У руском нападу на Охтирку повређено 14 особа, међу њима двоје деце

У руском нападу дроновима на Охтирку, у Сумској области, повређено је 14 особа, укључујући децу узраста пет месеци, четири и шест година, саопштила је полиција Сумске области.

Напад се догодио током ноћи и био је усмерен на цивилне циљеве, укључујући стамбене објекте, пренео је Укринформ.

Оштећена је једна стамбена зграда, 13 приватних кућа, помоћна зграда и гаража. У више тачака избио је пожар, наведено је у извештају.

Полицијски истражни тимови и јединице за деактивацију експлозивних направа одмах су реаговали на месту напада. Прикупљени су физички докази, документоване су последице напада, а жртвама је пружена помоћ.

Охтирка, која се налази близу линије фронта, све чешће је мета дронова и артиљеријских напада. Руске снаге су и раније спроводиле нападе на цивилну инфраструктуру у том региону, али је број рањених у овом нападу међу највишима у протеклим седмицама.

У Костјантинивки, у Доњецкој области, једрилица је оштетила пет стамбених зграда, а најмање три особе се и даље налазе под рушевинама. Спасилачке операције су у току.

У нападима је коришћено више од 60 дронова, као и једна балистичка ракета.

Напад на Одеску област, једна особа повређена, пожар у енергетском постројењу

Русија је извела снажан напад дроновима на јужни украјински регион Одеса, а једна особа је повређена и изазван је велики пожар у енергетском постројењу у овом удару, саопштила је Државна служба за ванредне ситуације Украјине.

Власти Исмаилског округа у Одеској области саопштиле су на друштвеним мрежама да је лучка инфраструктура у граду оштећена, преноси Ројтерс.

Русија је током ноћи дроновима и балистичким ракетама напала територију Украјине, а поред Одеске области на мети су били и западни региони, наводи се у саопштењу на Телеграму украјинске војске.

Axios: Рубио ће водити преговоре о безбедносним гаранцијама за Украјину

Државни секретар Сједињених Америчких Држава Марко Рубио предводиће америчку делегацију у преговорима са украјинским и европским званичницима о изради предлога за безбедносне гаранције Украјини, потврдила су два извора за Axios.

У заједничкој америчко-европско-украјинској комисији, поред Рубија, учествују и саветници за националну безбедност више земаља. Рад на документу одвија се интензивно, а према украјинским изворима, оквир предлога могао би могао да буде спреман до краја седмице.

Безбедносне гаранције, које би укључивале америчку војну подршку из ваздуха, представљају кључни захтев Украјине у тренутним преговорима, наводи Axios.

Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп, који је у почетку одбијао да разговара о тој теми, сада је сигнализирао спремност да пружи подршку без ангажовања америчких трупа на терену.

„Помоћи ћемо из ваздуха“, рекао је Трамп у интервјуу за Fox News, истичући да Украјина неће постати чланица НАТО-а, али да су европске земље спремне да распореде своје трупе у Украјини ван оквира Алијансе.

Медији: Десет земаља спремно да пошаље војску у Украјину у оквиру мировног плана

Више европских земаља, међу којима Велика Британија и Француска, спремно је да пошаље стотине војника у Украјину у оквиру мировног споразума након окончања сукоба, саопштили су извори упознати са планом.

Према наводима Блумберга, мултинационални контингент у првој фази пружао би подршку украјинској војсци кроз обуку и логистику, док би Сједињене Државе допринеле обавештајном сарадњом, надзором граница и испоруком наоружања. Европски званичници упозоравају да би политичка и економска нестабилност у Лондону и Паризу могла отежати спровођење овог плана.

Извори блиски ситуацији истичу да је слање британских и француских војника у Украјину након окончања сукоба била тема седнице европских представника одржане 19. августа.

Пакет безбедносних гаранција за Украјину који је у припреми предвиђа мултинационалну групу европских војника, са Великом Британијом и Француском као главним учесницима, која ће у првој фази пружати обуку и појачање украјинским снагама.

Поред тога, САД ће подржати овај план разменом обавештајних података, надзором граница и испоруком система противваздушне одбране.

Власти Велике Британије су такође спремне да пошаљу војнике у Украјину као део „коалиције вољних“ ради обезбеђивања ваздушне и поморске одбране, али не и за учешће у директним борбеним дејствима, преноси Гардијан.

Међутим, како наводи Политико, позивајући се на неименованог европског дипломату, Европска унија сматра да би политичка слабост руководства и тешка економска ситуација у Великој Британији и Француској могли отежати реализацију овог безбедносног плана.

Руски дрон погодио аутомобил у Дњепропетровској области, једна особа погинула

Руске снаге дроном су погодиле један аутомобил у Синељничком округу Дњепропетровске области и у том нападу једна особа је погинула, објавио је на свом Телеграм каналу начелник Дњепропетровске војне управе Сергеј Лисак.

„У Меживској заједници у округу Синељник непријатељ је погодио аутомобил дроном са ФПВ контролом“, наводи се у званичном извештају, преноси Укринформ.

У руском нападима изведеним у последња 24 сата на Херсонску област једна особа је погинула, а три су повређене. У руском гранатирању Никопољског округа једна особа је погинула, а друга је повређена, наводи украјинска агенција.

Маринакис: Грчка неће слати трупе у Украјину

Портпарол владе Грчке Павлос Маринакис изјавио је данас да тренутно не постоји могућност, нити план, за слање мировних војних снага из Грчке у Украјину, у оквиру безбедносних гаранција.

„Бићемо овде, као и друге државе, да јасно одговоримо како ћемо помоћи у таквој ствари, али не трупама“, рекао је Маринакис за грчку телевизију СКАИ.

Како је навео, важно је нагласити потребу за тренутним прекидом ватре.

„Важно је и морамо видети у том процесу да је воља и САД и ЕУ и наше земље гаранција безбедности. Никада не смемо заборавити ово. Грчка је суверена држава која пре свега поштује међународно право и ни под којим околностима неће ублажити свој став о кршењу граница“, навео је портпарол грчке владе.

Маринакис је рекао да је приметио да поједини у Грчкој доводе у питање одлуку Атине да заузме став у корист Украјине. „Довођење тога у питање је штетно за националне интересе. Постоје људи који желе да направимо разлику између инвазија. Не можете осудити инвазију на Кипар и рећи ‘није важно, хајде да зажмуримо’ на још једну инвазију“, истакао је Маринакис.

Извор: Танјуг, РТС

Related posts

Ноћна лига у малом фудбалу у Готовуши окупила 20 екипа

Зеленски: Да је Путин желео да оконча рат, не би подстицао енергетску блокаду Украјине

Баскеташи Србије у четвртфиналу Европског првенства

Овај веб сајт користи колачиће да унапреди ваш боравак на њему. Предпостављамо да Вам је то у реду, али свакако можете искључити ову опцију. Опширније