„Не бих рекао да у овом тренутку Косово има веће шансе да постане члан Унеска него што је то био случај 2015. године. Чак бих могао да спекулишем да су шансе мање. Међутим, то не треба да нас опушта, не смемо да будемо неактивни. Стално морамо да будемо на опрезу јер ће они искористити и најмању прилику када им се укаже“, рекао је председник Националне комисије за сарадњу са Унеском др Горан Милашиновић.
„Када је реч о такозваној држави Косово, они искључиво делују са стране политике, они апсолутно не делују са стране културе. Све што говоре о култури је димна завеса, а оно што заправо раде је политика. И раде искључиво што им њихови спонзори кажу. Врхунски задатак комисије на чијем сам челу је очување културне баштине на Косову и Метохији будући да је угрожена“, навео је Милашиновић, гостујући у емисији КОнтекст.
Иначе, Горан Милашиновић је истакнути лекар, награђивани писац, а књижевност га је спојила са трећим занимањем – културном дипломатијом.
“Крајњи циљ политике Косова је да спроведе потпуно етничко чишћење. И у том случају ће њима бити пуно лакше да докажу да су они једини који на Косову треба да воде рачуна о културним добрима. У тренутку када они постану пуноправна чланица Унеска, ми више немамо ингеренције над манастирима, ми не можемо више да пишемо извештаје. Не можемо да кажемо да је нешто срушено, то онда могу само они. А да ли ће они ићи политиком да руше, или ће ићи политиком да то претварају у албанску културну баштину? Видели смо већ све на делу. Свакако би ми било тешко да замислим ситуацију да тамо нема нашег народа и да они остваре пуну самосталност”, каже Милашиновић.
Пуну деценију је председник Националне комисије за сарадњу са Унеском која је мост између држава чланица и седишта организације у Паризу. Један од највећих изазова сачекао га је већ у првој години мандата. Наиме, 2015. се Косово кандидовало за чланство у Унеску, а до тог циља недостајала су само три гласа.
“По Унеско статуту чланица не мора да буде држава, може бити територија као што је Палестина коју неко признаје, неко не. И ми смо били пред великим изазовом, пре све га зато што један озбиљан број значајних држава света подржава такозвану државу Косово. Тада је, ако се добро сећам, сву ту пилоталну улогу у име Косова водила Велика Британија. Амбасадор Велике Британије при Унеску је правио промоцију Косова. Господин Тачи се, на пример, тамо појавио без икаквог права да уђе у Унеско. Ми смо видели колико је то форсирано и зато смо страховали како ће све проћи”, рекао је Милашиновић.
Подсећа да су моћне државе које подржавају независнот Косова покушале да тадашњу директорку Ирину Бокову натерају да актом који постоји у статуту Унеска, али није уобичајен, већ првог дана заседања стави кандидатуру Косова на гласање.
“Она је на то имала права, али је одбила. Ми смо указивали да би се тиме пореметила уобичајена процедура, која није нелегитимна, али јесте неуобичајена. Она је осетила превелику политизацију па се о предлогу гласало последњег дана. То је нама дало шансу да током две недеље покушамо да велики број држава окренемо на нашу страну. Било је држава које су признале Косово, а нису гласале за чланство Приштине. У оквиру наше културне дипломатије смо, између осталог, преко нашег члана комисије који је из РТС-а, снимили филм од десет минута о погрому. Када су Пољаци видели да неко пали цркве, рекли су да онај ко пали цркве не може да буде у Унеску”, подсетио је гост КОнтекста.
Истиче да је тада цела држава била ангажована да спречи чланство Косова у Унеску.
“Наш аргумент је био да такозвана држава која уништава културна добра, која покушава да преноминује културна добра, која занемарује баштину, која је уништава, нема право да буде чланица и да заправо то не заслужује. Мислим да је тај аргумент био јако уважен. С друге стране, њихов главни аргумент за пријем је био да су они најмлађа нација у Европи и да им је Унеско потребан да би се преко програма просвете стимулисало образовање. То је, наравно, само била једна врста пробног балона. А заправо се иза тога крије њихова жеља да преко Унеска направе утицај за оно што им је најважније, а то су Уједињене нације”, наводи Милашиновић.
Каже да овом тренутку не постоје сигнали да ће се Косово поново кандидовати и подсећа да је Србија 2015. године већ у мају знала за кандидатуру која је уследила у новембру. Оно што је исто и тада и данас – културна добра су угрожена и нису доступна свима.
“Мисија Унеско тражи да буду доступна сваком човеку на овом свету. Да ли ми слободно можемо да посећујемо манастире на Косову? Па не бих рекао. Немогуће је, без обзира што смо ми као држава чланица и даље надлежна за извештаје о стању тих добара сваке године, будући су на листи угрожених добара. Држава не може то да ради без локалне помоћи, без локалне самоуправе. И ту је главни проблем. Ту постоје помаци, некада на добро, некада на лоше, једна цик-цак линија која је увек у вези са политиком. Ако се политички односи погоршавају, онда се погоршава и стање тих добара. Ако се побољшавају, ми видимо неку врсту релаксације”, оцењује председник Националне комисије за сарадњу са Унеском.
Извор: Косово онлине
