Светом литургијом и резањем славског колача пред великим бројем верника обележена је градска слава Усековање главе Светог Јована Крститеља у храму Светог цара Уроша у Урошевцу.
Јеромонах Христофор из манастира Драганац у беседи је истакао да сваки долазак верника овде заправо чини овај храм живим.
„Браћо и сестре, и сви ви који сте данас сабрани у овом светом храму Господњем, предато нам од наших светих Отаца, знајте да ваш долазак овде итекако смисла има, више него што смо и ми свесни. Сваки ваш долазак овде чини пут ка овом храму живим. Због вашег доласка овде пут остаје, пут се у времену и простору познаје, и за вама ће и други кренути. Колико ви, а заправо ми овде, будемо често долазили на свету литургију, толико ће овај пут бити бољи, јачи и утврђенији, и толико ће овим путем наша деца ићи“, рекао је јеромонах Христофор.
Додао је да треба ићи правим путем да би „и ми, али и они који нас прате на том исправном путу, угледали Царство небеско“.
„Браћо и сестре, будимо свесни пута који је пред нама и да смо једни другима путовође на том путу, да једни за друге одговарамо. Кад год кренемо погрешним путем, знајте да увек има неко иза нас ког смо заблудели, који је погрешним путем за нама кренуо. А исто тако, кад идемо добрим путем, знајте да има оних који за нама иду. И тако, на том добром путу, једни друге смањујући, једни друге бодрећи, једни за друге молећи се, једни носећи бремена других – јер само тако једни кроз друге и једни за друге угледаћемо Царство небеско и дочекаће нас десница Светог Јована Крститеља на небу и благословиће сав српски род. Нека би Господ дао да нас тамо буде што више, да измолимо Господа да нас што више буде и овде и тамо. Кад год је неко дете међу нама, ето весника Господњег да Господ од нас није одустао, а нека би Господ дао да и ми од њега не одустанемо. У име Оца, Сина и Светога Духа, нека је Богом благословен овај свети празник и нека би се у радости вечно на њега сабирали“, рекао је јеромонах Христофор.
Златко Чановић, који ће бити домаћин славе следеће године, истакао је да му је велика част због тога и да ће се потрудити да од сада па надаље чешће долази у свој родни град.
„ Последњи пут сам 1998. године био у Урошевцу. Иначе сам рођен овде и одрастао сам овде. Преселио сам се у Београд 1988. Долазио сам овде на летњи и зимски распуст, имао сам овде баку, стричеве, родбину и сву фамилију. Нажалост, 1998. сам последњи пут био овде, и данас ми је веома драго и пуно ми је срце што сам у свом родном месту. Велика ми је част што сам узео да будем домаћин следеће године за славу Светог Јована Крститеља, и утисци су феноменални. Срце ми је пуно. Стицајем околности сам сазнао да се ово одржава сваке године овде, и онда сам чуо од пријатеља. Надам се да ћу од сада сваке године долазити на овај дан, а и чешће да видим свој родни крај“, рекао је Чановић.
Јованка Томовић не крије радост што види своје суграђане у Урошевцу, али и тугу што више Срби овде не живе.
„Ја сам удата овде за Урошевчанина, рођена сам у Подујеву. Напустили смо Урошевац 1999. године. Свештеник, видим, лепо овде одржава. Била сам у јуну месецу са ходочашћем и преко наше цркве, а сада сам дошла први пут на сабор и славу. Много је лепо, мало сам и радосна и тужна што више нема Срба овде, а радосна што смо се скупили сви и видела ове наше Урошевчане и наш народ“, рекла је Томовић.
У Урошевцу је пре ратних дешавања живело више од 12.000 Срба, док данас ту једино живи свештеник Трајко Влајковић са породицом.
Извор: Косово Онлине