Министар спољних послова Марко Ђурић оценио је да уколико Европа не заврши процес проширења на свом континенту, ризикује да изгуби своју релевантност и да постане, како каже, и нека врста тематског парка, где се „може уживати у туризму и лепо се провести“.
„Да би наш континент повратио своје право место на светској сцени, ми Европљани морамо прихватити целокупну визију уједињене Европе, а истинско јединство без Балкана није могуће“, рекао је Ђурић у интервју за шпански лист „Мундо“, током своје управо завршене званичне посете Шпанији.
На питање шта мисли да се догодило па Србија више није фаворит да буде следећа земља-кандидат која ће се прикључити ЕУ, Ђурић је одговорио да Србија марљиво ради на спровођењу свих неопходних реформи, циљајући да заврши све законске измене до краја 2026. године.
„Србија је привукла 65 одсто свих инвестиција у југоисточној Европи и, штавише, стабилизовала је своју макроекономску ситуацију до те мере да смо смањили однос јавног дуга и БДП-а са 79 одсто на 45 одсто данас. Стога верујем да Србија може заиста допринети европском економском расту, јер је наша годишња стопа раста знатно изнад европског просека и не боримо се за чланство да бисмо добили више новца од Брисела“, казао је Ђурић.
С друге стране, он верује да понекад постоје политички или идеолошки ставови у неким државама чланицама који утичу на темпо процеса приступања. „Мислим да ако Европа не заврши процес проширења на свом континенту, ризикује да изгуби своју релевантност и, искрено, ризикује да постане и нека врста тематског парка где можете уживати у туризму и лепо се провести“, поручио је Ђурић.
На питање да ли мисли да је Србија у неповољном положају зато што се доживљава као блок заједно са остатком Западног Балкана, Ђурић је одговорио да Србија није себична у својим амбицијама и није против тога да се земље у региону придруже ЕУ.
„Али морам такође рећи да није добро за наш углед када чујемо да су неке друге земље напредније, на пример, у борби против корупције или у економији. Наш животни стандард је већ виши од стандарда најсиромашнијих земаља ЕУ, а функционисање наших институција, иако захтева много више напора, није лошије од било којег од њих. Дакле, то мора бити геополитичка одлука. Веома смо захвални шпанској влади и шпанском народу што подржавају визију уједињене Европе која укључује Балкан, јер ће то Европу учинити безбеднијим местом“, навео је Ђурић.
На питање које су се промене на међународној сцени догодиле откад је, пре нешто више од годину дана, именован за српског шефа дипломатије, Ђурић је одговорио да живимо у времену великих глобалних превирања и кризе у погледу безбедности и међународних односа, која се само погоршала. „То значи да министри спољних послова широм света имају задатак и дужност да раде на одговорном промовисању интереса својих земаља, не на рачун других, већ у сарадњи са њима“, навео је Ђурић.
Додао је да је његов главни циљ током овог периода био да допринесе стабилности своје земље, покушавајући да створи окружење добросуседства са најближим суседима.
„Имамо осам суседа, уз одржавање равнотеже између наших традиционалних савеза и пријатељстава са неким од највећих земаља света. У том контексту, морамо успети да одржимо одличне односе са пет сталних чланица Савета безбедности Уједињених нација и да Србију задржимо на мапи као земљу која је више него удвостручила величину свог БДП-а за мање од деценије и домаћин је изложбе EXPO 2027 у Београду, која се нада да ће заиста променити слику наше земље“, казао је Ђурић.
Када је реч о главним изазовима, Ђурић је рекао да многи изазови подразумевају одржавање повољног, безбедног и одговарајућег окружења за напредак економије и додао да Србија тежи да одржи и националну и регионалну стабилност, да задржи своју независност и неутралност у унутрашњој и спољној политици, као и да економију стави у центар својих политика.
„Постигли смо значајан успех у решавању демографских изазова нашег региона јер, као и други делови Европе, имамо старије становништво, са просечном старошћу од 44 године. Штавише, створили смо специјализовану владину агенцију како бисмо вратили све оне милионе талентованих Срба расутих широм света. И, наравно, велики изазов за све земље, али посебно за оне у нашем региону, јесте гарантовање енергетске безбедности и обезбедити задовољавање наших потреба“, истакао је Ђурић.
Ђурић је, на питање да ли га је изненадило то што је амерички председник Доналд Трамп увео Србији царине од 35 одсто, одговорио да држава активно сарађује са америчком администрацијом, како би решили питање царина, али, како каже, то није једини фокус односа са САД.
