Иако календарски лето још увек траје, мештани Штрпца увелико припремају дрва за огрев за зиму, која у овом крају често уме да буде дуга и хладна. Истичу да је и поред тога што живе у планинском подручју, цена огревног дрвета висока.
Мештанин Славко Станојевић је обезбедио дрва за огрев, али напомиње да цена никада није била већа.
„Никада дрва нису била скупља у Сиринићкој жупи. Како то може, живимо у шуми а купујемо дрва из Митровице“, каже Станојевић за Косово онлајн.
И његов суграђанин Станко Бошкоћевић истиче да је цена огревног дрвета висока, али и да је тешко доћи до дрва.
„Дрва се купују, али је цена доста висока, 50 до 60 евра. Народ се тешко сналази, јер се тешко долази до маркирања. Споредним путевима се долази до дрва, продаје се на црно, људи морају да се греју“, казао је Бошкоћевић.
Крунислав Станишић огрев обезбеђује секући стара стабла из свог воћњака која су ове године била без рода.
„Мало буковог дрвета, јабуке које не рађају, шљиве, тополе. Имам воћњак од једног хектара који не могу да одржавам, па користим за огрев“, казао је Станишић.
Милош Стојковић, шеф јединице шумарства, која је од прошле године у надлежности Агенције за шуме, навео је у писаној изјави за Косово онлајн да су са издавањем дознака кренули у фебруару и да ће тај процес трајати до затварања календарске године 25. децембра.
„Агенција за шуме Косова врши услуге како у државним тако и у приватним шумама, укључујући газдовање и на територији Националног парка „Шара“. Јединица шумарства дознаке за локално становништво у државним шумама издаје у селима Сушиће, Доња и Горња Битиња, Коштањево, Готовуша и Штрпце. Цена огревног дрвета је 22 евра по метру кубном на пању. Услуге у приватним шумама наплаћују се 1.5 евра по кубном метру, и то за количину до седам кубних метара. Преко тога цена је два евра по кубном метру“, истакао је Стојковић.
Додао је да је власник шуме у обавези да преда захтев за радове у својој шуми, где уз захтев подноси копију плана, поседовни лист и личну карту, након чега стручно особље излази на лице места и решава захтев.
Надзорник заштићених зона Националног парка „Шара“ Рафит Куртиши истиче да већ трећу сезону снабдевање локалног становништва огревним дрветом представља велики проблем.
„Јединице шумарства су ове године кренуле са дознаком дрвета из приватних шума, а за државне шуме је тренутно због недефинисаног статуса и Закона о заштити шума статус и даље недефинисан, па ми као Директоријат за управљање Националним парком имамо само контролу, и праћење дешавања на терену. Немамо никакве ингеренције око дознака и транспорта огревног дрвета. Обавеза је и већ се ради на терену Јединице шумарства из приватних шума, а за државне до даљег немамо никакво право као што се ранијих година давала такса за суво дрво, ветролом или снеголом“, казао је Куртиши.
Истиче да је велики проблем са којим се сусрећу на терену нелегална сеча шума која је најизраженија у реону Качаника, Суве Реке, и деловима општине Штрпце.
„Велики је проблем изузетно учестала нелегална сеча у реону Качаника, у општини Штрпце, као и у околини места Фираја, Брод и деловима изнад Врбештице и Беревца, и реону Суве Реке. Крађа шуме је велика и неконтролисана, можда је то један од проблема, сви испаштају због тога. Наши чувари на терену и особље директоријата Националног парка су стално у покрету због тога, али је то скоро па немогуће контролисати“, истиче Куртиши.
Додаје да имају добру сарадњу са свим полицијским станицама на територији коју обухвата Национални парк „Шара“, али да и поред свих уложених напора није могуће у потпуности спречити илегалну сечу.
„Одазивају се на сваки наш позив, имају двадесеточасовне патроле, али су у питању организоване групе које прате кретање полиције и наших чувара на терену, веома су организовани и опремљени. Дешавају се одузимања возила, дрвета, процесуирање, предмети су предати тужилаштву, постижу се одређени успеси, али су нажалост, недовољни да се спречи илегална сеча шуме“, казао је Куртиши.
Национални парк „Шара“ простире се на површини од скоро 55 хиљада хектара и обухвата општине Качаник, Штрпце, Суву Реку, Призрен и Драгаш.
Извор: Косово онлајн
