Пуковник америчке војске у пензији и бивши саветник Пентагона Даглас Макгрегор изјавио је да америчка војна помоћ Украјини опада, а да европске државе немају ресурсе нити подршку јавности да наставе тај рат још дуго, као и да је рат на Косову и Метохији 1999. године био увод за рат у Украјини, истичући да су се многи високи европски официри приватно противили бомбардовању Србије.
Макрегор сматра да се, након састанка америчког и руског председника Доналда Трампа и Владимира Путина на Аљасци, а упркос свему што се дешава, назире крај рата на истоку Европе.
“Руско оружје је превагнуло. Са војног становишта, положај Украјине је безнадежан“, навео је Макгрегор у интревјуу за „Политику“.
Говорећи о томе какав би облик могао да добије потенцијални мировни споразум будући да је Русија унела Луганск, Доњецк, Запорожје и Херсон у Устав, иако над тим областима још није остварила пуну контролу, Макрегор је навео да су те територије сада део Русије, а да државе НАТО-а немају ни вољу ни способност да промене ту реалност.
Додао је да режим у Украјини није поуздан преговарачки партнер за Русију и да, имајући у виду понашање садашњих влада САД, Британије, Француске и Немачке, Москва не може да очекује одржив, на уговору заснован мировни споразум. Према његовој оцени, владе у Лондону, Паризу и Берлину су политички на апаратима за одржавање у животу и врло је вероватно да ће доћи до промене, а да ће на власт вероватно доћи националистичке владе које неће имати интерес да наставе непријатељство према Русији.
Говорећи о последицама рата за Запад, Макрегор истиче да се НАТО “тихо распада“ и да ће европске државе доћи до закључка да морају саме да се бране. “Вашингтон мора да се фокусира на догађаје унутар сопствених граница и у западној хемисфери. Амерички народ све гласније захтева промену у вођењу спољне и одбрамбене политике САД“, наводи Макрегор.
Одговарајући на питање о томе да је био учесник у рату на Косову 1999. године, а да је касније изјавио да је бомбардовање Србије била грешка, Макрегор је навео да је Косово био корак у стратегији Вашингтона да уклони Слободана Милошевића са власти и претвори Србију у сателит НАТО-а.
“То је био увод у већу драму која ће се одиграти у Украјини после 2014. године. По мом суду, ваздушна кампања је била и непотребна и погрешна. Био сам добро упознат са историјом региона, а нарочито Србије, али су се на моје аргументе сви оглушили. Вашингтон је био нестрпљив да употреби силу“, навео је Макрегор.
Према његовим речима, амбасадор Ричард Холбрук, који је предводио амерички преговарачки тим у Босни и Херцеговини и током преговора у Дејтону, тврдио је да су амерички ваздушни удари на српске снаге око Сарајева дали позитивне резултате.
Макрегор је навео да је постојало уверење да ће оно што је “успело“ против Срба у БиХ успети и на Косову и указао да се између 1995. и 1999. развила нека врста емоционалног беса усмереног против Милошевића и Србије. “Та мржња била је карта за улазак у елитне кругове. Нема сумње да је генерал Весли Кларк унапређен и премештен са положаја у Јужној команди САД у Врховну команду савезничких снага у Европи SACEUR (SACEUR) како би агресивно водио кампању против Милошевића“, навео је Макгрегор.
Додао је да је један од чланова администрације Била Клинтона говорио да је “Косово почетак демократске револуције која ће се проширити од Београда све Москве“ уз оцену да је Вашингтон 1999. године још био уверен да је америчка војна моћ ненадмашна и да се може употребити за промену режима у Београду. “Косово је било лабораторија за експериментисање са стратегијом смене режима, која ће бити примењена у Ираку, Либији, Сирији и Украјини“, навео је он.
Нагласио је да је већина тога осмишљена независно од Клинтона, а да су главни заговорници војне интервенције против Србије – државна секретарка Медлин Олбрајт, потпредседник Ал Гор и саветник за националну безбедност Сенди Бергер – инсистирали да ће ваздушна кампања успети.
“Клинтон је питао Веслија Кларка колико ће трајати, а он је одговорио – неколико дана, недељу или највише десет дана. Ова процена се свидела председнику, јер је Клинтон, оптерећен скандалом због афере са Моником Левински, желео да се кампања брзо заврши“, навео је Макрегор.
Истакао је да су многи високи европски официри приватно противили ваздушној кампањи, а да је један немачки генерал био нарочито потресен бомбардовањем Београда на годишњицу немачког напада на град 1941. године. Према његовим речима, када је ваздушна кампања ушла у шесту недељу, непосредно пред НАТО самит средином априла 1999, поставило се питање да ли ће Вашингтон упутити копнене трупе да силом отргне Косово од српске контроле.
“Британски премијер Тони Блер се јавно хвалио да ће Уједињено Краљевство обезбедити 40.000 војника за такву операцију, заједно са неодређеним бројем америчких војника. Али Лондон тада није имао трупе за рат на Косову, а нема их ни данас за рат у Украјини. На крају је Строуб Талбот отпутовао у Москву и постигао договор са Русима да окончају подршку у замену за неоткривена обећања помоћи Русији“, навео је Макрегор.
Извор: Танјуг