Сваке године падови изазивају преко 684.000 смртних исхода широм света, чиме представљају други водећи узрок смрти од ненамерних повреда на планети, после саобраћајних несрећа, а уједно су и најчешћи начин нефаталног повређивања будући да свака друга повреда настаје услед пада, поручили су из Градског завода за јавно здравље Београд поводом Светског дана подизања свести о превенцији падова који се обележава данас.
Наводе да се сваког 22. септембра обележава тај светски дан како би се скренула пажња јавности на ризике и последице падова, али и на значај и могућности њихове превенције.
Осим тога, падови представљају један од водећих узрока повреда који често резултирају посетама хитним службама, а код старијих особа могу изазвати озбиљне последице, попут прелома кука и повреда главе, које могу имати и фаталан исход.
Благовременим препознавањем фактора ризика и применом превентивних стратегија могуће је значајно смањити учесталост падова и побољшати квалитет живота, нарочито код најосетљивијих група становништва, наводи се у саопштењу.
Градски завод за јавно здравље Београд у објави на свом сајту указује да су падови веома чести и да одређене категорије становништва су у већем ризику од пада, а то су старије особе, деца, особе са хроничним обољењима, са инвалидитетом, као и хоспитализовани пацијенти и корисници установа социјалне заштите.
Наводе и да су падови често последица комбинације више фактора ризика и да је управо због тога важно препознати и контролисати све елементе који могу допринети њиховој појави.
Чести узрочни и доприносећи фактори настанку падова су физичка слабост, проблеми са видом и слухом, употреба лекова, хроничка обољења, когнитивни поремећаји, али и неприкладна обућа и одећа и неповољни услови у домаћинству, као и неадекватно спољно окружење и други социјални и психолошки фактори.
Истичу да падови могу бити опаснији него што се у првом тренутку чини, иако најчешће резултирају само лакшим повредама – попут модрица, огреботина или посекотина – они доводе и до тешких траума као што су преломи костију, посебно кука, или повреде главе, које могу имати дугорочне и по живот опасне последице.
Треба имати у виду да су падови један од водећих узрока хоспитализације, нарочито у старијој популацији, а процењује се да се сваке године у свету догоди око 37,3 милиона падова који захтевају медицинску интервенцију. Последице могу бити изузетно тешке – од продужене рехабилитације и трајног инвалидитета до потпуног губитка самосталности.
Осим физичких повреда, падови имају и психолошке и социјалне последице, а једна од најчешћих је појава страха од поновног пада, који доводи до губитка самопоуздања и избегавања кретања што постепено узрокује смањење физичке активности, слабљење мишића и још већу нестабилност, чиме се ствара зачарани круг који повећава вероватноћу нових падова.
Падови не утичу само на здравље појединца већ и на квалитет живота његове породице, јер често захтевају додатну негу, подршку и прилагођавање животне средине.
Сходно томе, превенција падова представља један од приоритета у очувању здравља старијих особа и одржавању њихове независности.
Градски завод за јавно здравље Београд наводи да превенција падова захтева мултидисциплинаран приступ који укључује индивидуалне, породичне и друштвене мере, а неке од њих су физичка активност и вежбе за побољшање равнотеже и снаге, прилагођавање дома, употреба адекватне обуће, редовни лекарски прегледи, едукација о падовима и њиховој превенцији, кретање у спољашњем окружењу и модификација спољног окружења.
Извор: Танјуг