Поводом Међународног дана киднапованих и несталих лица, у Грачаници су се окупиле породице чији су чланови отети или нестали пре, током и после ратних дешавања на Косову. Указали су на чињеницу да је расветљавање судбине њихових најмилијих, уместо хуманитарног, постало политичко питање, које неће бити решено без политичке воље.
Чланови породица су истакли да се већ 26 година окупљају истим поводом, сваке године са надом да ће поруке које упућују властима у Приштини, али и међународној заједници, уродити плодом.
Наглашавају и да огромну одговорност за неажурност и „цурење“ поверљивих информација сносе међународне организације на Косову.
Координаторка Удружења породица киднапованих и несталих на Косову Силвана Маринковић каже да се породице и даље налазе на почетку, изневерене чак и од представника међународне заједнице.
„Еулекс је наше поверљиве информације које смо им дали, у нади да ће их истражити, предао истражној полицији Косова. На тај начин су, као и више пута до сада, изиграли наше поверење, јер су наше информације проследили онима који су те злочине и починили“, рекла је Маринковићева.
Породице су свесне да је решавање судбине киднапованих и несталих сложено питање, али поручују да су уверене да уз бољу регионалну сарадњу и размену информација процес може бити унапређен.
Подсетили су да су у том циљу формиране владине комисије за нестала лица у Београду и Приштини, које су изнова пробудиле наду породица да ће се нешто померити са мртве тачке.
Неизвесност траје 26 година
Са скупа у Грачаници је поручено да исте комисије данас не сарађују, јер „политика тако налаже“.
„Свесни смо чињенице да смо препуштени себи, али то не значи да ћемо да станемо. Жеља за истином даје нам снаге на том путу. Тешка је неизвесност, тешка и она која траје 20 минута, а наша траје 26 година“, рекла је Силвана Маринковић.
Мирослави Ђорђевић су у лето 1999. године, у селу Доње Неродимље код Урошевца, припадници ОВК киднаповали свекра и стрица. Ипак, породица није престала да се нада и трага за било каквом информацијом о њима.
„Двадесет шест година о њима нема ни трага ни гласа, не знамо ни да ли су међу живима или мртвима“, рекла је Ђорђевићева.
Према званичним подацима Међународног комитета Црвеног крста, још увек се трага за 9.920 особа које се воде као нестале у ратовима током деведесетих година прошлог века на простору бивше Југославије. Од тог броја, 1.620 их се воде као нестало на простору Косова.
Извор: РТС
