прво тумачење које је било замерка косовским властима да се не петљају у српске образовне и здравствене институције које су дошле из немачког МИП-а, стигло је од чиновника који ‘држи свеску’ у том послу. Ова друга оцена немачког амбасадора на Косову је од директног инволвираног чиновника у тај посао који је прилично одговоран за ситуацију“, наглашава Јеремић.
Прецизира да је немачки амбасадор Јорн Роде такође и „поприлично заслужан за неусвајање ЗСО“.
„Упркос различитим немачким инсистирањима, увек је нека његова улога у позадини била таква да је ту Заједницу српских општина одлагала, успоравала или минимализовала“, истиче Јеремић.
Сматра да то „логички“ треба посматрати као покушај Немачке да ЗСО буде сведена на најмањи могући минимум, што је била теза немачке администрације која је Родеа поставила за амбасадора у Приштини.
„У то време је то била теза – не желимо ЗСО која би била Република Српска на Косову. Из те тезе је настало ово минимизирање ЗСО и тумачење немачког амбасадора да је укључивање здравствених и образовних инситуција Србије избегавање дуализма. То није тачно зато што је било договарано да таква институција постоји у оквиру ЗСО. Пошто ЗСО нема, нема ни таквих институција, па ни правог тумачења“, каже Јеремић.
Изјаву одлазеће немачког амбасадора види и као „маневар човека који је поприлично држао прсте у меду“.
„Сада, када одлази, покушава да се извуче знајући да понешто од својих наступа треба и да оправда“, наглашава Јеремић.
Подсећа да је Јерн Роде постављен за амбасадора у време док је на челу Министарства спољних послова била Аналена Бербок, али и „сасвим другачија политика немачке владе према Косову“.
„Сада, у време новог министра (Јохана) Вадефула, формулисана је концепција која се враћа на ‘основне постулате’ и вероватно је ту разлог у овако различитом тумачењу једне исте ствари“, уверен је бивши дипломата.
Тврди, у питању су две различите концепције односа према Косову и дијалога Београда и Приштине.
Објашњава да је амбасадор Јерн Роде „изворно спроводио“ политику Аналене Бербок, а нови министар спољних послова Немачке „још није формулисао било какву концепцију према Косову, нарочито не Немачку“.
„Он сада ‘плива’ у оквиру неке европске концепције о Косову, а видећемо да ли ће се то негде довести у посебну немачку позицију када за то дође време“, каже Јеремић.
Извор: Косово онлајн