„Пре две недеље сам био у Вашингтону и имао сам одличан састанак са државним секретаром Марком Рубиом. Договорили смо се о дугорочном стратешком дијалогу између Србије и Сједињених Држава крајем ове године, поред тога што смо прошле године потписали споразум о стратешком партнерству у енергетском сектору. И радимо на питањима регионалне стабилности. Рекао бих да наш однос напредује и надамо се да ће се питање царина решити у истом духу. Србија извози услуге вредне милијарде у Сједињене Државе, које неће бити погођене тренутним царинама, али је важно решити и питање процента“, навео је Ђурић.
Упитан какав је тренутни став Србије у вези са ратом у Украјини, српски шеф дипломатије је указао да Србија води уравнотежену спољну политику и одржава дијалог и разговоре са свим заинтересованим странама.
„И Русија и Украјина подржавају став Србије о територијалном интегритету и суверенитету, посебно у вези са питањем јужне покрајине Косова. Председник Вучић се састао са председником Зеленским девет пута у последњих 12 месеци. Такође одржавамо дијалог са руском страном, са којом такође имамо историјске односе које не смемо прекинути“, рекао је Ђурић.
Истакао је да Србија подржава принципе Повеље Уједињених нација у вези са територијалним интегритетом и суверенитетом свих независних држава, укључујући и Украјину.
„Али такође водимо нашу спољну политику, у складу са нашим националним интересима. Србија је послала значајну хуманитарну помоћ народу Украјине и примила хиљаде Украјинаца у Србији. Заузимамо принципијелан став у овом сукобу. Зато, у међународним организацијама увек желимо да се то реши што је пре могуће. А председник Вучић је понудио Србију, да буде домаћин било какве врсте формалних или неформалних разговора о томе како решити тензије. Не плашимо се речи мир“, поручио је Ђурић.
На питање да прокоментарише да ли је српска влада отворена за дијалог када су у питању студентски протести, Ђурић је истакао да протесте не воде искључиво студенти, нити су, каже он, студенти уједињени по овом питању, додајући да постоје и студенти у провладином табору испред Народне скупштине у Београду. „Влада је више пута показала спремност да саслуша неке од захтева које су првобитно поставили. Штавише, влада је поднела оставку у априлу. Имамо нову, управо зато што смо желели да се позабавимо захтевима демонстраната“, навео је Ђурић.
Подсетио је да је председник Србије Александар Вучић више пута позивао на дијалог са различитим опозиционим групама.
„Последњи пут, пре недељу дана. И, нажалост, ови захтеви су одбијени. С друге стране, видели смо сцене насиља или напада на полицајце у седишту СНС и окупљања која крше закон, што је парадокс, јер захтевају већу владавину права, али нису спремни да се придржавају његових основних елемената. Влада је показала уздржаност, употреба полиције била је ограничена на случајеве где су демонстранти блокирали пут. А српски народ не воли блокаде. Анкете показују да подршка председнику расте. Она се креће нешто испод 50 одсто“, казао је Ђурић.
На питање који су били разлози да председник Вучић напише писма „Фајненшел тајмсу“ и „Гардијану“ како би изнео своје мишљење о протестима, Ђурић је одговорио да се Србија веома труди да побољша свој имиџ.
„Многи људи у политичкој класи широм света чули су за Србију током 1990-их, и то не баш у повољним цртама. Зато се председник Вучић труди да спречи да се Србија клевета или неправедно приказује из политичких разлога, као што су то учиниле неке опозиционе групе. Мислим да је ово још један доказ нашег става о дијалогу. Чак и са оним људима или уредницима који понекад нису објективни или наклоњени нашој земљи, већ једноставно нуде алтернативно гледиште, које није засновано на чињеницама. И мислим да је веома важно придржавати се старе латинске пословице ‘наведи чињенице и узми их у обзир у свом расуђивању и у одлучивању својих аргумената'“, рекао је Ђурић.
На питање шта мисли о изјави хрватског премијера Андреја Пленковића, који је рекао да је „Србија на ивици грађанског рата“ због протеста, српски шеф дипломатије је одговорио да Србија има много поштовања према свим суседима, додајући да не мисли да је прикладно коментарисати унутрашњу ситуацију својих суседа на тај начин.
„И трудимо се да створимо много боље окружење, јер Србија има осам суседа, што значи да смо, после Немачке, која има девет, земља са највећим бројем суседа у Европи. Уз то, не мислим да је прикладно коментарисати унутрашњу ситуацију својих суседа на тај начин. И да свако треба, на неки начин, да среди своје двориште. Пре свега, уз дужно поштовање, Србија свакако није једина земља која доживљава живу политичку дебату и протесте, што је знак да је наша нација отворена за различита политичка мишљења. Верујем да би требало да се односимо према политичким системима других веома опрезно, тежећи да отворимо ново поглавље у односима где не тражимо прилике да поткопавамо једни друге“, закључио је Ђурић.
Извор: Танјуг